Postanak

21 Jehova je iskazao milost Sari kao što je i rekao. I Jehova joj je učinio ono što je obećao.+ 2 Tako je Sara zatrudnjela+ i ostarjelom Abrahamu rodila sina, a to se dogodilo u vrijeme koje mu je Bog unaprijed objavio.+ 3 Abraham je svom novorođenom sinu, kojeg mu je rodila Sara, dao ime Izak.+ 4 Kad je Izaku bilo osam dana, njegov ga je otac Abraham obrezao, kao što mu je Bog i zapovjedio.+ 5 Abrahamu je bilo 100 godina kad mu se rodio Izak. 6 Tada je Sara rekla: “Bog mi je dao da se smijem od radosti. Svatko tko čuje o tome smijat će se sa mnom*.” 7 I još je kazala: “Bi li prije ikome palo na pamet reći Abrahamu da će Sara dojiti djecu? A gle, ja sam mu rodila sina u njegovoj starosti.”

8 A dijete je raslo i nakon nekog vremena majka ga je prestala dojiti. I Abraham je priredio veliku gozbu u dan kad je Sara prestala dojiti Izaka. 9 No Sara je zapazila da se sin kojeg je Egipćanka Hagara+ rodila Abrahamu ruga Izaku.+ 10 Zato je rekla Abrahamu: “Otjeraj ovu robinju i njenog sina jer sin ove robinje neće dijeliti nasljedstvo s mojim sinom Izakom!”+ 11 Ali Abrahamu je bilo jako krivo što je to rekla o njegovom sinu.+ 12 Tada je Bog rekao Abrahamu: “Neka ti ne bude krivo zbog onog što ti Sara govori o tvom sinu i o tvojoj robinji! Poslušaj je jer ćeš preko Izaka dobiti potomstvo koje ti je bilo obećano*.+ 13 A i od sina ove robinje+ načinit ću narod+ jer je on tvoj potomak.”

14 Tako je Abraham ustao rano ujutro, uzeo kruh i mijeh vode te ih stavio Hagari na rame, a onda je otpravio nju i sina.+ Ona je otišla i lutala po pustinji kod Beer-Šebe.+ 15 Kad je na koncu nestalo vode u mijehu, ostavila je sina pod nekim grmom. 16 Zatim je otišla od njega, daleko koliko se može lukom dobaciti, te je sjela i rekla: “Ne želim gledati kako mi sin umire.” Sjedeći tako podalje, glasno je zaplakala.

17 A Bog je čuo plač Hagarinog sina,+ pa je Božji anđeo pozvao s neba Hagaru i rekao joj:+ “Što ti je, Hagaro? Ne boj se jer Bog je čuo plač tvog sina! 18 Digni se, pomozi sinu da ustane i čvrsto ga drži jer ću od njega načiniti velik narod.”+ 19 Tada joj je Bog otvorio oči te je ugledala bunar u kojem je bilo vode. Ona je otišla do njega, napunila mijeh vodom i dala sinu da pije. 20 I Bog se brinuo za Hagarinog sina+ dok je on rastao. Mladić je živio u pustinji i s vremenom je postao strijelac. 21 Naselio se u pustinji Paranu,+ a majka mu je dovela ženu iz Egipta.

22 U to je vrijeme Abimelek došao Abrahamu u pratnji Fikola, zapovjednika svoje vojske, i rekao mu: “Bog je s tobom u svemu što radiš.+ 23 Zato mi se ovdje zakuni Bogom da nećeš prevariti ni mene, ni moje sinove, ni potomke mojih sinova, nego da ćeš pokazivati vjernost i ljubav* prema meni i zemlji u kojoj živiš, kao što sam ja to učinio tebi.”+ 24 Tada je Abraham rekao: “Zaklinjem se.”

25 No Abraham se požalio Abimeleku zbog bunara koji su Abimelekovi sluge nasilno prisvojili.+ 26 Abimelek je nato kazao: “Ne znam tko je to učinio. Ti mi nisi rekao za to, niti sam išta čuo o tome do danas.” 27 Tada je Abraham dao Abimeleku ovaca i goveda te su njih dvojica sklopila savez. 28 Kad je Abraham odvojio sedam mladih ovaca iz stada, 29 Abimelek mu je rekao: “Zašto si odvojio ovih sedam ovaca?” 30 On je odvratio: “Uzmi ovih sedam mladih ovaca da služe kao dokaz da sam ja iskopao ovaj bunar.” 31 Zato je to mjesto nazvao Beer-Šeba*,+ jer su se ondje obojica zaklela. 32 Tako su oni sklopili savez+ u Beer-Šebi. Potom su se Abimelek i Fikol, zapovjednik njegove vojske, vratili u zemlju Filistejaca.+ 33 A Abraham je zasadio stablo tamarisa u Beer-Šebi i ondje je prizvao ime Jehove,+ vječnog Boga.+ 34 I Abraham je još dugo živio* u zemlji Filistejaca.+