Postanak

37 A Jakov je ostao živjeti u zemlji u kojoj je otac njegov bio došljak,+ u zemlji Kanaanu.+

2 Ovo su događaji iz života* Jakovljeva.

Kad je Josip+ imao sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca s braćom svojom,+ a budući da je bio još vrlo mlad, bio je sa sinovima Bilhe+ i Zilpe,+ koje su bile žene oca njegova. I Josip je ocu svojemu donosio loš glas o njima.+ 3 A Izrael je volio Josipa više od svih drugih sinova,+ jer mu se rodio u starosti njegovoj, i načinio mu je dugu prugastu haljinu s rukavima.+ 4 Kad su braća njegova vidjela da ga otac njihov voli više nego sve njih, zamrzili su ga+ te mu nisu mogli mirno ni riječ reći.+

5 Potom je Josip usnio san i ispričao ga braći svojoj,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzili. 6 On im je, naime, rekao: “Molim vas, poslušajte san koji sam usnio!+ 7 Evo, vezali smo snopove nasred polja, kad se moj snop podigao i stao uspravno, a vaši su snopovi stali ukrug i poklonili se mome snopu.”+ 8 A braća su mu njegova rekla: “Namjeravaš li možda biti kralj nad nama?+ Hoćeš li možda gospodariti nad nama?”+ Tako su ga još više zamrzili zbog snova njegovih i riječi njegovih.

9 Poslije toga usnio je još jedan san i ispričao ga braći svojoj: “Opet sam usnio san, a to se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda meni klanjaju.”+ 10 Kad je to ispričao ocu svojemu i braći svojoj, otac ga je prekorio:+ “Što znači taj san što si ga usnio? Zar ćemo doći ja, majka tvoja i braća tvoja pa ti se do zemlje klanjati?” 11 I braća su njegova postala ljubomorna na njega,+ ali otac je njegov razmišljao o tim riječima.+

12 Jednom su braća njegova otišla pasti stoku oca svojega blizu Šekema.+ 13 Poslije nekog vremena Izrael je rekao Josipu: “Ne čuvaju li braća tvoja stada blizu Šekema? Hajde da te pošaljem k njima.” A on mu je odgovorio: “Evo me!”+ 14 Tada mu je rekao: “Idi, molim te, i vidi jesu li ti braća živa i zdrava, i je li stoka dobro, pa mi onda javi!”+ Tako ga je poslao iz doline hebronske,+ i on je otišao prema Šekemu. 15 Kasnije ga je neki čovjek našao kako luta poljem, pa ga je upitao: “Što tražiš?” 16 “Tražim braću svoju”, odgovorio je. “Molim te, kaži mi gdje čuvaju stada?” 17 Čovjek je odgovorio: “Otišli su odavde, jer sam ih čuo kako govore: ‘Hajdemo u Dotan!’” Tako je Josip otišao za braćom svojom i našao ih u Dotanu.

18 A oni su ga ugledali izdaleka, i prije nego im se približio, počeli su lukavo smišljati zavjeru da ga ubiju.+ 19 Tako su rekli jedan drugome: “Evo, dolazi onaj što sne sanja.+ 20 Hajde da ga sad ubijemo i bacimo u koju od jama za vodu!+ Reći ćemo da ga je proždrla divlja zvijer.+ Pa da vidimo onda što će biti sa snovima njegovim.” 21 Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je izbaviti iz ruku njihovih.+ Zato je rekao: “Nemojmo ubiti dušu njegovu!”+ 22 Ruben im je dalje govorio: “Ne prolijevajte krvi!+ Bacite ga u ovu jamu što je tu u pustari i ne dižite ruke na njega!”+ Naime, namjeravao ga je izbaviti iz ruku njihovih i vratiti ocu.

23 I čim je Josip došao k braći svojoj, oni su svukli s njega dugu haljinu njegovu, dugu prugastu haljinu što je bila na njemu,+ 24 pa su ga uzeli i bacili u jamu za vodu.+ Jama je tada bila prazna, u njoj nije bilo vode.

25 Zatim su sjeli da jedu.+ Kad su podigli oči i pogledali, gle, karavana Jišmaelaca+ dolazila je iz Gileada s devama natovarenima ladanovom mirisnom smolom, balzamom i smolastom korom+ koje su nosili u Egipat. 26 Tada je Juda rekao braći svojoj: “Kakva je korist ako ubijemo brata svojega i sakrijemo krv njegovu?+ 27 Hajde da ga prodamo Jišmaelcima,+ da ne dižemo ruku na njega!+ Ipak je on brat naš, meso naše.” Tako su poslušali brata svojega.+ 28 Uto su naišli midjanski trgovci.+ A braća su izvukla Josipa, izvadivši ga iz jame,+ i prodala ga Jišmaelcima za dvadeset srebrnjaka,+ a ovi su Josipa odveli u Egipat.

29 Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa više nema u njoj, razderao je haljine svoje.+ 30 Vrativši se braći svojoj, povikao je: “Nema djeteta! A kamo ću ja sad?”+

31 A oni su uzeli Josipovu dugu haljinu, zaklali jarca i više puta umočili haljinu u krv.+ 32 Potom su poslali dugu prugastu haljinu ocu svojemu i poručili: “Ovo smo našli. Vidi,+ molimo te, je li ovo haljina sina tvojega ili nije!”+ 33 A kad ju je on bolje pogledao, povikao je: “To je haljina sina mojega! Divlja ga je zvijer proždrla!+ Na komade je Josip rastrgan!”+ 34 Tada je Jakov razderao ogrtač svoj, stavio kostrijet oko bokova i tugovao za sinom svojim mnogo dana.+ 35 I svi su ga sinovi njegovi i sve kćeri njegove nastojali utješiti,+ ali on se nije dao utješiti, nego je govorio:+ “Otići ću tugujući k sinu svojemu u grob!”* Tako ga je otac njegov oplakivao.

36 A Midjanci su ga prodali u Egipat Potifaru, dvoraninu faraonovu,+ zapovjedniku tjelesne straže.+