Postanak

30 Kad je Rahela vidjela da Jakovu ne rađa djece, postala je ljubomorna na sestru svoju, pa je rekla Jakovu:+ “Daj mi djece, inače ću umrijeti!”+ 2 Tada se Jakov razljutio na Rahelu, pa je rekao:+ “Zar sam ja na mjestu Boga, koji ti je uskratio plod utrobe?”+ 3 A ona je rekla: “Evo robinje moje Bilhe.+ Lezi s njom, pa neka rodi na koljenima mojim da po njoj i ja dobijem djecu.”+ 4 Tako mu je dala sluškinju svoju Bilhu za ženu, i Jakov je legao s njom.+ 5 I Bilha je zatrudnjela i rodila Jakovu sina.+ 6 Tada je Rahela rekla: “Bog je bio sudac moj,+ čuo je glas moj i dao mi sina.” Zato mu je dala ime Dan.*+ 7 A Rahelina sluškinja Bilha opet je zatrudnjela i rodila Jakovu drugoga sina. 8 Tada je Rahela rekla: “Žestoko sam se borila sa sestrom svojom. I pobijedila sam!” Zato mu je dala ime Naftali.*+

9 Kad je Lea vidjela da je prestala rađati, uzela je sluškinju svoju Zilpu i dala je Jakovu za ženu.+ 10 Tako je i Leina sluškinja Zilpa rodila Jakovu sina. 11 Tada je Lea rekla: “Kakva sreća!” Zato mu je dala ime Gad.*+ 12 Potom je Leina sluškinja Zilpa rodila Jakovu drugoga sina. 13 Tada je Lea rekla: “Kako sam sretna! Žene će me zvati sretnom.”+ Zato mu je dala ime Ašer.*+

14 Jednoga dana u vrijeme žetve pšenice+ Ruben+ je u polju našao mandragore, pa ih je odnio majci svojoj Lei. Tada je Rahela rekla Lei: “Daj mi, molim te, nekoliko mandragora sina svojega!”+ 15 A ona joj je odgovorila: “Zar ti je malo što si mi uzela muža,+ pa mi sada hoćeš uzeti i mandragore sina mojega?” A Rahela joj je odgovorila: “Neka zato noćas legne s tobom u zamjenu za mandragore sina tvojega!”

16 Kad je Jakov navečer dolazio iz polja,+ Lea mu je izašla u susret i rekla mu: “Sa mnom ćeš leći, jer sam te ja za sebe unajmila za mandragore sina svojega.” Tako je te noći legao s njom.+ 17 I Bog je uslišio Leu, te je zatrudnjela i rodila Jakovu petoga sina.+ 18 Tada je Lea rekla: “Bog mi je dao plaću, jer sam dala sluškinju svoju mužu svojemu.” Zato mu je dala ime Isakar.*+ 19 I Lea je opet zatrudnjela i rodila Jakovu šestoga sina.+ 20 Tada je Lea rekla: “Mene je Bog obdario dobrim darom. Napokon će me muž moj prihvatiti,*+ jer sam mu rodila šest sinova.”+ Zato mu je dala ime Zebulun.*+ 21 Poslije je rodila kćer i dala joj ime Dina.+

22 Na koncu se Bog sjetio Rahele. I Bog ju je uslišio otvorivši joj maternicu.+ 23 I ona je zatrudnjela i rodila sina. Tada je rekla: “Bog je uklonio sramotu moju!”+ 24 Zato mu je dala ime Josip,*+ rekavši: “Jehova mi dodaje još jednoga sina.”

25 A kad je Rahela rodila Josipa, Jakov je rekao Labanu: “Pusti me da idem u mjesto svoje i u zemlju svoju!+ 26 Daj mi žene moje i djecu moju, za koje sam ti služio, da mogu otići, jer ti dobro znaš kako sam ti služio!”+ 27 A Laban mu je rekao: “Ako sam našao milost u očima tvojim, ostani kod mene! Po znamenju sam shvatio da me Jehova blagoslivlja zbog tebe”,+ 28 te je dodao: “Odredi plaću koju želiš od mene i dat ću ti je!”+ 29 A on mu je rekao: “Dobro znaš kako sam ti služio i kako sam se brinuo za stoku tvoju.+ 30 Ono malo što si imao prije nego sam ja došao, silno se umnožilo, jer te Jehova blagoslivljao otkad sam ja došao.+ A kada ću nešto učiniti i za svoj dom?”+

31 Nato je Laban upitao: “Što da ti dam?” A Jakov mu je odgovorio: “Nemoj mi dati ništa!+ Ako mi učiniš što ću ti reći, opet ću pasti stoku tvoju.+ I dalje ću je čuvati.+ 32 Proći ću danas kroz cijelo stado tvoje. Odvoji iz njega svaku pjegavu i šarenu ovcu, i svakog tamnosmeđeg mladog ovna i svaku šarenu i pjegavu kozu. Neka to odsad bude plaća moja.+ 33 A poštenje moje posvjedočit će za mene kad danas-sutra dođeš da provjeriš plaću moju.+ Svaka koza koja nije pjegava i šarena, i svaki mladi ovan koji nije tamnosmeđ, neka se smatra ukradenim ako se nađe kod mene.”+

34 Tada je Laban kazao: “Dobro! Neka bude kako si rekao.”+ 35 I toga je istoga dana odvojio prugaste i šarene jarce i sve pjegave i šarene koze, sve što je na sebi imalo nešto bijelo i sve tamnosmeđe mlade ovnove, pa ih je predao u ruke sinovima svojim. 36 Potom se udaljio tri dana hoda od Jakova, a Jakov je pasao preostalu Labanovu stoku.

37 I Jakov je uzeo zelenih prutova s drveta divize,+ badema+ i platane+ i na nekim ih mjestima ogulio do bijelog, otkrivši bjelinu na prutovima.+ 38 Onda je oguljene prutove stavio pred stoku u žljebove, u korita s vodom,+ gdje se stoka dolazila napajati, da bi se stoka tjerala pred njima kad dolazi na vodu.

39 Tako se stoka tjerala pred prutovima, i ono što je stoka rađala bilo je prugasto, pjegavo i šareno.+ 40 I Jakov je odijelio mlade ovnove, a zatim je okrenuo stoku da gleda prema prugastima i svim tamnosmeđim životinjama Labanova stada. Onda je odvojio stoku svoju i nije je stavljao s Labanovom stokom. 41 I kad bi se god jaka+ stoka tjerala, Jakov bi stavljao prutove u žljebove+ pred oči stoci, da se tjera pored prutova. 42 Ali kad bi stoka bila slaba, nije ih stavljao tamo. Tako je slaba stoka uvijek zapadala Labana, a jaka Jakova.+

43 I Jakov se sve više i više bogatio, i stekao je mnogo stoke, sluškinja i slugu, deva i magaraca.+