22 A sad me duh potiče da idem u Jeruzalem, iako ne znam što će mi se ondje dogoditi. 23 Znam samo da mi sveti duh u svakom gradu govori da me čekaju okovi i nevolje.+

11 Došao je k nama, uzeo Pavlov pojas, svezao sebi ruke i noge te rekao: “Ovako kaže sveti duh: ‘Židovi će u Jeruzalemu+ ovako svezati čovjeka kojem pripada ovaj pojas i predat će ga u ruke neznabošcima*.’”+

23 Jesu li Kristovi sluge? Kao luđak odgovaram – ja sam to još i više! Više sam se trudio,+ češće sam bio u zatvoru,+ bezbroj puta su me tukli, mnogo puta bio sam u smrtnoj opasnosti.+ 24 Od Židova sam pet puta dobio 39* udaraca,+ 25 triput sam bio išiban,+ jednom kamenovan,+ triput sam doživio brodolom,+ cijelu noć i dan proveo sam na otvorenom moru. 26 Često sam putovao, bio sam u opasnostima od rijeka, u opasnostima od razbojnika, u opasnostima od sunarodnjaka,+ u opasnostima od neznabožaca*,+ u opasnostima u gradu,+ u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom. 27 Teško sam i naporno radio, probdio sam mnoge noći,+ bio sam gladan i žedan,+ često sam bio bez hrane,+ trpio sam hladnoću i nisam imao što obući*.

28 A povrh svih tih nevolja, svaki me dan pritišće i briga za sve skupštine.+

24 Sada se radujem što podnosim patnje za vaše dobro+ i smatram da još nisam dovoljno trpio u svom tijelu zbog Krista, a trpim u korist njegovog tijela,+ koje je skupština.+