14 Kad je rosa isparila, po pustinji je ležalo nešto sitno, pahuljasto, fino poput inja koje se uhvatilo na tlu.+

20 Dao si im svoj dobri duh da budu razboriti,+ njihovim ustima nisi uskratio svoju manu+ i dao si im vode kad su bili žedni.+

31 Naši su preci jeli manu u pustinji,+ kao što je napisano: ‘Hranio ih je kruhom s neba.’”+