Brojevi

16 Korah,+ koji je bio Isharov+ sin, Kehatov+ unuk, a Levijev+ praunuk, pobunio se s Elijabovim sinovima Datanom i Abiramom+ te Peletovim sinom Onom – Rubenovim potomcima.+ 2 Oni su se pobunili protiv Mojsija zajedno s 250 drugih Izraelaca, narodnih poglavara, uglednih ljudi koji su bili predstavnici naroda na skupovima*. 3 Skupili su se i okomili+ se na Mojsija i Arona, govoreći: “Dosta nam je vas dvojice! Sav je narod svet,+ svi u njemu, i Jehova je među njima.+ Zašto se onda vi uzvisujete nad Jehovinim narodom*?”

4 Kad je Mojsije to čuo, pao je ničice. 5 Zatim je rekao Korahu i svim njegovim pristašama: “Ujutro će Jehova pokazati tko je njegov,+ tko je svet i tko mu smije pristupiti.+ Koga on izabere,+ taj će mu smjeti pristupiti. 6 Učinite ovako: Koraše, ti i svi tvoji pristaše+ uzmite kadionice+ 7 pa sutra pred Jehovom stavite u njih žara i na njega stavite kada. Koga Jehova izabere,+ taj će biti svet. Levijevci,+ prevršili ste svaku mjeru!”

8 Mojsije je potom rekao Korahu: “Molim vas, Levijevci, poslušajte! 9 Zar vam nije dovoljno što vas je Izraelov Bog odijelio od izraelskog naroda+ i dopustio vam da mu pristupate kako biste služili kod Jehovinog šatora te stajali pred narodom i služili mu?+ 10 Zar tebi i svoj tvojoj braći, Levijevcima, nije dovoljno što vas je doveo k sebi? Morate li tražiti još i svećeničku službu?+ 11 Ti i svi tvoji pristaše zapravo se bunite protiv Jehove. A tko je Aron da gunđate protiv njega?”+

12 Potom je Mojsije poslao po Elijabove sinove Datana i Abirama,+ ali oni su rekli: “Nećemo doći! 13 Zar ti nije dosta što si nas izveo iz zemlje u kojoj teče med i mlijeko kako bi nas pobio u pustinji?+ Zar se sada želiš još nametnuti kao vladar* nad nama? 14 Još uvijek nas nisi doveo u zemlju u kojoj teče med i mlijeko+ niti si nam dao u nasljedstvo polja i vinograde. Misliš li ovim ljudima oči iskopati? Nećemo doći!”

15 Nato se Mojsije silno razljutio pa je rekao Jehovi: “Nemoj se obazirati na njihovu žitnu žrtvu! Nijednog magarca nisam im uzeo niti sam oštetio ikoga od njih.”+

16 Potom je Mojsije rekao Korahu: “Ti i svi tvoji pristaše sutra dođite pred Jehovu: ti, oni i Aron. 17 Neka svaki uzme svoju kadionicu i stavi u nju kada pa neka svaki donese svoju kadionicu pred Jehovu – ukupno 250 kadionica. I ti i Aron donesite svaki svoju kadionicu.” 18 Tako je svaki od njih uzeo svoju kadionicu, stavio u nju žara i na njega je stavio kada pa su svi s Mojsijem i Aronom stali pred ulaz u šator sastanka. 19 Kad je Korah pred ulazom u šator sastanka skupio one koji su se protivili+ Mojsiju i Aronu, Jehovina slava pokazala se svemu narodu.+

20 Jehova je rekao Mojsiju i Aronu: 21 “Odvojite se od tih ljudi da ih odmah pobijem!”+ 22 A oni su pali ničice i rekli: “O Bože! Bože, koji svima daješ život!*+ Zar ćeš se zbog grijeha jednog čovjeka razgnjeviti na cijeli narod?”+

23 Jehova je nato rekao Mojsiju: 24 “Kaži narodu: ‘Udaljite se od Korahovog, Datanovog i Abiramovog šatora!’”+

25 Potom je Mojsije ustao i otišao k Datanu i Abiramu, a s njim su pošli i izraelski starješine.+ 26 I rekao je narodu: “Udaljite se od šatora ovih zlih ljudi i ne dotičite ništa što je njihovo, da ne poginete zbog njihovih grijeha.” 27 I odmah su se udaljili od Korahovog, Datanovog i Abiramovog šatora. A Datan i Abiram izašli su iz svojih šatora i stali na ulaz sa svojim ženama te sa svojom odraslom i malom djecom.

28 Tada je Mojsije rekao: “Po ovom ćete znati da me Jehova poslao da činim sva ova djela, da ih ne činim na svoju ruku*: 29 Ako ovi ljudi umru prirodnom smrću, kao i svi drugi ljudi, i ako skončaju isto kao i svi drugi ljudi, onda me nije poslao Jehova.+ 30 Ali ako Jehova učini nešto neviđeno te se zemlja otvori* i proguta i njih i sve što je njihovo te živi odu u grob*, onda ćete znati da su ti ljudi prezreli Jehovu.”

31 Čim je izgovorio sve te riječi, tlo se pod njima raspuknulo.+ 32 Zemlja se otvorila i progutala njih, njihove obitelji, sve Korahove ljude+ i sav njihov imetak. 33 Tako su oni i svi koji su bili uz njih otišli živi u grob* i zemlja ih je prekrila te su bili istrijebljeni iz naroda.+ 34 Svi Izraelci koji su bili oko njih razbježali su se u strahu kad su čuli njihov vrisak, govoreći: “Bježimo da i nas zemlja ne proguta!” 35 Tada je Jehova poslao vatru+ i ona je spalila 250 ljudi koji su prinosili kad.+

36 Jehova je zatim rekao Mojsiju: 37 “Kaži Eleazaru, sinu svećenika Arona, da pokupi kadionice+ sa zgarišta, jer su svete. Reci mu i da razaspe žar podalje. 38 Neka se od kadionica tih ljudi koji su zbog svog grijeha izgubili život naprave tanke pločice i neka se njima obloži žrtvenik.+ Naime, oni su ih donijeli pred Jehovu, pa su postale svete. Neka služe kao znak Izraelcima.”+ 39 Tako je svećenik Eleazar uzeo bakrene kadionice što su ih donijeli oni koji su bili spaljeni pa ih je prekovao da se njima obloži žrtvenik, 40 kao što mu je Jehova rekao preko Mojsija. To je Izraelce trebalo podsjećati da pred Jehovom ne smije paliti kad nitko tko na to nema pravo – nitko tko nije Aronov potomak+ – kako više nitko ne bi postupio* poput Koraha i njegovih pristaša.+

41 Ali već je sutradan cijeli izraelski narod počeo gunđati protiv Mojsija i Arona:+ “Vas ste dvojica pobili Jehovin narod!” 42 Kad se narod okomio na Mojsija i Arona, svi su se okrenuli prema šatoru sastanka i vidjeli da je oblak pokrio šator i da se pokazuje Jehovina slava.+

43 Mojsije i Aron otišli su pred šator sastanka+ 44 i Jehova je rekao Mojsiju: 45 “Udaljite se od tog naroda da ga odmah pobijem.”+ A oni su pali ničice.+ 46 Tada je Mojsije rekao Aronu: “Uzmi kadionicu i stavi u nju žara sa žrtvenika,+ a na njega stavi kada pa brzo otiđi k narodu i izvrši za njega obred očišćenja+ jer se Jehova razgnjevio. Počeo je pomor!” 47 Aron je odmah uzeo kadionicu, kao što mu je Mojsije rekao, i otrčao je k narodu. A među narodom je već počeo pomor. Stoga je on zapalio kad i počeo vršiti obred očišćenja za narod. 48 Stajao je između mrtvih i živih dok pošast nije prestala. 49 Od pošasti je pomrlo 14 700 ljudi, ne računajući one koji su poginuli zbog Koraha. 50 Nakon što je pošast prestala, Aron se vratio k Mojsiju na ulaz u šator sastanka.