Izlazak

9 Tada je Jehova rekao Mojsiju: “Idi k faraonu i reci mu:+ ‘Ovako kaže Jehova, Bog Hebreja: “Pusti moj narod da ode i da mi služi! 2 Ali ako ga ne budeš htio pustiti, nego ga i dalje budeš zadržavao,+ 3 evo, Jehovina će ruka+ udariti stoku tvoju+ u polju. Na konje, magarce, deve, krupnu i sitnu stoku doći će velika pošast.+ 4 A Jehova će napraviti razliku između izraelske stoke i egipatske stoke, tako da ništa što pripada sinovima Izraelovim neće uginuti.”’”+ 5 Jehova je odredio i vrijeme, rekavši: “Sutra će Jehova to učiniti u zemlji.”+

6 Jehova je sutradan to i učinio. Sva stoka egipatska stala je ugibati,+ a od stoke sinova Izraelovih nije uginulo nijedno grlo. 7 Tada je faraon poslao sluge svoje da to izvide, i gle, nijedno grlo izraelske stoke nije uginulo. No faraonovo je srce ipak ostalo tvrdokorno+ i nije pustio narod.

8 Potom je Jehova rekao Mojsiju i Aronu: “Uzmite pregršt čađe iz peći za opeku,+ pa neka je Mojsije pred očima faraonovim baci prema nebu! 9 I od toga će nastati prah po svoj zemlji egipatskoj, i od njega će izbijati čirevi i mjehuri+ na ljudima i na životinjama po svoj zemlji egipatskoj.”

10 Tako su uzeli čađu iz peći i stali pred faraona. I Mojsije je bacio čađu prema nebu, a čirevi i mjehuri+ stali su izbijati na ljudima i na životinjama. 11 A svećenici koji se bave vračanjem nisu se mogli pojaviti pred Mojsijem zbog čireva, jer su čirevi izbili i na njima i na svim ostalim Egipćanima.+ 12 Ali Jehova je dopustio da otvrdne srce faraonu i on ih nije poslušao, kako je Jehova i rekao Mojsiju.+

13 Jehova je zatim rekao Mojsiju: “Ustani rano ujutro, stani pred faraona+ i reci mu: ‘Ovako kaže Jehova, Bog Hebreja: “Pusti moj narod da ode i da mi služi!+ 14 Jer ovaj ću put sve svoje nevolje pustiti na tebe,* na sluge tvoje i na narod tvoj, da spoznaš da na svoj zemlji nitko nije kao ja.+ 15 Jer dosad sam već mogao pružiti ruku svoju i poslati pošast na tebe i tvoj narod da nestaneš sa zemlje.+ 16 Ali ostavio sam te na životu+ zato da ti pokažem moć svoju i da se ime moje objavi po svoj zemlji.+ 17 Hoćeš li se i dalje oholo uzdizati nad mojim narodom, ne puštajući ga da ode?+ 18 Evo, sutra ću u ovo doba pustiti vrlo jaku tuču, kakve nije bilo u Egiptu od dana kad je postao pa do danas.+ 19 A sada pošalji sluge svoje da svu stoku tvoju i sve tvoje što je u polju dovedu pod krov! Jer će svi ljudi i životinje što se nađu u polju i ne zaklone se u kuću poginuti kad padne tuča+ na njih.”’”

20 Sve sluge faraonove koje su se pobojale Jehovine riječi sklonile su sluge svoje i stoku svoju u kuće,+ 21 a oni koji nisu uzeli k srcu riječ Jehovinu ostavili su sluge svoje i stoku svoju u polju.+

22 A Jehova je rekao Mojsiju: “Pruži ruku+ svoju prema nebu da udari tuča+ na svu zemlju egipatsku, na ljude i na životinje i na sve bilje po polju u zemlji egipatskoj!” 23 I Mojsije je pružio štap svoj prema nebu, a Jehova je poslao gromove i tuču,+ i vatra se spustila na zemlju. I pustio je Jehova da tuča pada na zemlju egipatsku. 24 Tuča je udarala, a kroz nju je vatra sijevala. Tako jake tuče nije bilo u svoj zemlji egipatskoj otkako je u njoj naroda.+ 25 Tuča je tukla po svoj zemlji egipatskoj. Potukla je sve što je bilo u polju, od čovjeka do životinje, sve bilje u polju i polomila sve drveće u polju.+ 26 Samo u zemlji Gošenu, gdje su živjeli sinovi Izraelovi, nije bilo tuče.+

27 Tada je faraon poslao po Mojsija i Arona, pa im je rekao: “Ovaj put sam zgriješio.+ Jehova je pravedan,+ a ja i moj narod smo u krivu. 28 Molite se Jehovi Bogu neka prestanu gromovi i tuča koje je poslao,+ pa ću vas pustiti da idete! Nećete više morati ovdje ostati.” 29 A Mojsije mu je rekao: “Čim izađem iz grada, u molitvi ću raširiti ruke svoje prema Jehovi.+ Gromovi će prestati i tuča više neće padati, da spoznaš da zemlja pripada Jehovi.+ 30 Ali znam da se ni tada ti i sluge tvoje nećete bojati Jehove Boga.”+

31 I tako je propao lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvatu.+ 32 Pšenica i pir*+ nisu propali jer sazrijevaju kasnije. 33 I Mojsije je otišao od faraona izvan grada i u molitvi raširio ruke prema Jehovi. Tada su prestali gromovi i tuča, a ni kiša više nije padala na zemlju.+ 34 Kad je faraon vidio da su kiša, tuča i gromovi prestali, opet je počeo griješiti i srce mu je otvrdnulo,+ njemu i slugama njegovim. 35 I faraon je ostao tvrdokorna srca i nije pustio sinove Izraelove, kako je Jehova i rekao preko Mojsija.+