2. Korinćanima

3 Počinjemo li opet sami sebe preporučivati?+ Ili možda trebamo, kao neki, pisma+ preporuke za vas ili od vas? 2 Vi ste naše pismo,+ napisano na srcima našim, koje poznaju i čitaju svi ljudi.+ 3 Jer očito je da ste vi Kristovo pismo koje smo mi napisali svojom službom,+ koje nije napisano crnilom, nego duhom+ Boga živoga, ne na kamenim pločama,+ nego na pločama od mesa, na srcima.+

4 Po Kristu to možemo s pouzdanjem+ reći pred Bogom. 5 Ne smatramo da smo sami od sebe sposobni išta učiniti,+ nego naša sposobnost dolazi od Boga,+ 6 koji nas je osposobio da budemo sluge novog saveza,+ ne pisanog zakona,+ nego duha.+ Naime, pisani zakon osuđuje+ na smrt, a duh oživljuje.+

7 Ako je zakon koji donosi smrt+ i čija su slova bila uklesana u kamenu+ došao u slavi,+ tako da sinovi Izraelovi nisu mogli pogledati Mojsijevo lice zbog slave lica njegova,+ koja je trebala nestati, 8 neće li onda davanje duha+ biti još slavnije?+ 9 Jer ako je zakon koji donosi osudu+ bio slavan,+ mnogo je slavnije+ davanje pravednosti.+ 10 Tako je i ono što je jednom bilo proslavljeno sada lišeno slave,+ kad se usporedi s onim što ima uzvišeniju slavu.+ 11 Jer ako je ono što je trebalo biti ukinuto došlo sa slavom,+ ono što ostaje bit će mnogo slavnije.+

12 Imajući dakle takvu nadu,+ govorimo s velikom slobodom, 13 a nismo poput Mojsija koji je koprenom+ zastirao lice, da sinovi Izraelovi ne vide svršetak*+ onoga što je trebalo biti ukinuto. 14 Jer njihov je um otupio.+ I do dana današnjega ta ista koprena stoji nepodignuta kad se čita stari savez,+ jer se uklanja samo po Kristu.+ 15 I tako sve do danas, kad god se čitaju Mojsijevi spisi,+ koprena zastire njihovo srce.+ 16 Ali kad se tko obrati Jehovi, koprena se uklanja.+ 17 A Jehova je Duh,+ a gdje je duh+ Jehovin,+ ondje je sloboda.+ 18 I dok otkrivenih lica poput ogledala odražavamo slavu Jehovinu,+ svi se mi+ preobražavamo+ u isti lik,+ odražavajući sve veću slavu,+ onako kako nas preobražava Jehova,+ Duh.