2. Samuelova

15 Poslije svega toga Abšalom je sebi nabavio kola, konje i 50 ljudi koji su kao njegova straža trčali pred njim.+ 2 I Abšalom bi ustao rano i zatim stao kraj puta koji vodi prema gradskim vratima.+ Svakoga tko je imao neku parnicu u kojoj je kralj trebao donijeti presudu+ Abšalom bi pozvao k sebi i upitao ga: “Odakle si?” A čovjek bi odgovorio: “Tvoj je sluga iz jednog od izraelskih plemena.” 3 Nato bi mu Abšalom rekao: “Vidiš, ono što tražiš dobro je i opravdano, ali nema te tko saslušati kod kralja.” 4 Abšalom bi zatim kazao: “Kad bi barem mene postavili za suca u zemlji! Onda bi svatko tko ima neku parnicu ili spor došao k meni i ja bih mu udijelio pravdu!”

5 I kad bi mu se tko približio da mu se pokloni, Abšalom bi pružio ruku, privukao ga k sebi i poljubio.+ 6 Tako je Abšalom postupao sa svim Izraelcima koji su dolazili kralju na sud. Na taj je način pridobivao srca Izraelaca.+

7 Kad su prošle četiri godine*, Abšalom je rekao kralju: “Molim te, dopusti mi da odem u Hebron+ kako bih izvršio zavjet koji sam dao Jehovi! 8 Jer tvoj se sluga zavjetovao+ Jehovi kad je bio u Gešuru+ u Siriji: ‘Ako me Jehova dovede natrag u Jeruzalem, prinijet ću mu žrtve.’” 9 A kralj mu je odgovorio: “Idi u miru!” I on je otišao u Hebron.

10 Tada je Abšalom razaslao uhode po svim izraelskim plemenima i rekao im: “Kad čujete zvuk roga, povičite: ‘Abšalom je postao kralj u Hebronu!’”+ 11 A s Abšalomom je iz Jeruzalema otišlo 200 ljudi, koje je on pozvao. Oni su pošli s njim ništa ne sluteći jer nisu znali što se sprema. 12 Kad je prinio žrtve, Abšalom je pozvao Gilonjanina Ahitofela,+ Davidovog savjetnika,+ da dođe iz svog grada Gila.+ Urota je uzimala maha i sve je više ljudi pristajalo uz Abšaloma.+

13 Poslije nekog vremena k Davidu je stigao glasnik i javio mu: “Srce Izraelaca priklonilo se Abšalomu.” 14 Tada je David rekao svim svojim ljudima koji su bili s njim u Jeruzalemu: “Pođimo odavde! Bježimo,+ jer inače nećemo umaknuti Abšalomu! Požurite se da nas on ne uhvati i ne svlada te da mačem ne pobije sve stanovnike grada!”+ 15 Kraljevi su ljudi rekli kralju: “Tvoji će sluge učiniti sve što odluči naš gospodar, kralj.”+ 16 Tako je kralj otišao sa svim svojim domom, ali ostavio je deset svojih inoča+ da čuvaju dvor. 17 Kralj i sav narod koji je pošao s njim otišli su iz grada i zaustavili su se kod Bet-Merhaka.

18 I svi kraljevi ljudi koji su pošli s njim i svi Kerećani i Pelećani+ te Gaćani,+ 600 ljudi koji su ga pratili iz Gata,+ prošli su pred njim, a on je pregledao svoje snage. 19 Tada je kralj rekao Itaju+ iz Gata: “Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i boravi kod novog kralja! Ti si tuđinac i izgnan si iz svoje zemlje. 20 Jučer si došao, pa zar da te danas povedem da lutaš s nama i ideš tko zna kamo? Vrati se i povedi sa sobom svoje ljude, a Jehova neka ti iskaže ljubav* i vjernost!”+ 21 Ali Itaj je odvratio kralju: “Istinu govorim pred Jehovom, živim Bogom, i pred tobom, moj gospodaru, kralju, kamo god kralj pođe, bilo u smrt bilo u život, onamo će poći i tvoj sluga!”+ 22 Nato je David rekao Itaju:+ “Dobro, pođi sa mnom preko doline!” I tako je Itaj iz Gata prešao dolinu sa svim svojim ljudima i njihovim obiteljima.

23 Cijela je zemlja glasno plakala dok su svi ti ljudi prelazili dolinu. Kralj je stajao pred dolinom Kidronom,+ a svi njegovi ljudi prelazili su dolinu i išli putem prema pustinji. 24 Ondje je bio i Sadok,+ a s njim i svi leviti+ koji su nosili kovčeg+ saveza pravog Boga.+ I oni su spustili kovčeg pravog Boga, a Ebjatar+ je stajao ondje sve dok svi ljudi nisu izašli iz grada i prešli dolinu. 25 Tada je kralj rekao Sadoku: “Odnesi kovčeg pravog Boga natrag u grad!+ Ako steknem Jehovinu naklonost, on će me dovesti natrag i dopustiti mi da opet vidim kovčeg i njegovo prebivalište.+ 26 Ali ako Bog kaže da mu nisam po volji, neka sa mnom učini što god želi!” 27 Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: “Nisi li ti vidjelac?+ Vrati se u miru u grad s Ebjatarom te povedi sa sobom svog sina Ahimaasa i Ebjatarovog sina Jonatana!+ 28 Evo, ja ću se zadržavati kraj riječnih gazova u pustom kraju dok ne dođe od vas glasnik i ne donese mi vijesti.”+ 29 Tako su Sadok i Ebjatar odnijeli kovčeg pravog Boga natrag u Jeruzalem i ostali su ondje.

30 Dok se uspinjao na Maslinsku goru,+ David je plakao. Hodao je pokrivene glave i bos. A i svi ljudi koji su bili s njim hodali su pokrivene glave i putem plakali. 31 Tada su Davidu javili da se i Ahitofel urotio+ s Abšalomom.+ Nato je David rekao: “Jehova, molim te, pretvori Ahitofelov savjet u ludost!”+

32 Kad je David došao na vrh gore, ondje gdje se narod klanjao Bogu, u susret mu je došao Arkijac+ Hušaj,+ razderane haljine i glave posute prašinom. 33 A David mu je rekao: “Ako pođeš sa mnom, nećeš mi moći puno pomoći. 34 Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, tvoj sam sluga! Prije sam služio tvom ocu, ali sada ću služiti tebi’,+ moći ćeš spriječiti da se Ahitofelovi savjeti provedu u djelo i tako ćeš mi pomoći.+ 35 Neće li uz tebe biti i svećenici Sadok i Ebjatar? Kaži svećenicima Sadoku i Ebjataru sve što čuješ na kraljevom dvoru!+ 36 Evo, s njima su dva njihova sina: Sadokov sin Ahimaas+ i Ebjatarov sin Jonatan.+ Preko njih mi javljajte sve što čujete!” 37 Tako se Davidov prijatelj*+ Hušaj vratio u Jeruzalem kad je Abšalom ulazio u grad.