2. Samuelova
15 Poslije toga Abšalom je sebi nabavio kola, konje i pedeset ljudi što su kao straža njegova trčali pred njim.+ 2 I Abšalom bi rano ustao+ i zatim stao kraj puta što vodi prema gradskim vratima.+ I svakoga tko je imao kakvu parnicu te je išao kralju na sud,+ Abšalom bi pozvao k sebi i upitao ga: “Iz kojeg si grada?” A čovjek bi odgovorio: “Sluga je tvoj iz jednog od plemena Izraelovih.” 3 Tada bi mu Abšalom rekao: “Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali nema te tko saslušati kod kralja.”+ 4 Abšalom bi zatim nastavio: “Kad bi mene postavili za suca u zemlji,+ da k meni dolazi svatko tko ima kakvu parnicu ili spor, ja bih mu udijelio pravdu!”+
5 I kad bi se tko približio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, privukao ga k sebi+ i poljubio. 6 Abšalom je tako činio svim Izraelcima koji su dolazili kralju na sud. Tako je Abšalom pridobivao srce Izraelaca.+
7 Kad je prošlo četrdeset godina,* Abšalom je rekao kralju: “Molim te, dopusti mi da odem u Hebron+ da izvršim zavjet koji sam zavjetovao Jehovi!+ 8 Jer sluga se tvoj zavjetovao+ Jehovi kad je bio u Gešuru+ u Siriji: ‘Ako me Jehova odvede natrag u Jeruzalem, prinijet ću mu žrtve.’”+ 9 A kralj mu je odgovorio: “Idi u miru!”+ I on je ustao i otišao u Hebron.
10 Tada je Abšalom razaslao uhode+ po svim plemenima Izraelovim i poručio im: “Kad čujete zvuk roga, povičite: ‘Abšalom je postao kralj+ u Hebronu!’”+ 11 A s Abšalomom je iz Jeruzalema otišlo dvije stotine ljudi, uzvanika koji su bezazleno+ pošli, ne znajući što se sprema. 12 Kad je prinio žrtve, Abšalom je poslao po Ahitofela+ Gilonjanina,+ Davidova savjetnika,+ da dođe iz svojega grada Gila.+ I urota+ je bivala sve jača i sve je više ljudi+ pristajalo uz Abšaloma.
13 Poslije nekog vremena k Davidu je stigao glasnik i javio mu: “Srce+ Izraelaca priklonilo se Abšalomu.” 14 Tada je David rekao svim slugama svojim što su bili s njim u Jeruzalemu: “Ustanite! Bježimo,+ jer inače nećemo umaknuti Abšalomu! Požurite se, da on ne bude brži i ne dostigne nas, da ne obori na nas zlo i ne udari na grad oštricom mača!”+ 15 Tada su sluge kraljevi rekli kralju: “Sluge će tvoji učiniti sve što želi gospodar naš, kralj.”+ 16 Tako je kralj otišao sa svim domom svojim+ i ostavio je samo deset žena, inoča* svojih,+ da čuvaju dvor. 17 I kralj je otišao sa svim narodom i zaustavili su se u Bet-Merhaku.
18 I svi sluge njegovi prošli su pred njim da bi prešli dolinu Kidrona. Svi Kerećani i svi Pelećani+ i svi iz Gata,+ šest stotina ljudi što ga je pratilo iz Gata,+ prošlo je pred licem kraljevim. 19 Tada je kralj rekao Itaju+ iz Gata: “Zašto i ti ideš s nama? Vrati se+ i ostani kod kralja! Uostalom, ti si tuđinac, a i sam si izgnan iz svoje zemlje. 20 Jučer si došao, pa zar da te danas povedem da lutaš+ s nama, da ideš svuda kuda ja idem? Vrati se i povedi sa sobom braću svoju, a Jehova neka ti iskaže milost*+ i vjernost!”+ 21 Ali Itaj je odvratio kralju: “Tako živ bio Jehova i tako živ bio gospodar moj, kralj,+ gdje god bude gospodar moj, kralj, bilo na smrt bilo na život, ondje će biti i sluga tvoj!”+ 22 Tada je David rekao Itaju:+ “Hajde, prođi!” I tako je Itaj iz Gata prošao sa svim ljudima svojim i sa svom djecom svojom što su bila s njim.
23 Sva je zemlja* glasno plakala+ dok je sav narod prelazio dolinu.* Kralj je stajao u dolini Kidrona,+ a sav je narod prolazio putem prema pustinji. 24 Bio je ondje i Sadok+ sa svim levitima+ što su nosili+ kovčeg+ saveza pravoga Boga. I oni su spustili kovčeg pravoga Boga kraj Ebjatara+ dok sav narod nije izašao iz grada. 25 Tada je kralj rekao Sadoku: “Odnesi kovčeg+ pravoga Boga natrag u grad!+ Ako nađem milost u očima Jehovinim, on će me dovesti natrag i dopustiti mi da opet vidim kovčeg i prebivalište njegovo.+ 26 A ako kaže: ‘Nisi mi po volji’, evo, neka mi učini što je dobro u očima njegovim!”+ 27 Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: “Nisi li ti vidjelac?+ Vrati se u miru u grad s Ahimaasom, sinom svojim, i s Jonatanom,+ sinom Ebjatarovim! Vratite se i vi i dvojica sinova vaših! 28 Evo, ja ću se zadržati kraj gazova u pustome kraju dok ne dođe od vas glasnik i ne donese mi vijesti.”+ 29 Tako su Sadok i Ebjatar odnijeli kovčeg pravoga Boga natrag u Jeruzalem i ostali su ondje.
30 A David se uspinjao na Maslinsku goru.+ Išao je plačući i pokrivene glave.+ Hodao je bos, a sav narod što je bio s njim pokrio je glavu i penjao se plačući.+ 31 Tada su Davidu javili da se i Ahitofel urotio+ s Abšalomom.+ Nato je David rekao:+ “Jehova, molim te,+ pretvori u ludost savjet Ahitofelov!”+
32 Kad je David došao na vrh gore, ondje gdje se narod klanja Bogu, u susret mu je došao Hušaj+ Arkijac,+ razderane haljine i glave posute prahom.+ 33 A David mu je rekao: “Ako pođeš sa mnom, bit ćeš mi na teret.+ 34 Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, tvoj sam sluga! Prije sam služio ocu tvojemu, ali sada ću služiti tebi’,+ tada ćeš moći osujetiti+ Ahitofelove savjete i okrenuti ih u moju korist. 35 Neće li s tobom biti i svećenici Sadok i Ebjatar?+ Sve što čuješ na dvoru kraljevu kaži svećenicima Sadoku i Ebjataru!+ 36 Evo, s njima su dva sina njihova: Ahimaas,+ sin Sadokov, i Jonatan,+ sin Ebjatarov. Po njima mi javljajte sve što čujete!” 37 Tako se Davidov prijatelj Hušaj+ vratio u grad, a i Abšalom+ je došao u Jeruzalem.