Brojevi

14 Tada je sva zajednica stala vikati i narod je svu tu noć vikao i plakao.+ 2 I svi sinovi Izraelovi gunđali su protiv Mojsija i Arona,+ sva im je zajednica govorila: “Da smo barem pomrli u zemlji egipatskoj ili da smo barem pomrli u ovoj pustinji! 3 Zašto nas Jehova vodi u tu zemlju da padnemo od mača?+ Žene naše i djeca naša postat će plijen.+ Nije li bolje da se vratimo u Egipat?”+ 4 I čak su među sobom govorili: “Postavimo sebi vođu i vratimo se u Egipat!”+

5 Nato su Mojsije i Aron pali ničice+ pred svom zajednicom sinova Izraelovih. 6 A Jošua, sin Nunov,+ i Kaleb, sin Jefuneov,+ koji su bili među onima što su izviđali zemlju, razderali su svoje haljine+ 7 i rekli su ovako svoj zajednici sinova Izraelovih: “Zemlja kojom smo prošli da je izvidimo doista je vrlo dobra zemlja.+ 8 Ako smo po volji Jehovi,+ on će nas dovesti u tu zemlju i dat će nam je — zemlju u kojoj teče med i mlijeko.+ 9 Samo se nemojte buniti protiv Jehove!+ Ne bojte se naroda one zemlje*+ jer ih možemo pojesti kao kruh! Zaklon je njihov odstupio od njih,+ a s nama je Jehova.+ Ne bojte ih se!”+

10 No sva je zajednica govorila da će ih zasuti kamenjem.+ Ali slava Jehovina pokazala se nad šatorom sastanka svim sinovima Izraelovim.+

11 I Jehova je rekao Mojsiju: “Dokle+ će me ovaj narod prezirati?+ Dokle mi neće vjerovati usprkos svim čudima koja sam učinio među njima?+ 12 Udarit ću ih pomorom i protjerati, a od tebe ću učiniti narod veći i moćniji od njih.”+

13 Nato je Mojsije rekao Jehovi: “Ali to će čuti Egipćani, između kojih si silom svojom izveo ovaj narod.+ 14 I kazat će to stanovnicima ove zemlje. Oni su čuli da si ti, Jehova, među ovim narodom+ i da mu se javljaš licem u lice.+ Čuli su da si ti Jehova i da tvoj oblak stoji nad njima, da ideš pred njima u stupu od oblaka danju i u stupu od vatre noću.+ 15 Ako pobiješ ovaj narod kao jednoga čovjeka,+ onda će narodi koji su čuli o tvojoj slavi reći: 16 ‘Jehova nije mogao dovesti ovaj narod u zemlju koju mu je pod zakletvom obećao, pa ih je zato pobio u pustinji.’+ 17 Zato te sada molim, Jehova, neka se pokaže veličina sile tvoje,+ kao što si i rekao: 18 ‘Jehova, spor na gnjev+ i pun milosti,*+ koji oprašta prijestupe i krivnju,+ ali od kazne ne oslobađa,+ kažnjavajući prijestupe otaca na sinovima, do trećeg i četvrtog koljena.’+ 19 Molim te, oprosti prijestupe ovome narodu zbog velike milosti svoje, kao što si opraštao ovome narodu od Egipta pa sve do sada.”+

20 Nato je Jehova rekao: “Opraštam po riječi tvojoj.+ 21 Ali, tako ja živ bio, sva će zemlja biti puna slave Jehovine.+ 22 A svi oni koji su vidjeli moju slavu+ i čuda+ koja sam činio u Egiptu i u pustinji, a ipak su me već deset puta iskušavali+ i nisu slušali moj glas,+ 23 oni neće vidjeti zemlje koju sam pod zakletvom obećao ocima njihovim — nitko od onih koji me preziru neće je vidjeti.+ 24 A slugu svojega Kaleba,+ jer je u njemu bio drugačiji duh i u svemu me slušao,+ njega ću dovesti u zemlju u koju je išao i njegovi će je potomci zaposjesti.+ 25 Budući da Amalečani i Kanaanci+ žive u dolini, sutra se okrenite i pođite u pustinju Crvenomorskim putem.”+

26 I Jehova je dalje rekao Mojsiju i Aronu: 27 “Dokle će ova zla zajednica gunđati protiv mene?+ Čuo sam gunđanje sinova Izraelovih, da gunđaju protiv mene.+ 28 Kaži im: ‘“Tako ja živ bio”, kaže Jehova, “učinit ću vam onako kako ste na uši moje govorili!+ 29 U ovoj će pustinji popadati mrtva tijela vaša+ — svi koji ste popisani od dvadeset godina naviše, koji ste gunđali protiv mene.+ 30 I vi nećete ući u zemlju za koju sam se podignute ruke zakleo+ da ću u njoj prebivati s vama, osim Kaleba, sina Jefuneova, i Jošue, sina Nunova.+

31 A djecu vašu, za koju ste rekli da će postati plijen,+ njih ću uvesti i oni će upoznati zemlju koju ste vi prezreli.+ 32 A vaša će mrtva tijela popadati u ovoj pustinji.+ 33 Sinovi će vaši biti pastiri u pustinji*+ četrdeset godina i odgovarat će za nevjernost vašu*+ dok vaša mrtva tijela ne propadnu u ovoj pustinji.+ 34 Prema broju dana u kojima ste izviđali zemlju — četrdeset dana,+ dan za godinu, za svaki dan jednu godinu+ — odgovarat ćete za svoje prijestupe četrdeset godina,+ da znate što znači kad se ja otuđim od vas.+

35 Ja, Jehova, kažem: tako ću učiniti svoj ovoj zloj zajednici,+ onima što su se skupili protiv mene — u ovoj će pustinji izginuti, ovdje će pomrijeti.+ 36 A oni ljudi koje je Mojsije poslao da izvide zemlju i koji su nakon povratka naveli svu zajednicu da gunđa protiv njega govoreći loše o zemlji,+ 37 dakle, ljudi koji su loše govorili o zemlji, od pošasti će pomrijeti pred Jehovom.+ 38 A od tih ljudi što su išli da izvide zemlju na životu će ostati Jošua, sin Nunov, i Kaleb, sin Jefuneov.”’”+

39 Kad je Mojsije kazao te riječi svim sinovima Izraelovim, narod je stao silno tugovati.+ 40 I ujutro su rano ustali i htjeli se popeti na vrh brda, govoreći: “Evo, popnimo se na mjesto o kojem je Jehova govorio, jer smo zgriješili.”+ 41 Ali Mojsije je rekao: “Zašto prestupate Jehovinu zapovijed?+ Nećete uspjeti! 42 Nemojte ići gore, jer Jehova nije među vama, da vas ne poraze neprijatelji vaši!+ 43 Jer ondje su pred vama Amalečani i Kanaanci,+ pa ćete od mača pasti jer ste se odvratili od Jehove i Jehova više neće biti s vama.”+

44 Ali oni su se ipak drznuli krenuti na vrh brda,+ no kovčeg saveza Jehovina i Mojsije nisu se micali iz tabora.+ 45 Tada su se spustili Amalečani+ i Kanaanci koji su živjeli na onome brdu, udarili su na njih i rastjerali ih sve do Horme.+