16 Osim toga, Manaše je prolio mnogo nevine krvi, toliko da je njome napunio Jeruzalem od jednog kraja do drugoga.+ Usto je sagriješio tako što je Judu naveo da griješi, da čini ono što je zlo u Jehovinim očima.

26 Ipak, Jehova se nije prestao gnjeviti na Judu, nego je njegova srdžba i dalje plamtjela zbog svih gadosti kojima ga je Manaše vrijeđao.+

33 Naposljetku je Ezekija umro* i pokopali su ga na usponu kojim se ide prema grobnicama Davidovih potomaka.+ Kad je umro, svi Judejci i Jeruzalemljani odali su mu počast. Nakon njega počeo je vladati njegov sin Manaše.

11 Stoga je Jehova doveo na njih vojne zapovjednike asirskog kralja i oni su uhvatili Manašea kukama*, okovali ga u bakrene okove i odveli u Babilon. 12 A kad se našao u nevolji, preklinjao je Jehovu, svog Boga, da mu iskaže milost* i veoma se ponizio pred Bogom svojih predaka. 13 Molio se Bogu i njega je dirnula njegova usrdna molitva, pa je uslišio njegovu molbu. Doveo ga je natrag u Jeruzalem i vratio mu kraljevsku vlast.+ Tada je Manaše spoznao da je Jehova pravi Bog.+