2. Samuelova

13 Davidov sin Abšalom imao je lijepu sestru po imenu Tamara.+ A Davidov sin Amnon+ zaljubio se u nju. 2 To je toliko mučilo Amnona da se razbolio zbog svoje sestre Tamare. Budući da je ona bila djevica, Amnonu se činilo nemogućim da učini s njom ono što je želio. 3 Amnon je imao prijatelja po imenu Jonadab,+ koji je bio sin Davidovog brata Šimeje.+ Jonadab je bio vrlo lukav. 4 On mu je kazao: “Zašto si svakog jutra tako potišten, kraljev sine? Zar mi nećeš reći?” Nato mu je Amnon odgovorio: “Zaljubljen sam u Tamaru, sestru+ svog brata Abšaloma.” 5 A Jonadab mu je rekao: “Lezi u krevet i pravi se da si bolestan. Kad te tvoj otac dođe posjetiti, kaži mu: ‘Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i da mi jesti. Ako preda mnom pripremi jelo* i posluži mi ga, onda ću jesti.’”

6 Tako je Amnon legao i pravio se da je bolestan, a kralj ga je došao posjetiti. I Amnon je rekao kralju: “Molim te, neka dođe moja sestra Tamara i ispeče preda mnom dva peciva* i posluži mi ih, pa ću onda jesti.” 7 Tada je David poslao glasnike k Tamari u kuću i poručio joj: “Molim te, otiđi u dom svog brata Amnona i pripremi mu jelo.” 8 I Tamara je otišla u dom svog brata Amnona, a on je ležao u krevetu. Umijesila je tijesto i pred njim napravila peciva te ih ispekla. 9 Potom je uzela tavu i poslužila ga. No Amnon nije htio jesti, nego je rekao: “Neka svi izađu odavde!” I svi su izašli.

10 Nato je Amnon rekao Tamari: “Donesi jelo u moju sobu i posluži me!” I Tamara je uzela peciva koja je napravila i odnijela ih svom bratu Amnonu u sobu. 11 Kad mu je donijela jelo, on ju je zgrabio i rekao joj: “Dođi, lezi sa mnom, sestro moja!” 12 Ali ona mu je odvratila: “Nemoj, brate moj! Nemoj me osramotiti jer se tako ne radi u Izraelu!+ Ne čini to sramotno djelo!+ 13 Kako bih mogla živjeti s takvom sramotom? A tebe bi u Izraelu smatrali nečasnim čovjekom. Molim te, razgovaraj s kraljem! On me neće tebi uskratiti!” 14 Ali on je nije htio poslušati, nego ju je svladao i silovao te je tako osramotio. 15 Tada ju je Amnon silno zamrzio, te je njegova mržnja bila veća od ljubavi koju je prije osjećao prema njoj. I Amnon joj je rekao: “Ustani! Odlazi!” 16 Nato mu je ona rekla: “Nemoj, brate moj! Ako me otjeraš, to će biti gore od onoga što si mi već učinio!” Ali on je nije htio poslušati.

17 Potom je pozvao svog slugu i rekao mu: “Makni ovu ženu od mene i zaključaj vrata za njom!” 18 (A ona je imala na sebi posebnu* tuniku jer su takvu odjeću nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice.) I njegov sluga izveo ju je van i zaključao vrata za njom. 19 A Tamara se posula pepelom po glavi+ i razderala lijepu tuniku koju je imala na sebi. Pokrila je glavu rukama i otišla odande te je cijelim putem glasno plakala.

20 A njen brat Abšalom+ upitao ju je: “Da nije tvoj brat Amnon bio s tobom? Šuti, sestro moja! On ti je brat.+ Nemoj više razmišljati o tome!” I Tamara je ostala živjeti u kući svog brata Abšaloma te se povukla u osamu. 21 Kad je kralj David čuo sve što se dogodilo, vrlo se razgnjevio.+ No nije želio povrijediti svog sina Amnona jer ga je volio zato što mu je bio prvorođenac. 22 A Abšalom nije razgovarao s Amnonom, ni lijepo ni ružno. Mrzio je+ Amnona zato što je osramotio njegovu sestru Tamaru.+

23 A poslije dvije godine Abšalom je strigao ovce u Baal-Hasoru, blizu Efrajima,+ i pozvao je sve kraljeve sinove na gozbu.+ 24 I Abšalom je došao kralju te mu rekao: “Tvoj sluga striže ovce. Molim te, neka kralj i njegovi sluge pođu sa mnom!” 25 Ali kralj je odgovorio Abšalomu: “Ne, sine, ako svi dođemo, bit ćemo ti na teret.” Iako ga je Abšalom nagovarao, kralj nije htio ići, nego ga je blagoslovio. 26 Nato je Abšalom rekao: “Ako ti nećeš ići, molim te, dopusti da barem moj brat Amnon pođe s nama.”+ A kralj mu je odvratio: “Zašto da on ide s tobom?” 27 No Abšalom ga je nagovarao, pa je kralj naposljetku pustio s njim Amnona i sve svoje sinove.

28 Potom je Abšalom zapovjedio svojim slugama: “Pazite i čekajte. Kad se Amnon razveseli od vina, ja ću vam reći: ‘Ubijte Amnona!’ Tada ga pogubite. Ne bojte se jer sam vam ja tako zapovjedio. Budite jaki i hrabri!” 29 I Abšalomovi sluge pogubili su Amnona, kao što im je Abšalom zapovjedio. Tada su svi ostali kraljevi sinovi ustali, uzjahali svaki svoju mulu i pobjegli. 30 Dok su oni još bili na putu, do Davida je stigla vijest: “Abšalom je pobio sve kraljeve sinove, nijedan nije preživio.” 31 Nato je kralj ustao, razderao svoje haljine i legao na pod, a svi njegovi sluge stajali su oko njega razderanih haljina.

32 Ali Jonadab,+ sin Davidovog brata Šimeje,+ rekao je: “Neka moj gospodar ne misli da su pobijeni svi mladi kraljevi sinovi. Poginuo je samo Amnon.+ Abšalom je tako naredio jer je to namjeravao učiniti+ još od onog dana kad je Amnon osramotio njegovu sestru+ Tamaru.+ 33 Zato neka sada moj gospodar, kralj, ne obraća pažnju na* vijest da su poginuli svi kraljevi sinovi. Poginuo je samo Amnon.”

34 Abšalom je u međuvremenu pobjegao.+ A mladić koji je bio na straži podignuo je pogled i ugledao mnoštvo ljudi kako dolazi putem koji je prolazio obroncima gore. 35 Tada je Jonadab+ kazao kralju: “Evo, dolaze kraljevi sinovi, baš kao što je rekao tvoj sluga!” 36 Tek što je on to izgovorio, ušli su kraljevi sinovi, glasno plačući. I kralj i svi njegovi sluge gorko su plakali. 37 A Abšalom je pobjegao i otišao k Amihudovom sinu Talmaju,+ gešurskom kralju. David je mnogo dana tugovao zbog smrti svog sina. 38 Tako je Abšalom pobjegao u Gešur+ i ostao ondje tri godine.

39 Naposljetku je David poželio otići k Abšalomu jer se pomirio s Amnonovom smrću*.