1. Kraljevima

18 Nakon mnogo vremena,+ to jest treće godine, došla je Iliji riječ Jehovina: “Idi i pokaži se Ahabu, jer sam odlučio pustiti kišu na zemlju!”+ 2 I Ilija je otišao da se pokaže Ahabu. A u Samariji je vladala velika glad.+

3 I Ahab je pozvao Obadiju, koji je bio upravitelj dvora njegova.+ (A Obadija se veoma bojao+ Jehove. 4 Kad je Izebela+ ubijala Jehovine proroke,+ Obadija je uzeo stotinu proroka i sakrio ih po pedeset u jednu pećinu te im donosio kruha i vode.)+ 5 I Ahab je rekao Obadiji: “Obiđi sve izvore vodene i sve potoke u zemlji! Možda pronađemo nešto zelene trave+ da sačuvamo konje i mule na životu i da nam više ne ugiba stoka naša.”+ 6 Tako su podijelili među sobom zemlju koju će obići. Ahab je sam otišao jednim putem, a Obadija je otišao drugim putem, isto sam.+

7 Dok je Obadija bio na putu, gle, u susret mu je došao Ilija.+ Prepoznavši ga, pao je ničice,+ govoreći: “Jesi li to ti, gospodaru moj+ Ilija?” 8 A on mu je odgovorio: “Ja sam! Idi i reci gospodaru svojemu:+ ‘Evo Ilije!’” 9 Ali on mu je rekao: “Koji sam grijeh+ počinio da slugu svojega predaješ u ruke Ahabu da me pogubi? 10 Tako živ bio Jehova,+ Bog tvoj, nema naroda ni kraljevstva kamo gospodar moj nije slao da te traže. Kad su mu rekli: ‘Nije ovdje’, tražio je od tog kraljevstva ili naroda da se zakunu da te nisu našli.+ 11 A ti sad kažeš: ‘Idi i reci gospodaru svojemu: “Evo Ilije!”’ 12 Ali kad ja odem od tebe, duh+ Jehovin odnijet će te tko zna kamo, pa kad dođem Ahabu i javim mu, a on te ne nađe, ubit će me.+ A sluga se tvoj od mladosti svoje boji Jehove.+ 13 Nije li gospodar moj čuo što sam učinio kad je Izebela ubijala proroke Jehovine, kako sam sakrio stotinu proroka Jehovinih, po pedeset u jednu pećinu,+ i donosio im kruha i vode?+ 14 A ti sada kažeš: ‘Idi i reci gospodaru svojemu: “Evo Ilije!”’ On će me ubiti!”+ 15 No Ilija je rekao: “Tako živ bio+ Jehova nad vojskama+ pred kojim stojim, danas ću mu se pokazati.”

16 Tada je Obadija pošao u susret Ahabu i javio mu vijest. I Ahab je pošao da se sastane s Ilijom.

17 I čim je Ahab ugledao Iliju, rekao mu je: “Jesi li ti onaj što nevolju navlači na Izraela?”+

18 A on je odgovorio: “Ne navlačim ja nevolju+ na Izraela, nego ti i dom oca tvojega,+ jer ste ostavili zapovijedi Jehovine+ i pošli za Baalima.+ 19 Nego sada zapovjedi da se k meni na goru Karmel+ sakupi sav Izrael zajedno s četiri stotine i pedeset proroka Baalovih+ i četiri stotine proroka koji štuju obredno deblo*+ i jedu za stolom Izebelinim.”+ 20 I Ahab je pozvao sve sinove Izraelove i sakupio proroke+ na gori Karmelu.

21 Tada je Ilija pristupio svemu narodu i rekao: “Dokle ćete hramati na obje strane?+ Ako je Jehova pravi Bog, idite za njim,+ a ako je Baal, idite za njim!” Ali narod mu nije odgovorio ni riječi. 22 A Ilija je rekao narodu: “Ja sam jedini još ostao kao prorok Jehovin,+ a proroka Baalovih ima četiri stotine i pedeset. 23 I sada neka nam daju dva junca pa neka oni izaberu sebi jednoga junca, isjeku ga na komade i stave na drva, ali neka ne podmeću vatre. A ja ću pripremiti drugoga junca i staviti ga na drva, ali neću podmetati vatre. 24 Tada vi prizovite ime svojega boga,+ a ja ću prizvati ime Jehovino. Bog koji odgovori vatrom+ pravi je Bog.”+ Nato je sav narod odgovorio: “Dobro si rekao!”

25 Potom je Ilija rekao prorocima Baalovim: “Izaberite sebi jednoga junca i prvi ga pripremite, jer vas je više. I prizovite ime boga svojega, ali ne podmećite vatre.” 26 I uzeli su junca kojeg im je dao. Pripremili su ga i prizivali su ime Baalovo od jutra do podneva, govoreći: “Baale, usliši nas!” Ali nije bilo ni glasa+ ni odgovora.+ A oni su hramajući plesali oko žrtvenika što su ga načinili. 27 U podne im se Ilija stao rugati:+ “Vičite na sav glas, jer on je bog!+ Valjda se nešto zamislio ili treba obaviti nuždu+ pa je otišao na zahod!+ Ili možda spava pa se treba probuditi!”+ 28 A oni su počeli vikati na sav glas i rezati se+ bodežima i kopljima, po svom običaju, dok ih nije oblila krv. 29 Kad je prošlo podne, oni su se i dalje ponašali mahnito kao da su pali u proročki zanos+ sve dok nije došlo vrijeme da se prinese žitna žrtva, ali nije bilo ni glasa ni odgovora ni znaka da itko sluša.+

30 Naposljetku je Ilija rekao svemu narodu: “Pristupite k meni!” I sav mu je narod pristupio. Tada je počeo popravljati žrtvenik Jehovin koji je bio srušen.+ 31 I uzeo je Ilija dvanaest kamenova, prema broju plemena sinova Jakova, kojemu je došla riječ Jehovina:+ “Izrael će biti ime tvoje!”+ 32 I od tog je kamenja sagradio žrtvenik+ u ime Jehovino+ i oko žrtvenika načinio je jarak što je opasivao područje koje bi se moglo zasijati s dva seaha* sjemena. 33 Zatim je naslagao drva,+ isjekao junca na komade i položio ga na drva. Tada je rekao: “Napunite četiri ćupa vode i izlijte je na žrtvu paljenicu i na drva!” 34 Potom je rekao: “Učinite to još jednom!” I učinili su to još jednom. A on je rekao: “Učinite to i treći put!” I učinili su to i treći put. 35 I voda je potekla svuda oko žrtvenika. Tako je i jarak napunio vodom.

36 Kad je došlo vrijeme+ da se prinese žitna žrtva, prorok Ilija pristupio je i rekao: “Jehova, Bože Abrahamov,+ Izakov+ i Izraelov,+ neka se danas obznani da si ti Bog u Izraelu+ i da sam ja sluga tvoj te da sam po riječi tvojoj+ sve ovo učinio! 37 Usliši me, Jehova, usliši me da bi znao ovaj narod da si ti, Jehova,+ pravi Bog i da ti obraćaš srce njihovo!”+

38 Tada je sišla vatra+ od Jehove i spalila žrtvu paljenicu,+ drva, kamenje i prašinu te popila vodu u jarku.+ 39 Vidjevši to, sav je narod pao ničice+ i rekao: “Jehova je pravi Bog! Jehova je pravi Bog!” 40 A Ilija im je rekao: “Pohvatajte proroke Baalove! Ne dajte da ijedan utekne!” I pohvatali su ih, a Ilija ih je potom odveo u dolinu Kišona+ i ondje pobio.+

41 Potom je Ilija rekao Ahabu: “Idi gore, jedi i pij,+ jer čuje se hujanje što pljusak javlja!”+ 42 I Ahab je otišao gore da jede i pije. A Ilija se popeo na vrh Karmela, prignuo se k zemlji+ i stavio lice svoje među koljena.+ 43 Zatim je sluzi svojemu rekao: “Molim te, idi gore i pogledaj prema moru!” I otišao je gore i pogledao te je rekao: “Ništa se ne vidi.” A on je odgovorio: “Idi ponovno!” i tako sedam puta.+ 44 A sedmi je put javio: “Eno, oblak malen kao dlan ljudski diže se s mora!”+ Tada je Ilija rekao: “Idi i reci Ahabu: ‘Upregni konje+ i pođi dolje da te ne uhvati pljusak!’” 45 Uto se nebo zamračilo od oblaka i vjetra+ i spustio se jak pljusak.+ A Ahab se popeo na kola i odvezao u Jizreel.+ 46 Ruka Jehovina bila je nad Ilijom+ i on je podvio skute haljine svoje+ i otrčao pred Ahabom sve do Jizreela.+