Luka

10 Potom je Gospodin odredio sedamdeset+ drugih i poslao ih dva po dva+ pred sobom u svaki grad i mjesto u koje je sam mislio doći. 2 I rekao im je: “Doista, žetva+ je velika, a radnika+ je malo. Zato molite+ Gospodara žetve da pošalje radnike+ u žetvu svoju. 3 Idite! Evo, šaljem vas kao jaganjce+ među vukove. 4 Ne nosite kesu za novac, ni torbu,+ ni sandale i putem nemojte nikoga nadugo pozdravljati+ kako je to običaj. 5 U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir kući ovoj!’+ 6 I ako tamo bude prijatelj mira, vaš će mir počinuti na njemu.+ A ako ne bude, vratit će se k vama.+ 7 U toj kući ostanite+ te jedite i pijte ono što vam se ponudi,+ jer je radnik dostojan plaće svoje.+ Ne prelazite iz kuće u kuću.+

8 U koji god grad uđete pa vas prime, jedite ono što se iznese pred vas 9 i liječite+ bolesnike u njemu. I govorite im: ‘Približilo vam se kraljevstvo+ Božje!’ 10 A u koji god grad uđete pa vas ne prime,+ izađite na ulice njegove i recite: 11 ‘Otresamo s nogu svojih i prašinu vašega grada za svjedočanstvo protiv vas.+ Ali znajte ovo: približilo se kraljevstvo Božje!’ 12 Kažem vam da će Sodomi+ u onaj dan biti lakše nego tom gradu.

13 Teško tebi, Korozaine!+ Teško tebi, Betsaido!+ Jer da su se silna djela* koja su se dogodila u vama dogodila u Tiru i Sidonu, već bi se odavno pokajali sjedeći u kostrijeti i pepelu.+ 14 Stoga će Tiru i Sidonu biti lakše na sudu nego vama.+ 15 A ti, Kafarnaume, zar ćeš se do neba uzvisiti?+ U grob*+ ćeš pasti!

16 Tko sluša vas, sluša i mene.+ Tko odbacuje vas, odbacuje i mene. A tko odbacuje mene, odbacuje i onoga koji me poslao.”+

17 Potom su se sedamdesetorica vratila radosna, govoreći: “Gospodine, čak nam se i demoni pokoravaju+ kad se služimo imenom tvojim.” 18 Nato im je rekao: “Gledao sam Sotonu kako je kao munja pao+ s neba. 19 Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama+ i škorpionima+ i da nadvladate svu silu neprijateljsku,+ i ništa vam neće nauditi. 20 Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena+ zapisana na nebesima.” 21 U taj čas sveti je duh ispunio Isusa radošću+ i on je rekao: “Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih+ i umnih, a otkrio maloj djeci. Da, Oče, jer ti si htio da tako bude. 22 Sve mi je predao+ Otac moj. Nitko ne zna tko je Sin, osim Oca,+ i nitko ne zna tko je Otac, osim Sina+ i onoga kome ga Sin hoće otkriti.”

23 Tada se okrenuo učenicima pa im nasamo rekao: “Sretne su oči koje gledaju ono što vi gledate.+ 24 Jer kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi željeli vidjeti+ ono što vi gledate, a nisu vidjeli, i čuti ono što vi čujete, a nisu čuli.”

25 I gle, neki je zakonoznanac+ ustao i upitao ga u namjeri da ga iskuša: “Učitelju, što mi je činiti da naslijedim vječni život?”+ 26 A on mu je rekao: “Što je napisano u Zakonu?+ Što ondje čitaš?” 27 Čovjek mu je odgovorio: “‘Ljubi Jehovu, Boga svojega, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim’+ i ‘bližnjega svojeg kao samoga sebe’!”+ 28 Nato mu je Isus rekao: “Ispravno si odgovorio. ‘Čini to i dobit ćeš život!’”+

29 A čovjek se htio pokazati pravednim, pa je rekao Isusu: “A tko je moj bližnji?”+ 30 Nato je Isus rekao: “Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i upao među razbojnike koji su ga svukli i pretukli te otišli ostavivši ga polumrtva. 31 A slučajno je tim putem silazio neki svećenik, no kad ga je vidio, prošao je suprotnom stranom.+ 32 Isto tako i levit, kad ga je vidio silazeći onuda, prošao je suprotnom stranom.+ 33 A neki je Samarićanin+ prolazeći tim putem došao do njega i kad ga je vidio, sažalio se. 34 I pristupio mu je i povio mu rane, zalivši ih uljem i vinom.+ Zatim ga je stavio na svoju životinju te ga doveo u konačište i pobrinuo se za njega. 35 Sutradan je izvadio dva denara,* dao ih vlasniku konačišta i rekao: ‘Pobrini se za njega, a što god potrošiš više od ovoga, platit ću ti kad se vratim.’ 36 Što misliš, koji je od ove trojice bio bližnji+ čovjeku koji je upao među razbojnike?” 37 On je odgovorio: “Onaj koji mu je iskazao milosrđe.”+ Tada mu je Isus rekao: “Idi pa i ti čini tako!”+

38 Dok su tako putovali, ušao je u jedno selo. Ondje ga je neka žena imenom Marta+ primila u kuću. 39 Ta je žena imala sestru koja se zvala Marija. Ona je sjela do nogu+ Gospodinovih i slušala riječi njegove. 40 Marta je pak bila sva zaokupljena+ posluživanjem. Zato je pristupila i rekla: “Gospodine, zar ne mariš što me moja sestra ostavila samu da poslužujem?+ Reci joj da mi pomogne!” 41 A Gospodin joj je odvratio: “Marta, Marta, brineš se+ i uznemiruješ zbog mnogo čega,+ 42 a malo+ je toga potrebno ili samo jedno. Marija je izabrala bolji dio,+ koji joj se neće oduzeti.”