Izaija
49 Čujte me, otoci,
slušajte, daleki narodi!+
Jehova me pozvao prije nego što sam se rodio,+
dao mi je ime dok sam još bio u majčinoj utrobi.
2 Učinio je da moja usta budu kao oštar mač.
Učinio je da budem kao naoštrena strijela,
sakrio me u svoj tobolac.
4 A ja sam rekao: “Uzalud sam se trudio.
Svoju sam snagu trošio uzalud, nizašto.
5 I sada mi Jehova, onaj koji me još u majčinoj utrobi oblikovao da budem njegov sluga,
govori da mu dovedem natrag Jakova
da bi se Izrael skupio i došao k njemu.+
Ja ću se proslaviti u Jehovinim očima,
moj Bog bit će moja snaga.
6 Kazao je: “Ti nisi samo moj sluga
koji će podignuti Jakovljeva plemena
i dovesti natrag sačuvane Izraelce.
7 Jehova, Izraelov izbavitelj*, njegov sveti Bog,+ ovako kaže onome kojeg preziru,+ onome koji je odvratan narodu, onome koji je sluga vladarima:
“Kraljevi će ustati zbog onoga što će vidjeti,
a poglavari će ti se pokloniti
zbog Jehove, koji je vjeran,+
zbog svetog Izraelovog Boga, koji te izabrao.”+
8 Ovako kaže Jehova:
Štitio sam te da bih te postavio za jamstvo* narodu,+
da bi zemlja bila obnovljena,
da bi mom narodu bila vraćena njegova opustjela nasljedstva+
9 i da bi zatočenicima bilo rečeno: ‘Iziđite!’+
a onima koji su u tami:+ ‘Pokažite se!’
Oni će pâsti kraj puteva,
pašnjaci će im biti duž svih utabanih staza*.
10 Neće gladovati ni žeđati,+
neće ih moriti žega ni sunce+
jer će ih voditi onaj koji je milostiv prema njima,+
on će ih voditi na izvore vode.+
11 Sve svoje gore pretvorit ću u puteve
i moje će se ceste uzdizati nad okolnim tlom.+
13 Kličite, nebesa, raduj se, zemljo!+
Veselite se, planine, i kličite radosno!+
14 Ali Sion je govorio:
“Jehova me ostavio,+ Jehova me zaboravio.”+
15 Može li žena zaboraviti svoje dojenče
i ne smilovati se sinu kojeg je rodila?
Čak i kad bi ona njega zaboravila, ja tebe nikad neću zaboraviti.+
16 Pogledaj, urezao sam te na svoje dlanove.
Tvoji zidovi stalno su mi pred očima.
17 Tvoji se sinovi žurno vraćaju.
Oni koji su te razrušili i opustošili otići će od tebe.
18 Podigni oči i pogledaj unaokolo!
Svi su se oni skupili+
i dolaze k tebi.
“Zaklinjem se samim sobom”, kaže Jehova,
“svima ćeš se njima ukrasiti kao nakitom
i privezat ćeš ih na sebe kao nevjesta.
19 Tvoja su prebivališta bila poharana i opustošena, a tvoja je zemlja bila u ruševinama.+
No sada ćeš imati toliko stanovnika da će im zemlja postati premala,+
20 Čut ćeš kako sinovi koji su ti se rodili nakon što si ostala bez djece govore:
‘Ova je zemlja premala za nas.
Dajte nam mjesta da bismo mogli ovdje živjeti.’+
21 A ti ćeš reći u sebi:
‘Tko je otac ove djece koju sam dobila?
Pa ja sam žena bez djece i neplodna,
prognana i zatočena.
Tko ih je odgojio?+
22 Ovako kaže Svevišnji Gospodin Jehova:
Oni će tvoje sinove donijeti u naručju,
a tvoje će kćeri nositi na ramenima.+
23 Kraljevi će biti tvoji skrbnici,+
a njihove kćeri bit će ti dadilje.
I tada ćeš shvatiti da sam ja Jehova.
Oni koji se uzdaju u mene neće se posramiti.”+
24 Može li itko silniku oteti one koje je on oteo,
može li zarobljenike izbaviti od tlačitelja?
25 Ali Jehova kaže:
Ja ću se suprotstaviti onima koji se tebi suprotstavljaju+
i spasit ću tvoje sinove.
26 Onima koji te zlostavljaju dat ću da jedu vlastito meso,
svojom će se krvlju opiti kao vinom.