2. Ljetopisa

20 Poslije toga sinovi Moabovi+ i sinovi Amonovi,+ a s njima i neki Amonimci+ zaratili su se s Jošafatom.+ 2 I ljudi su došli k Jošafatu i javili mu: “Na tebe dolazi veliko mnoštvo s one strane mora,* iz Edoma.+ Eno ih u Hasason-Tamaru, to jest u En-Gediju.”+ 3 Nato se Jošafat uplašio,+ te je stao tražiti Jehovu.+ I oglasio je post+ po svoj zemlji Judinoj. 4 I skupili su se sinovi Judini da traže savjet od Jehove.+ Iz svih gradova Judinih došli su da Jehovu upitaju za savjet.+

5 Tada je Jošafat ustao pred zajednicom Judinom i jeruzalemskom u domu Jehovinu,+ pred novim dvorištem,+ 6 i rekao je:+

“Jehova, Bože praotaca naših!+ Nisi li ti Bog na nebu+ i ne vladaš li ti nad kraljevstvima svih naroda?+ Nije li u ruci tvojoj takva sila i moć da se nitko ne može održati pred tobom?+ 7 Nisi li ti, Bože naš,+ otjerao stanovnike ove zemlje pred narodom svojim Izraelom+ i dao je+ u trajni posjed potomstvu Abrahama, koji te ljubio?*+ 8 I oni su se nastanili u njoj i sagradili u njoj svetište imenu tvojemu,+ rekavši: 9 ‘Ako dođe na nas nevolja,+ mač, osuda, pošast+ ili glad,+ stat ćemo pred ovaj dom+ i pred tebe — jer je tvoje ime+ u ovome domu — da te prizovemo u pomoć u nevolji svojoj, a ti nas usliši i izbavi!’+ 10 A sada, evo, sinovi Amonovi+ i Moabovi+ i oni iz brda seirskih,+ kroz čiju zemlju nisi dao Izraelcima da prođu kad su izlazili iz zemlje egipatske, nego su ih zaobišli i nisu ih istrijebili,+ 11 evo, oni nam sada uzvraćaju+ time što dolaze da nas otjeraju s posjeda tvojega što si nam ga dao.+ 12 Bože naš, zar im nećeš presuditi?+ Jer mi smo nemoćni pred ovim mnoštvom velikim što dolazi na nas.+ Mi ne znamo što nam je činiti,+ nego su nam oči uprte u tebe.”+

13 A svi su sinovi Judini sve vrijeme stajali pred Jehovom,+ s malom djecom,+ ženama i sinovima.

14 Tada je duh+ Jehovin usred zajednice sišao na Jahaziela, sina Zaharije, sina Benaje, sina Jeiela, sina Matanijina, levita od sinova Asafovih.+ 15 I on je rekao: “Poslušajte svi sinovi Judini i stanovnici Jeruzalema i ti, kralju Jošafate! Ovako vam kaže Jehova: ‘Ne bojte se+ i ne plašite se tog velikog mnoštva, jer ovo nije vaš rat, nego Božji!+ 16 Sutra siđite na njih! Oni će se penjati usponom Sisom, a vi ćete ih sresti na kraju riječne doline pred jeruelskom pustinjom. 17 Nećete se vi boriti+ u ovome boju. Samo se postavite, stojte+ i gledajte kako će vas spasiti+ Jehova! Juda i Jeruzaleme, ne bojte se i ne plašite se!+ Sutra iziđite na njih i Jehova će biti s vama!’”+

18 Tada se Jošafat poklonio licem do zemlje,+ a i svi sinovi Judini i stanovnici Jeruzalema pali su pred Jehovom da se poklone Jehovi.+ 19 A leviti+ od sinova Kehatovih+ i od sinova Korahovih+ ustali su i na sav glas hvalili Jehovu, Boga Izraelova.+

20 Ujutro su rano ustali i krenuli prema tekoanskoj+ pustinji.+ I kad su izlazili, Jošafat je stao i rekao: “Čujte me, sinovi Judini i stanovnici Jeruzalema!+ Vjerujte+ Jehovi, Bogu svojemu, da biste se mogli održati! Vjerujte prorocima njegovim+ i pobijedit ćete!”

21 Potom se posavjetovao+ s narodom i postavio one koji pjevaju+ Jehovi i one koji mu u krasnome i svetome ruhu+ upućuju hvale+ da idu pred naoružanim ratnicima,+ govoreći: “Hvalite Jehovu,+ jer dovijeka traje milost* njegova!”+

22 I kad su oni počeli radosno klicati i upućivati hvale, Jehova je postavio zasjedu+ sinovima Amonovim i Moabovim i onima iz brda seirskih koji su došli na Judu, tako da su se počeli boriti jedni protiv drugih.+ 23 Sinovi Amonovi i Moabovi ustali su na stanovnike brda seirskih+ da ih pobiju* i istrijebe. A kad su završili s njima, udarili su jedni na druge i međusobno se pobili.+

24 Kad su sinovi Judini došli do stražarske kule u pustinji+ i pogledali prema mnoštvu, gle, mrtva tijela ležala su po zemlji+ — nitko nije umaknuo. 25 I Jošafat je sa svojim ljudima došao pokupiti plijen+ i našli su kod njih mnogo blaga, odjeće i dragocjenosti. I pokupili su s njih toliko plijena da više nisu mogli nositi.+ Tri su dana kupili plijen, jer ga je bilo mnogo. 26 Četvrtoga dana skupili su se u dolini Beraki i ondje su blagoslivljali Jehovu.+ Zato su toj dolini dali ime+ Beraka,* koje nosi do današnjeg dana.

27 Potom su se svi sinovi Judini i oni iz Jeruzalema, s Jošafatom na čelu, radosno vratili u Jeruzalem, jer ih je Jehova razveselio pobjedom nad neprijateljima njihovim.+ 28 I tako su sa psaltirima,+ harfama+ i trubama+ došli u Jeruzalem u dom Jehovin.+ 29 Strah+ Božji obuzeo je sva kraljevstva zemaljska kad su čula da se Jehova borio protiv neprijatelja Izraelovih.+ 30 Tako je Jošafatovo kraljevstvo bilo u miru i Bog njegov dao mu je mir na svim granicama njegovim.+

31 I Jošafat+ je kraljevao nad Judom. Imao je trideset i pet godina kad je počeo vladati i vladao je dvadeset i pet godina u Jeruzalemu. Majka mu se zvala Azuba,+ a bila je kći Šilhijeva. 32 Išao je putem oca svojega Ase+ i nije odstupio od puta njegova, nego je činio što je pravo u očima Jehovinim.+ 33 Jedino što obredne uzvišice+ nisu bile uklonjene. Narod još nije bio pripremio srce svoje da služi Bogu praotaca svojih.+

34 Ostala povijest Jošafatova, od početka do kraja, zapisana je u zapisima Jehua,+ sina Hananijeva,+ koji su uvršteni u Knjigu+ o kraljevima Izraelovim. 35 Potom se Jošafat, kralj Judin, udružio s Ahazijom,+ kraljem izraelskim, koji je činio zlo.+ 36 Udružio se s njim da naprave brodove koji će ploviti u Taršiš.+ Tako su napravili brodove u Esjon-Geberu.+ 37 Ali Eliezer, sin Dodavahua iz Mareše, prorokovao je protiv Jošafata ovako: “Zato što si se udružio s Ahazijom,+ Jehova će razoriti djela tvoja.”+ Tako su se brodovi razbili+ i nisu mogli ploviti u Taršiš.+