2. Samuelova
16 Kad je David prešao vrh gore,+ u susret mu je došao Mefibošetov+ sluga Siba+ s dva osedlana magarca natovarena s 200 kruhova, 100 gruda grožđica, 100 gruda ljetnog voća* i velikim ćupom vina.+ 2 I kralj je upitao Sibu: “Zašto si to donio?” A Siba je odgovorio: “Magarci su za kraljevu obitelj za jahanje, kruh i ljetno voće ljudima za jelo, a vino za piće onima koji se umore u pustinji.”+ 3 Tada je kralj upitao: “Gdje je unuk* tvog gospodara?”+ A Siba je odgovorio kralju: “Ostao je u Jeruzalemu jer je pomislio: ‘Danas će mi Izraelci vratiti kraljevstvo mog djeda*.’”+ 4 Nato je kralj rekao Sibi: “Evo, tvoje je sve što pripada Mefibošetu!”+ A Siba je odvratio: “Klanjam ti se! Daj mi da ostanem u tvojoj milosti, moj gospodaru, kralju!”+
5 Kad je kralj David došao do Bahurima, neki je čovjek od Šaulovog roda po imenu Šimi,+ Gerin sin, izišao odande i proklinjao ga dok mu je prilazio.+ 6 I počeo je bacati kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida te na vojnike i junake koji su Davidu bili zdesna i slijeva. 7 I Šimi ga je proklinjao: “Odlazi! Odlazi, ubojico! Nitkove! 8 Jehova je na tebe svalio svu krivnju za to što si prolio krv Šaula i njegove obitelji te počeo kraljevati umjesto njega. Ali Jehova je predao kraljevsku vlast u ruke tvom sinu Abšalomu. Sada te snašla nevolja jer si kriv za krvoproliće!”+
9 Tada je Serujin sin Abišaj+ rekao kralju: “Zar da ovaj mrtvi pas+ proklinje mog gospodara, kralja?+ Molim te, dopusti mi da odem preko i skinem mu glavu!”+ 10 Ali kralj je odgovorio: “Što vi imate s tim, Serujini sinovi?+ Neka me proklinje+ jer mu je Jehova rekao:+ ‘Proklinji Davida!’ Tko mu onda smije reći: ‘Zašto to činiš?’” 11 David je zatim rekao Abišaju i svim svojim slugama: “Moj sin, moja vlastita krv, želi mi oduzeti život,+ a kako onda ne bi ovaj Benjaminovac!+ Pustite ga neka me proklinje jer mu je Jehova tako rekao! 12 Možda će Jehova vidjeti moju nevolju,+ pa će Jehova kletve kojima me ovaj danas proklinje pretvoriti u blagoslov.”+ 13 I David je sa svojim ljudima išao dalje putem, a Šimi je išao obronkom brda usporedo s njim i proklinjao+ ga te bacao kamenje i mnogo prašine.
14 Naposljetku su kralj i svi ljudi koji su bili s njim stigli umorni na svoje odredište i ondje su se odmorili.
15 A Abšalom i svi Izraelci koji su bili uz njega ušli su u Jeruzalem. I Ahitofel+ je bio s njim. 16 Kad je Davidov prijatelj* Arkijac+ Hušaj+ došao pred Abšaloma, Hušaj je rekao Abšalomu: “Živio kralj!+ Živio kralj!” 17 Nato je Abšalom kazao Hušaju: “Zar tako iskazuješ vjernu ljubav svom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?” 18 A Hušaj je odgovorio Abšalomu: “Nisam otišao jer sam na strani onog kojeg je izabrao Jehova, ovaj narod i svi Izraelci. Uz njega ću ostati. 19 Uostalom, kome ću služiti? Zar ne njegovom sinu? Kao što sam služio tvom ocu, tako ću služiti i tebi.”+
20 Potom je Abšalom rekao Ahitofelu: “Savjetuj+ mi što da radimo!” 21 Tada je Ahitofel savjetovao Abšalomu: “Spavaj s inočama svog oca+ koje je ostavio da čuvaju dvor.+ Tako će sav Izrael saznati da si postao mrzak svom ocu, pa će se osmjeliti svi koji su uz tebe.” 22 I razapeli su za Abšaloma šator na krovu+ i Abšalom je spavao s inočama svog oca+ naočigled svih Izraelaca.+
23 U to su vrijeme savjeti koje je davao Ahitofel+ bili toliko cijenjeni kao da dolaze od pravog Boga. Tako su i David i Abšalom gledali na svaki Ahitofelov savjet.