Postanak

42 A Jakov je doznao da u Egiptu ima žita,+ pa je sinovima svojim rekao: “Što gledate jedan u drugoga?” 2 Onda je nastavio: “Čuo sam da ima žita u Egiptu.+ Otiđite pa nam ga ondje kupite da ostanemo na životu i ne pomremo!” 3 Tako su desetorica braće+ Josipove otišla u Egipat kupiti žita. 4 Ali Jakov nije poslao Josipova brata Benjamina+ s ostalom braćom, jer je rekao: “Da ga ne bi zadesila smrt.”+

5 Tako su Izraelovi sinovi došli zajedno s drugima koji su dolazili kupovati, jer je u zemlji kanaanskoj vladala glad.+ 6 A Josip je bio upravitelj u zemlji.+ On je prodavao žito ljudima iz svih zemalja.+ Tako su došla i braća Josipova i poklonila mu se licem do zemlje.+ 7 Kad je Josip ugledao braću svoju, odmah ih je prepoznao, ali nije dao da oni prepoznaju njega.+ Stoga im se obratio oštrim riječima: “Odakle dolazite?” Oni su odgovorili: “Iz zemlje Kanaana da kupimo hrane.”+

8 Iako je Josip prepoznao braću svoju, oni njega nisu prepoznali. 9 I Josip se odmah sjetio snova što ih je sanjao o njima.+ I rekao im je: “Vi ste uhode! Došli ste vidjeti gdje je zemlja nezaštićena!”+ 10 A oni su mu odgovorili: “Ne, gospodaru!+ Sluge su tvoji+ došli kupiti hrane. 11 Svi smo sinovi jednoga čovjeka. Čestiti smo ljudi. Tvoji sluge nisu uhode.”+ 12 Ali on im je rekao: “Nije istina, nego ste došli vidjeti gdje je zemlja nezaštićena!”+ 13 Nato su odgovorili: “Slugu je tvojih dvanaest, svi smo braća+ i sinovi smo jednoga čovjeka+ u zemlji Kanaanu. Najmlađi je sada s ocem našim,+ a jednoga više nema.”+

14 Ali Josip im je rekao: “Onako je kako sam vam već rekao: ‘Vi ste uhode!’ 15 Ovako ću vas iskušati: Tako živ bio faraon, nećete izaći odavde ako najmlađi brat vaš ne dođe ovamo.+ 16 Pošaljite jednoga od vas da dovede brata vašega, a vi ćete ostati u zatvoru da se vidi jesu li riječi vaše istinite!+ Ako nisu, tako živ bio faraon, onda ste uhode.” 17 Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor na tri dana.

18 A treći dan Josip im je rekao: “Učinite tako i ostat ćete na životu, jer se ja bojim+ pravoga Boga! 19 Ako ste čestiti, neka jedan od vas braće ostane svezan u zatvoru,+ a vi ostali idite i uzmite žita za domove svoje što gladuju!+ 20 Onda mi dovedite najmlađeg brata svojega da se vaše riječi pokažu istinitima, i nećete umrijeti!”+ I oni su pristali da tako učine.

21 Tada su rekli jedan drugome: “Sigurno nas stiže krivica zbog brata našega,+ jer smo vidjeli kako mu je duša bila tjeskobna kad nas je molio za milost, ali mi smo se oglušili. Zato nas je snašla ova nevolja.”+ 22 Tada im je Ruben odgovorio: “Zar vam nisam govorio: ‘Ne ogrešujte se o dijete’? Ali vi niste slušali.+ Sada se traži račun za krv njegovu.”+ 23 No nisu znali da ih Josip razumije, jer su s njim razgovarali preko tumača. 24 I on se udaljio od njih i zaplakao.+ Zatim se vratio k njima i s njima je razgovarao. A onda je odvojio Šimuna+ od njih i svezao ga na oči njihove.+ 25 Potom je Josip zapovjedio da im se napune vreće žitom te da se svakome vrati novac u vreću njegovu+ i da im se da hrana za put.+ I tako su im učinili.

26 Tada su natovarili žito na magarce svoje i krenuli odande. 27 Kad je jedan od njih na prenoćištu otvorio vreću svoju da nahrani magarca,+ ugledao je novac svoj odozgo u vreći.+ 28 Onda je rekao braći svojoj: “Moj je novac vraćen i evo ga u vreći mojoj!” Tada im je srce premrlo od straha te su se dršćući okrenuli jedan prema drugome,+ govoreći: “Što nam je to Bog učinio?”+

29 Kad su došli k ocu svojemu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što im se dogodilo: 30 “Čovjek koji je gospodar one zemlje oštro je govorio s nama,+ jer je mislio da smo uhode koji izviđaju zemlju.+ 31 Ali mi smo mu rekli: ‘Čestiti smo ljudi.+ Mi nismo uhode. 32 Dvanaest nas je braće+ i sinovi smo istoga oca.+ Jednog brata više nema,+ a najmlađi je sada s ocem našim u zemlji Kanaanu.’+ 33 Ali čovjek koji je gospodar one zemlje rekao nam je:+ ‘Ovako ću znati jeste li čestiti:+ Neka jedan brat vaš ostane kod mene,+ a vi uzmite što vam treba za domove svoje što gladuju, pa idite!+ 34 I dovedite mi najmlađeg brata svojega, tako da znam da niste uhode, nego da ste čestiti! Vratit ću vam brata vašega, a vi ćete moći trgovati u zemlji.’”+

35 A kad su praznili vreće svoje, svatko je našao kesu s novcem u vreći svojoj. I vidjevši kese s novcem, uplašili su se i oni i otac njihov. 36 Tada je otac njihov Jakov rekao: “Ja zbog vas ostajem bez djece!+ Josipa nema, nema ni Šimuna,+ a i Benjamina mi hoćete uzeti! Sve se to na me svaljuje!” 37 A Ruben je rekao ocu svojemu: “Moja dva sina ubij ako ti ga ne dovedem natrag.+ Predaj ga meni u ruke i ja ću ti ga vratiti.”+ 38 Ali on je odvratio: “Sin moj neće ići s vama, jer je brat njegov mrtav i on je ostao sam.+ Ako bi ga zadesila smrt na putu na koji ćete poći, otpravili biste sijedu glavu moju s tugom u grob.”*+