6 I rekao sam: “Bože moj! Stidim se, sramim se podignuti svoje lice k tebi, Bože moj! Jer naši su se prijestupi silno umnožili* i naša je krivnja narasla do neba.+

7 Ti si, Jehova, pravedan, a na nama je sramota* sve do danas. Sramota je snašla Judine sinove, stanovnike Jeruzalema i sve ostale Izraelce, one koji su blizu i one koji su daleko, u svim zemljama u koje si ih rasijao zato što su ti bili nevjerni.+

10 “Našao sam Izraela kao grožđe u pustinji.+

Vidio sam vaše pretke kao prve rane plodove na smokvi.