2. Samuelova
16 Upravo kad je David prešao vrh,+ došao mu je u susret Siba,+ sluga Mefibošetov,+ s dva osedlana magarca+ natovarena s dvije stotine kruhova,+ stotinu gruda grožđica,+ stotinu gruda ljetnoga voća*+ i velikim ćupom vina.+ 2 I kralj je upitao Sibu: “Što ćeš s tim?”+ A Siba je odgovorio: “Magarci će biti kraljevoj obitelji za jahanje, kruh i ljetno voće ljudima+ za jelo, a vino za piće onima koji se umore+ u pustinji.”+ 3 Tada je kralj upitao: “Gdje je sin gospodara tvojega?”+ A Siba je odgovorio kralju: “Eno ga, ostao je u Jeruzalemu, jer je pomislio: ‘Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo oca mojega.’”+ 4 Nato je kralj rekao Sibi: “Evo, tvoje je sve što pripada Mefibošetu!”+ A Siba je odvratio: “Klanjam ti se!+ Daj mi da ostanem u milosti tvojoj, gospodaru moj, kralju!”
5 Kad je kralj David došao do Bahurima,+ odande je izišao neki čovjek od roda Šaulova po imenu Šimi,+ sin Gerin, i dok se približavao, neprestano ga je proklinjao.+ 6 I počeo je bacati kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida. A sav narod i svi junaci bili su kralju zdesna i slijeva. 7 I Šimi ga je proklinjao: “Odlazi! Odlazi, krvniče,+ nitkove!+ 8 Jehova je okrenuo na tebe svu krivnju za krv doma Šaulova, umjesto kojega si počeo kraljevati. I predao je Jehova kraljevstvo u ruke sina tvojega Abšaloma. Evo, sada te snašla nevolja jer si kriv za krv!”+
9 Tada je Abišaj, sin Serujin,+ rekao kralju: “Zar da ovaj mrtav pas+ proklinje gospodara mojega, kralja?+ Molim te, dopusti da odem preko i skinem mu glavu!”+ 10 Ali kralj je odgovorio: “Što vi imate s tim,+ sinovi Serujini?+ Neka proklinje,+ jer mu je Jehova rekao da me proklinje!+ Tko onda smije pitati: ‘Zašto činiš tako?’”+ 11 David je zatim rekao Abišaju i svim slugama svojim: “Evo, moj sin, koji je od mene izašao, traži dušu moju,+ pa kako onda ne bi ovaj Benjaminovac!+ Pustite ga neka me proklinje, jer mu je Jehova tako rekao! 12 Možda će Jehova vidjeti+ očima svojim, pa će mi Jehova uzvratiti dobro za riječi kojima me ovaj danas proklinje.”+ 13 I David je sa svojim ljudima išao dalje putem, a Šimi je išao obronkom brda usporedo s njim i proklinjao ga.+ I dok je tako išao usporedo s njim, bacao je kamenje i mnogo prašine.+
14 Naposljetku su kralj i sav narod što je bio s njim stigli umorni na svoje odredište i ondje su se odmorili.+
15 A Abšalom i sav narod izraelski ušli su u Jeruzalem.+ I Ahitofel+ je bio s njim. 16 Kad je Hušaj+ Arkijac,+ prijatelj Davidov,+ došao pred Abšaloma, Hušaj je rekao Abšalomu: “Živio kralj!+ Živio kralj!” 17 Nato je Abšalom rekao Hušaju: “Je li to odanost* koju iskazuješ prijatelju svojemu? Zašto nisi otišao s prijateljem svojim?”+ 18 A Hušaj je odgovorio Abšalomu: “Nisam otišao zato što želim služiti onome kojega je izabrao Jehova i ovaj narod i svi Izraelci, i s njim ću ostati. 19 Osim toga, kome ću služiti? Zar ne sinu njegovu? Kao što sam služio ocu tvojemu, tako ću služiti i tebi.”+
20 Potom je Abšalom rekao Ahitofelu: “Savjetuj+ nas što da radimo!” 21 Tada je Ahitofel rekao Abšalomu: “Lezi s inočama* oca svojega+ koje je ostavio da čuvaju dvor!+ I sav će Izrael čuti da si postao mrzak+ ocu svojemu,+ pa će se ohrabriti+ svi oni što su s tobom.” 22 I razapeli su za Abšaloma šator na krovu+ i Abšalom je legao s inočama oca svojega+ pred očima svega Izraela.+
23 Savjet što ga je davao Ahitofel u ono vrijeme bio je kao da bi tko tražio savjet od pravoga Boga. Takav je bio svaki savjet+ Ahitofelov+ i Davidu i Abšalomu.