Postanak
48 Poslije ovih događaja poručili su Josipu: “Otac ti je sve slabiji.” Nato je on uzeo sa sobom dva sina svoja, Manašea i Efrajima.+ 2 Tada su javili Jakovu: “Došao ti je sin tvoj Josip.” A Izrael je skupio svu snagu te je sjeo na postelji. 3 I Jakov je rekao Josipu:
“Bog Svemogući ukazao mi se u Luzu+ u zemlji Kanaanu da me blagoslovi.+ 4 I rekao mi je: ‘Učinit ću te plodnim+ i umnožiti te i načiniti od tebe velik narod,+ a potomstvu tvojemu nakon tebe dat ću ovu zemlju u trajan posjed.’+ 5 A sada, dva sina tvoja koja su ti se rodila u zemlji egipatskoj prije nego što sam došao k tebi u Egipat, moji su.+ Efrajim i Manaše neka budu moji kao Ruben i Šimun.+ 6 Potomstvo koje će ti se roditi poslije njih neka bude tvoje. Po imenu braće svoje zvat će se u nasljedstvu svojemu.+ 7 A meni je, kad sam se vraćao iz Padana,+ umrla Rahela+ u zemlji Kanaanu na putu, kad je ostao još dobar komad puta do Efrata,+ pa sam je sahranio na putu za Efrat, to jest Betlehem.”+
8 Tada je Izrael opazio sinove Josipove i upitao: “Tko su ovi?”+ 9 A Josip je odgovorio ocu svojemu: “To su sinovi moji koje mi je Bog dao ovdje.”+ Nato je on rekao: “Približi mi ih, molim te, da ih blagoslovim!”+ 10 A Izraelove su oči oslabile od starosti,+ pa nije vidio. Zato mu ih je približio, a on ih je poljubio i zagrlio.+ 11 Potom je Izrael rekao Josipu: “Nisam mislio da ću vidjeti lice tvoje,+ a evo, Bog mi je dao da vidim i potomke tvoje.” 12 Tada ih je Josip odmaknuo od koljena svojih i poklonio se licem do zemlje.+
13 Potom ih je Josip uzeo obojicu, Efrajima svojom desnicom, tako da je stajao Izraelu slijeva,+ a Manašea svojom ljevicom, tako da je stajao Izraelu zdesna,+ te mu ih je približio. 14 Ali Izrael je ispružio svoju desnicu i stavio je na glavu Efrajimu,+ iako je bio mlađi,+ a svoju je ljevicu stavio na glavu Manašeu.+ Namjerno je tako položio ruke, iako je Manaše bio prvorođenac.+ 15 I blagoslovio je Josipa, govoreći:+
“Pravi Bog, kojemu su služili* oci moji Abraham i Izak,+
pravi Bog koji mi je bio pastir otkako postojim pa sve do danas,+
16 anđeo koji me izbavljao iz svake nevolje,+ neka blagoslovi ove dječake!+
Neka nose ime moje i ime otaca mojih, Abrahama i Izaka,+
i neka se silno namnože na zemlji!”+
17 Kad je Josip vidio da je otac njegov stavio svoju desnicu na glavu Efrajimu, nije mu to bilo drago,+ pa je primio očevu ruku da je premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.+ 18 Pritom je Josip rekao ocu svojemu: “Ne tako, oče, jer ovo je prvorođenac!+ Stavi desnicu na njegovu glavu!” 19 Ali otac njegov to nije htio, nego je rekao: “Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će biti velik.+ Ali njegov će mlađi brat ipak biti veći od njega,+ i potomstvo će njegovo postati brojno poput čitavih naroda.”+ 20 I blagoslovio ih je onoga dana,+ govoreći:
“Neka se tobom u Izraelu blagoslivlja riječima:
‘Neka te Bog učini kao Efrajima i Manašea!’”+
Tako je stavio Efrajima ispred Manašea.+
21 Potom je Izrael rekao Josipu: “Evo, ja ću uskoro umrijeti,+ ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju praotaca vaših.+ 22 A ja tebi dajem jedan dio zemlje više nego braći tvojoj,+ dio što sam ga uzeo iz ruke Amorejaca svojim mačem i lukom.”