2. Kraljevima

7 Tada je Elizej rekao: “Slušajte riječ Jehovinu!+ Ovako kaže Jehova: ‘Sutra će u ovo doba na vratima samarijskim jedan seah* finoga brašna stajati samo jedan šekel,* a dva seaha ječma samo jedan šekel.’”+ 2 Nato je pobočnik, na čiju se ruku kralj oslanjao,+ odgovorio čovjeku Božjem: “I kad bi Jehova otvorio ustave nebeske,+ bi li se to moglo dogoditi?”+ A on je odgovorio: “Evo, vidjet ćeš to svojim očima,+ ali nećeš jesti!”+

3 A na gradskim vratima bila su četiri gubavca.+ I rekli su jedan drugome: “Zašto da sjedimo ovdje dok ne umremo? 4 Ako odemo u grad, u gradu je glad pa ćemo ondje umrijeti.+ A ako ostanemo ovdje, opet ćemo umrijeti. Zato hajde da odemo u tabor sirijski! Ako nas ostave na životu, živjet ćemo, a ako nas pogube, umrijet ćemo.”+ 5 I tako su u sumrak ustali i uputili se u tabor sirijski. Kad su došli do ruba tabora, gle, u njemu nije bilo nikoga!

6 Jehova je naime bio učinio da se u taboru sirijskom čuje+ tutnjava bojnih kola i topot konja, buka vojske velike,+ tako da su govorili jedan drugome: “Gle, kralj izraelski unajmio je protiv nas kraljeve hetitske+ i kraljeve egipatske+ da udare na nas!” 7 I u sumrak su ustali i pobjegli,+ ostavivši šatore svoje, konje svoje+ i magarce svoje, sav tabor kako je bio. Pobjegli su da spase duše svoje.+

8 Kad su oni gubavci došli do ruba tabora, ušli su u jedan šator, najeli se i napili te pokupili iz njega srebro, zlato i haljine, a onda su otišli i to sakrili. Potom su se vratili, ušli u drugi šator, odnijeli stvari iz njega te otišli i sakrili ih.+

9 No tada su rekli jedan drugome: “Nije dobro to što radimo. Danas je dan dobrih vijesti!+ Budemo li oklijevali i čekali dok ne svane jutro, bit ćemo krivi.+ Zato sada hajde da idemo i javimo to u dvor kraljev!” 10 Tako su otišli i pozvali vratare+ gradske i javili im: “Otišli smo u tabor sirijski, i gle, tamo nije bilo nikoga niti se čuo glas ljudski. Ostali su samo konji i magarci privezani i šatori kako su i bili.”+ 11 Nato su vratari gradski viknuli i javili to u dvor kraljev.

12 A kralj je ustao usred noći i rekao slugama svojim:+ “Ja ću vam reći što su nam Sirijci učinili.+ Oni dobro znaju da smo gladni+ i zato su otišli iz tabora i sakrili se u polju,+ govoreći: ‘Kad izađu iz grada, uhvatit ćemo ih žive i ući u grad!’” 13 Nato je jedan od slugu njegovih rekao: “Izaberi ljude koji će uzeti pet konja od onih što su još preostali u gradu!+ Jer, gle, bit će im isto kao i svemu mnoštvu izraelskom što je preostalo i kao svemu mnoštvu izraelskom što je izginulo!+ Pošaljimo ih pa ćemo vidjeti!” 14 Tako su uzeli dvoja kola s konjima i kralj ih je poslao u tabor sirijski, govoreći: “Idite i izvidite!” 15 I išli su za njima sve do Jordana, i gle, sav je put bio prekriven haljinama i stvarima+ koje su Sirijci u bijegu pobacali.+ Potom su se glasnici vratili i javili to kralju.

16 I narod je izašao i opljačkao+ tabor sirijski, tako da je seah finoga brašna stajao samo jedan šekel i dva seaha ječma samo jedan šekel, prema riječi+ Jehovinoj. 17 A kralj je postavio onog pobočnika na čiju se ruku oslanjao+ da nadgledava gradska vrata, ali narod ga je izgazio+ na vratima te je umro, prema riječi čovjeka Božjeg+ koju je kazao kad je kralj bio došao k njemu. 18 Tako se ispunilo ono što je čovjek Božji rekao kralju: “Sutra će u ovo doba na vratima samarijskim dva seaha ječma stajati samo jedan šekel, a jedan seah finoga brašna samo jedan šekel.”+ 19 Ali pobočnik je ovako odgovorio čovjeku Božjem: “I kad bi Jehova otvorio ustave nebeske, bi li se moglo dogoditi to što kažeš?”+ A on je rekao: “Evo, vidjet ćeš to svojim očima, ali nećeš jesti!”+ 20 Tako mu se i dogodilo,+ jer ga je narod izgazio+ na vratima te je umro.