2. Samuelova

24 Gnjev Jehovin opet+ se raspalio na Izraelce kad je David bio izazvan* da prebroji+ Izraela i Judu. 2 Tako je kralj rekao Joabu,+ svom zapovjedniku vojske što je bio s njim: “Obiđi sva plemena Izraelova, od Dana do Beer-Šebe,+ i popišite narod+ da znam koliko ima naroda!”+ 3 Ali Joab je rekao kralju: “Neka Jehova, Bog tvoj, doda ovome narodu još sto puta ovoliko koliko ga je sada i neka to gospodar moj, kralj, vidi svojim očima. Ali zašto gospodar moj, kralj, želi učiniti takvo što?”+

4 Ali kraljeva je riječ bila jača+ od Joabove i od riječi vojnih zapovjednika. I tako su Joab i vojni zapovjednici otišli od kralja da popišu+ narod Izraelov. 5 Prešli su Jordan i utaborili se kod Aroera,+ desno od grada što je usred doline, a zatim su krenuli prema Gadovcima+ i Jazeru.+ 6 Potom su došli u Gilead+ i zemlju Tahtim-Hodši, nastavili do Dan-Jaana, a onda skrenuli prema Sidonu.+ 7 Zatim su došli do utvrđenoga grada Tira+ i u sve gradove hivijske+ i kanaanske, a svoj su put završili u Negebu+ Judinu, u Beer-Šebi.+ 8 Tako su obišli svu zemlju i poslije devet mjeseci i dvadeset dana došli u Jeruzalem. 9 I Joab je dao kralju broj popisanog naroda:+ sinova Izraelovih bilo je osam stotina tisuća odvažnih ljudi naoružanih mačem, a sinova Judinih pet stotina tisuća.+

10 Ali Davida je srce njegovo stalo osuđivati+ nakon što je prebrojao narod. I David je rekao Jehovi: “Veoma sam zgriješio+ što sam to učinio! Molim te, Jehova, oprosti ovaj grijeh+ sluzi svojemu, jer sam veoma ludo postupio!”+ 11 Kad je David ujutro ustao, riječ Jehovina došla je proroku Gadu,+ Davidovu vidiocu:+ 12 “Idi i reci Davidu: ‘Ovako kaže Jehova: “Troje stavljam pred tebe,+ a ti izaberi jedno od toga da ti tako učinim!”’”+ 13 I Gad je došao k Davidu i rekao mu:+ “Hoćeš li da dođe sedam gladnih godina na zemlju tvoju+ ili da tri mjeseca bježiš pred protivnicima svojim+ i oni da te progone ili da tri dana bude pošast u zemlji tvojoj?+ Sada dobro razmisli što ću odgovoriti onome tko me šalje!” 14 A David je rekao Gadu: “Na muci sam velikoj! Neka padnemo u ruke Jehovine,+ jer je veliko milosrđe njegovo,+ a ljudima u ruke neka ne padnem!”+

15 I Jehova je pustio pošast+ na Izraela od jutra do određenoga vremena, tako da je poginulo sedamdeset tisuća ljudi+ od Dana do Beer-Šebe.+ 16 A kad je anđeo+ pružio ruku svoju prema Jeruzalemu da ga opustoši, Jehova se sažalio+ zbog nevolje, pa je rekao anđelu koji je ubijao narod: “Dosta! Povuci sada ruku svoju!” A anđeo Jehovin bio je kod gumna Araune+ Jebusejca.+

17 Kad je David vidio anđela koji je ubijao narod, rekao je Jehovi: “Evo, ja sam zgriješio i ja sam zlo učinio! Ali što su ove ovce+ učinile? Molim te, neka ruka tvoja dođe na mene+ i na dom oca mojega!”

18 Potom je Gad još istoga dana došao k Davidu i rekao mu: “Idi i podigni Jehovi žrtvenik na gumnu Araune Jebusejca!”+ 19 I David je otišao prema riječi Gadovoj, kako mu je zapovjedio Jehova.+ 20 Kad je Arauna pogledao i vidio kralja i sluge njegove kako idu prema njemu, odmah je došao i poklonio se+ kralju licem do zemlje.+ 21 I Arauna je upitao: “Zašto je gospodar moj, kralj, došao k sluzi svojemu?” A David je odgovorio: “Da kupim+ od tebe to gumno i sagradim žrtvenik Jehovi, kako bi prestala pošast+ među narodom.” 22 Nato je Arauna rekao Davidu: “Neka ga uzme gospodar moj, kralj,+ i neka žrtvuje što je dobro u očima njegovim! Evo goveda za žrtvu paljenicu, a za drva uzmi spravu za vršidbu, plug i jaram!+ 23 Sve to, kralju, Arauna poklanja tebi.” Arauna je još rekao kralju: “Neka ti Jehova, Bog tvoj, bude milostiv!”+

24 Ali kralj je rekao Arauni: “Ne, nego ću to kupiti od tebe za novac!+ Neću prinositi Jehovi, Bogu svojemu, žrtve paljenice koje nisam platio!”+ Tako je David kupio+ gumno i goveda za pedeset šekela* srebra. 25 I David je sagradio ondje žrtvenik+ Jehovi i prinio mu žrtve paljenice i žrtve zajedništva. I Jehova je uslišio usrdne molitve+ za zemlju i prestala je pošast u Izraelu.