Izaija
41 “Otoci, šutite i poslušajte me*!
Neka narodi skupe snagu.
Neka pristupe i zatim progovore.+
Pristupite mi da vam sudim.
2 Tko je izabrao onoga koji dolazi s istoka?+
Tko ga je, potaknut pravednošću*, pozvao k sebi*
da mu preda narode
i da mu povjeri vlast kako bi pokorio kraljeve?+
Tko ih svojim mačem pretvara u prah
i svojim lukom raznosi kao slamu na vjetru?
3 On* ih progoni i nesputano kroči
putevima kojima prije nije išao.
4 Tko je to učinio i izvršio?
Tko od iskona poziva naraštaje jedan za drugim?
Ja, Jehova. Ja sam prvi.+
I kad posljednji naraštaji dođu na svijet ja ću biti isti.”+
5 Otoci su se uplašili zbog onoga što su vidjeli.
Uzdrhtala je cijela zemlja.
Narodi se okupljaju i dolaze.
6 Svatko pomaže svom bližnjem
i govori svom bratu: “Budi jak!”
Za načinjeni spoj kaže: “Dobro je to.”
Potom se kip pričvršćuje čavlima da se ne sruši.
8 “A ti si, Izraele, moj sluga.+
9 Uzeo sam te iz svih krajeva zemlje,+
pozvao sam te iz njenih najudaljenijih predjela.
Rekao sam ti: ‘Ti si moj sluga.+
Izabrao sam te i nisam te odbacio.+
10 Ne boj se jer ja sam s tobom!+
Nemoj biti uznemiren jer ja sam tvoj Bog!+
Ja ću te ojačati i pomoći ću ti.+
Poduprijet ću te svojom pravednom desnicom.’
11 Svi koji se gnjeve na tebe bit će posramljeni i poniženi.+
Oni koji se bore protiv tebe bit će uništeni i propast će.+
12 Tražit ćeš one koji se bore protiv tebe, ali ih nećeš naći.
Oni koji ratuju protiv tebe nestat će, više ih neće biti.+
13 Jer ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu
i kažem ti: ‘Ne boj se! Ja ću ti pomoći.’+
14 Ne boj se, Jakove, bespomoćni* crviću!+
Izraelski narode, ja ću ti pomoći”, kaže Jehova, onaj koji te spasio*,+ sveti Izraelov Bog.
15 “Učinit ću da budeš poput sprave kojom se vrši žito,+
poput nove vršilice s dvosjeklim zubima.
Gazit ćeš gore i satirati ih,
bregove ćeš pretvarati u pljevu.
16 Vijat ćeš ih
i vjetar će ih odnijeti,
vihor će ih raspršiti.
17 “Nevoljnici i siromasi traže vode, a nje nema.
Jezik im se osušio od žeđi.+
Ja, Jehova, uslišit ću ih.+
Ja, Izraelov Bog, neću ih ostaviti.+
Pustinju ću pretvoriti u jezero,
a bezvodnu zemlju u izvore vode.+
19 U pustinji ću posaditi cedar,
akaciju, mirtu i bor.+
U pustinjskoj ravnici posadit ću borovicu,
zajedno s jasenom i čempresom,+
20 pa neka sav narod vidi i neka zna,
neka ima na umu i neka shvati
da je to Jehova učinio svojom rukom,
da je sveti Izraelov Bog to stvorio.”+
21 “Iznesite svoje tvrdnje”, kaže Jehova.
“Predočite svoje dokaze”, kaže Jakovljev kralj.
22 “Predočite ih i kažite nam što će se dogoditi.
Kažite nam što je nekad bilo,
da promislimo o tome i shvatimo što nosi budućnost,
ili nam objavite ono što dolazi.+
23 Kažite nam što će se dogoditi u budućnosti,
pa ćemo znati da ste bogovi.+
Učinite nešto, dobro ili zlo,
pa ćemo se zadiviti kad to vidimo.+
24 Ali vi ne postojite
i ne možete ništa učiniti.+
Odvratan je svatko tko vas izabere.+
26 Tko je o tome govorio od početka, pa da možemo znati,
ili od davnih dana, pa da možemo reći: ‘U pravu je’?+
Doista, nitko to nije objavio!
Nitko to nije rekao!
Nitko nije ništa o tome čuo od vas!”+
27 Ja sam prvi rekao Sionu: “Evo što će se dogoditi!”+
Jeruzalemu ću poslati onoga koji nosi dobre vijesti.+
28 No gledao sam, ali nije bilo nikoga.
Među njima nije bilo nikoga tko bi dao savjet.
Pitao sam ih, ali nitko nije odgovorio.
29 Svi su oni obmana.
Djela su im bezvrijedna.