2. Samuelova

14 A Serujin sin Joab+ zapazio je da kraljevo srce čezne za Abšalomom.+ 2 Tada je Joab poslao sluge u Tekou+ da odande dovedu jednu domišljatu ženu pa joj je rekao: “Pretvaraj se da si u žalosti. Obuci haljine koje ljudi nose kad žaluju i nemoj se mazati uljem.+ Ponašaj se kao žena koja je već dugo u žalosti za nekim tko joj je umro. 3 Zatim otiđi kralju i kaži mu ono što ću ti reći!” I Joab joj je rekao što da kaže.

4 I žena iz Tekoe došla je pred kralja, pala ničice, licem do zemlje, i rekla: “Pomozi mi, kralju!” 5 Kralj ju je upitao: “Što ti se dogodilo?” A ona je odgovorila: “Nažalost, ja sam udovica, umro mi je muž. 6 Tvoja je sluškinja imala dva sina. Njih su se dvojica posvađala u polju, a nije bilo nikoga da ih razdvoji, pa je jedan udario drugoga i ubio ga. 7 I sad se cijela obitelj podignula na mene, tvoju sluškinju, te mi govore: ‘Predaj nam onoga koji je ubio svog brata da ga pogubimo jer je oduzeo život svom bratu+ – učinit ćemo to makar time pogubili nasljednika!’ Oni će ugasiti posljednju iskru koja tinja na našem ognjištu*, pa mom mužu neće ostaviti ni imena ni potomstva na zemlji.”

8 Tada je kralj rekao ženi: “Idi svojoj kući, a ja ću zapovjediti da se tvoj slučaj riješi!” 9 A žena iz Tekoe kazala je kralju: “Moj gospodaru, kralju, neka krivnja padne na mene i na obitelj mog oca, a kralj i njegovo prijestolje nedužni su!” 10 Kralj je zatim nastavio: “Ako ti itko išta kaže, dovedi ga k meni i više te nikad neće uznemiravati!” 11 A ona je kazala: “Molim te, kralju, sjeti se Jehove, svog Boga, da krvni osvetnik+ ne bi učinio još veće zlo i pogubio mi sina!” On je odvratio: “Tako mi Jehove, živog Boga,+ tvom sinu ni vlas s glave neće pasti na zemlju!” 12 Ali žena je rekla: “Molim te, dopusti da tvoja sluškinja još nešto kaže svom gospodaru, kralju!” A on je odvratio: “Kaži!”

13 I žena je nastavila: “Zašto si onda odlučio učiniti nešto slično, na štetu Božjem narodu?+ Kad kralj ovako govori, sam sebe osuđuje jer nije doveo natrag svog sina kojeg je prognao.+ 14 Svi ćemo umrijeti i bit ćemo kao voda koja se prolije na zemlju i više se ne može vratiti. Ali Bog ne oduzima život*, nego traži razloge da onaj koji je prognan ne ostane zauvijek prognan. 15 A ja sam došla razgovarati sa svojim gospodarom, kraljem, jer su me ljudi uplašili. Zato je tvoja sluškinja pomislila: ‘Moram razgovarati s kraljem! Možda će kralj učiniti ono što kaže njegova robinja. 16 Možda će kralj poslušati svoju robinju i izbaviti je iz ruke onoga koji želi zatrti mene i mog jedinog sina i lišiti nas nasljedstva koje nam je dao Bog.’+ 17 Zato je tvoja sluškinja pomislila: ‘Neka me utješi riječ mog gospodara, kralja!’ Moj je gospodar, kralj, kao anđeo pravog Boga jer razlikuje dobro i zlo. Neka Jehova, tvoj Bog, bude s tobom!”

18 Kralj je nato odgovorio ženi: “Nešto ću te upitati. Nemoj mi ništa zatajiti!” A žena je rekla: “Neka kaže moj gospodar, kralj!” 19 Tada je kralj upitao: “Da li te Joab nagovorio na sve to?”+ A žena je odgovorila: “Istinu govorim pred tobom, moj gospodaru, kralju, sve je upravo onako kako si rekao. Da, tvoj sluga Joab poslao je tvoju sluškinju k tebi i rekao joj da ti kaže sve ovo. 20 Tvoj sluga Joab učinio je to da bi ti drugačije sagledao stvari, ali moj je gospodar mudar kao anđeo pravog Boga i zna sve što se zbiva u zemlji.”

21 Tada je kralj rekao Joabu: “Dobro, učinit ću to što si tražio.+ Idi i dovedi natrag mog sina Abšaloma!”+ 22 A Joab je pao ničice, licem do zemlje, i zahvalio kralju te rekao: “Danas je tvoj sluga uvidio da je stekao tvoju naklonost, moj gospodaru, kralju, jer je kralj učinio ono što je tražio njegov sluga.” 23 Potom je Joab ustao i otišao u Gešur+ te doveo Abšaloma u Jeruzalem. 24 No kralj je rekao: “Neka se on vrati svojoj kući, ali neka se ne pojavljuje preda mnom!” Tako se Abšalom vratio svojoj kući, ali nije dolazio pred kralja.

25 A u cijelom Izraelu nikoga nisu toliko hvalili zbog njegove ljepote kao Abšaloma. Od glave do pete nije bilo mane na njemu. 26 Kad bi ošišao kosu – a morao ju je šišati krajem svake godine jer mu je bila preteška – i izvagao je, ona je težila 200 šekela*, po kraljevskoj mjeri*. 27 Abšalomu su se rodila tri sina+ i jedna kći po imenu Tamara. Ona je bila vrlo lijepa žena.

28 Abšalom je živio u Jeruzalemu dvije godine, ali nije dolazio pred kralja.+ 29 Stoga je Abšalom pozvao Joaba k sebi kako bi ga poslao kralju, ali on nije htio doći k njemu. Pozvao ga je i drugi put, ali on opet nije htio doći. 30 Naposljetku je Abšalom rekao svojim slugama: “Joab ima polje pokraj mojeg, na kojem ima nešto ječma. Idite i zapalite ga!” I Abšalomovi sluge zapalili su polje. 31 Tada je Joab otišao k Abšalomu u njegovu kuću te ga upitao: “Zašto su tvoji sluge zapalili moje polje?” 32 A Abšalom je rekao Joabu: “Evo, poručio sam ti: ‘Dođi ovamo da te pošaljem kralju da ga u moje ime upitaš: “Zašto sam se vratio iz Gešura?+ Bilo bi mi bolje da sam ostao ondje. Dopusti mi da te vidim, kralju, pa ako sam nešto skrivio, pogubi me!”’”

33 I Joab je otišao kralju i rekao mu sve to. Potom je kralj pozvao Abšaloma. On je došao pred njega te kleknuo i poklonio mu se licem do zemlje. Zatim je kralj poljubio Abšaloma.+