Izaija
44 Sada čuj, slugo moj Jakove,
čuj, Izraele, kojeg sam izabrao!+
2 Ovako kaže Jehova,
tvoj Stvoritelj, onaj koji te načinio,+
koji ti je pomagao još otkad si bio u majčinoj utrobi*:
3 Jer izlit ću vodu na žednoga*+
i potoke na suho tlo.
Izlit ću svoj duh na tvoje potomstvo+
i svoj blagoslov na tvoje potomke.
4 Nicat će kao zelena trava,+
kao topole uz vodu.
5 Jedan će reći: “Ja sam Jehovin”,+
drugi će se zvati Jakovljevim imenom,
treći će na svojoj ruci napisati: “Jehovin”,
a četvrti će se nazivati Izraelovim imenom.’
7 Tko je kao ja?+
Neka se oglasi, neka kaže i neka mi to dokaže!+
Neka objavi ono što dolazi
i ono što će još doći,
kao što ja to činim još otkad sam osnovao drevni narod.
8 Ne bojte se
i nemojte se skameniti od straha!+
Nisam li svakome od vas unaprijed to objavio i navijestio?
Vi ste moji svjedoci.+
Ima li Boga osim mene?
Ne, nema nijedne druge Stijene.+ Ne znam ni za jednu.’”
9 Svi koji prave rezbarene kipove ništa ne vrijede
i njihovi voljeni idoli ničemu ne koriste.+
Oni ne mogu svjedočiti jer ništa ne vide i ništa ne znaju,+
pa će oni koji su ih načinili biti osramoćeni.+
11 Posramit će se svi koji surađuju s njim!+
Oni koji prave bogove samo su ljudi.
Neka se svi skupe i neka se pokažu.
Svi će se oni uplašiti i posramiti.
12 Kovač alatkom obrađuje željezo na užarenom ugljenu,
oblikuje ga čekićima,
obrađuje ga svojom snažnom rukom.+
Potom ogladni i iznemogne.
Ne pije vode i umori se.
13 Drvodjelja rasteže mjernu vrpcu i crvenom kredom ocrtava lik.
Obrađuje drvo dlijetom i označava ga šestarom.
14 Drugome je posao sjeći cedrove.
On odabere određeno stablo, hrast,
i ostavi ga da naraste među šumskim drvećem.+
Sadi lovor, a kiša daje da on raste.
15 Potom čovjek koristi drvo za ogrjev.
Uzima komad drva da se ugrije.
Naloži vatru i peče kruh.
No od njega izrađuje i boga kojeg štuje.
Pravi rezbareni kip i klanja mu se.+
16 Polovinom toga naloži vatru.
Na tome ispeče meso i jede ga dok se ne nasiti.
Usto se grije i govori:
“Baš lijepo, gledam vatru i toplo mi je.”
17 A od ostatka pravi sebi boga, rezbareni kip.
Klanja mu se i štuje ga,
moli mu se i govori:
“Izbavi me jer ti si moj bog!”+
18 Oni ništa ne znaju niti išta razumiju.+
Oči su im zatvorene, pa ne vide,
i njihovo srce ništa ne shvaća.
19 Nitko ne razmišlja o tome
niti išta zna i razumije, pa da kaže:
“Uzeo sam polovinu toga i naložio vatru
te sam na žaru ispekao kruh i meso i pojeo ih.
Zar ću od ostatka načiniti odvratnog boga?+
Zar ću štovati komad drva?”
20 On se hrani pepelom.
Njegovo prevareno srce vodi ga na krivi put.
On se ne može spasiti i ne pita se:
“Nije li bezvrijedno ovo što držim u desnici?”
21 “Sjeti se toga, Jakove, sjeti se toga, Izraele,
jer ti si moj sluga.
Ja sam te stvorio i ti si moj sluga.+
Izraele, neću te zaboraviti!+
22 Izbrisat ću tvoje prijestupe i bit će kao da ih je oblak sakrio,+
i grijehe, pa će biti kao da su ih sakrili gusti oblaci.
Vrati se k meni jer ja ću te izbaviti*.+
23 Kličite radosno, nebesa,
jer Jehova je učinio ono što je naumio!
Kličite pobjednički, zemaljske dubine!
Kličite radosno, gore,+
šume i sva stabla!
“Ja sam Jehova, koji je sve stvorio.
Tko mi je u tome pomogao?
25 Ja osujećujem ono što pretkazuju lažni proroci*,
navodim gataoce da postupaju bezumno,+
zbunjujem mudrace
i njihovo znanje pretvaram u ludost.+
26 Ja ispunjavam riječi svog sluge
i ostvarujem objave svojih glasnika.+
Obnovit ću jeruzalemske ruševine.’+
27 Ja govorim vodenom bezdanu: ‘Presuši!
Isušit ću sve tvoje rijeke.’+
Ja govorim o Jeruzalemu: ‘Opet će se izgraditi’,
i o hramu: ‘Položit će se njegovi temelji.’”+