Jeremija

6 Sklonite se, sinovi Benjaminovi, bježite iz Jeruzalema! U Tekoi+ u rog zapušite!+ Na Bet-Hakeremu+ dajte znak vatrom, jer sa sjevera se nad vas nadvila nevolja, propast velika.+ 2 Kći sionska nalik je ljupkoj i razmaženoj ženi.+ 3 K njoj su krenuli pastiri sa stadima svojim. Svuda oko nje razapeli su šatore svoje.+ Popasli su svaki svoj dio.+ 4 Rat su joj objavili*+ i rekli: “Ustanite! Krenimo u podne!”+

“Teško nama, jer dan se primiče kraju i sjene se večernje produžuju!”

5 “Ustanite! Krenimo noću i uništimo utvrđene dvore njezine!”+

6 Jer ovako kaže Jehova nad vojskama: “Posijecite stabla+ i podignite oko Jeruzalema nasip opsadni!+ To je grad koji treba na odgovornost pozvati.+ U njemu samo tlačenja ima.+ 7 Kao što nakapnica* u sebi čuva vodu, tako on u sebi čuva zlo. Nasilje i pustošenje čuje se u njemu,+ bolest i pošast stalno su pred licem mojim. 8 Popravi se,+ Jeruzaleme, da se duša moja s gađenjem ne okrene od tebe+ i da te ne pretvorim u pustoš, u zemlju nenastanjenu!”+

9 Ovako kaže Jehova nad vojskama: “Pabirčit će se ostatak Izraelov kao loza.+ Pružaj ruku svoju kao što je berač grožđa pruža za izdancima loze!”

10 “Kome da govorim i koga da opomenem, pa da me sasluša? Gle, uho im je neobrezano, pa ne mogu čuti.+ Gle, rugaju se riječi Jehovinoj,+ nije im mila riječ njegova.+ 11 A ja sam pun gnjeva Jehovina, ne mogu više šutjeti.”+

“Izlij ga na djecu po ulicama,+ a i na skupove mladića! Jer i njih će gnjev zahvatiti, muškarca i ženu njegovu, starca i čovjeka u dobi poodmakloj.+ 12 Kuće njihove pripast će drugima, a isto tako i polja i žene njihove.+ Jer podignut ću ruku svoju na stanovnike ove zemlje”, kaže Jehova.+

13 “Jer od najmanjega do najvećega, svi zgrću sebi dobitak nepravedni.+ Od proroka do svećenika, svi su varalice.+ 14 I površno liječe ranu naroda mojega,+ govoreći: ‘Mir je! Mir je!’ a mira nema.+ 15 Jesu li se posramili zbog gadosti koje su činili?+ Niti se srame, niti se poniziti znaju.+ Zato će pasti s onima koji padaju,+ posrnut će kad ih na odgovornost pozovem”, kaže Jehova.

16 Ovako kaže Jehova: “Stanite na putevima i gledajte, i pitajte za puteve stare, pitajte gdje je put pravi,+ i idite njime,+ pa ćete naći mir dušama svojim!”+ Ali narod govori: “Nećemo ići!”+ 17 “I postavio sam vam stražare,+ rekavši: ‘Pazite na zvuk roga!’”+ Ali oni govore: “Nećemo paziti!”+ 18 “Zato, čujte, narodi! Poznajte, mnoštva okupljena, što će im se dogoditi! 19 Slušaj, zemljo! Evo, dovodim nevolju na narod ovaj+ kao plod zlih misli njihovih,+ jer nisu pazili na riječi moje i zakon su moj odbacili.”+

20 “Što će mi taj tamjan koji donosite iz Sabe+ i trska mirisna iz zemlje daleke? Vaše paljenice cijele nisu mi drage,+ žrtve vaše nisu mi mile.”+ 21 Zato ovako kaže Jehova: “Evo, postavljam narodu ovome kamenove spoticanja+ o koje će se spotaknuti, očevi i sinovi zajedno. Poginut će i susjed i prijatelj njegov.”+

22 Ovako kaže Jehova: “Evo, dolazi narod iz zemlje sjeverne, ustaje narod veliki s krajeva zemlje.+ 23 Luk i koplje nose,+ okrutni su i nemilosrdni, glas njihov huči kao more,+ na konjima jašu,+ kao ratnici svrstani su u bojne redove protiv tebe, kćeri sionska.”+

24 Čuli smo glas o njima. Ruke su nam klonule.+ Tjeskoba nas je obuzela, trudovi kao u porodilje.+ 25 Ne izlazi u polje i ne idi putem, jer mač neprijateljski prijeti, strah je svuda unaokolo!+ 26 Kćeri naroda mojega, kostrijet opaši+ i u pepelu se valjaj!+ Tuguj kao za sinom jedincem, nariči gorko,+ jer iznenada će na nas doći pustošitelj!+

27 “Postavio sam te da narod moj poput metala ispituješ, da ga pomno istražuješ. Promatrat ćeš i ispitivat ćeš put njihov.+ 28 Sve su to ljudi krajnje tvrdokorni,+ koji idu okolo i kleveću,+ bakar su i željezo. Svi su pokvareni.+ 29 Mjehovi+ su opaljeni, a iz vatre koju potpiruju samo olovo izlazi.+ Uzalud čovjek pročišćava, zle se ne može izdvojiti.+ 30 Srebrom odbačenim zvat će ih,+ jer Jehova ih je odbacio.”+