Pitanja čitalaca

Je li ispravno reći da Jehovino milosrđe ublažava njegovu pravdu?

Iako se taj izraz koristilo, najbolje ga je izbjegavati, budući da izgleda navodi na zaključak kako Jehovino milosrđe njegovu pravdu čini manje strogom ili je drži u granicama, pa tako ispada da je njegovo milosrđe uzvišenije od krućeg svojstva, pravde. To nije točno.

Hebrejska riječ prevedena s “pravda” može značiti i “presuda”. Pravda je usko povezana s pravednošću. Međutim, o pravdi se obično govori sa stajališta zakona. Kod pravednosti obično nije tako. Točno je da Jehovina pravda može uključivati dodjeljivanje zaslužene kazne, ali ona može uključivati i spasenje dostojnih (1. Mojsijeva 18:20-32; Izaija 56:1; Malahija 4:2). Dakle, Jehovinu pravdu ne trebamo smatrati nečim strogim ili nečim što treba ublažiti.

Hebrejska riječ za “milosrđe” može se odnositi na pokazivanje svladavanja u izvršenju presude. Isto tako, može se odnositi na samilost pokazanu na djelu, na donošenje olakšanja onima koji su u nepovoljnom položaju (5. Mojsijeva 10:18; Luka 10:29-37).

Jehova je Bog pravde i milosrđa (2. Mojsijeva 34:6, 7; 5. Mojsijeva 32:4; Psalam 145:9, St). Njegova pravda i milosrđe savršeni su i skladno zajedno djeluju (Psalam 116:5; Ozej 2:19). Oba su svojstva u savršenoj ravnoteži ili nadopunjuju jedno drugo. Stoga, kad bismo rekli da Jehovino milosrđe ublažava njegovu pravdu, morali bismo reći i da njegova pravda ublažava milosrđe.

Izaija je prorokovao: “Čeka Jehova da se smiluje na vas, i zato će se uzvisiti da vas pomiluje; jer je Jehova pravedan Bog” (Izaija 30:18). Izaija ovdje pokazuje da Jehovina pravda potiče na djela milosrđa, a ne da njegovo milosrđe pravdu čini podnošljivijom ili je drži u granicama. Jehova pokazuje milosrđe zato što je pravedan, ali i zato što je pun ljubavi.

Istina, biblijski pisac Jakov napisao je: “Milosrđe trijumfira nad sudom” (Jakov 2:13b). Međutim, iz konteksta se vidi da Jakov nije govorio o Jehovi, već o kršćanima koji pokazuju milosrđe — naprimjer prema onima koji su u nevolji i siromašnima (Jakov 1:27; 2:1-9). Kad sudi takvim milosrdnim osobama, Jehova uzima u obzir njihove postupke i milosrdno im oprašta na temelju žrtve svog Sina. Tako njihovi milosrdni postupci trijumfiraju nad bilo kojom nepovoljnom osudom kojoj možda podliježu (Priče Salamunove 14:21; Matej 5:7; 6:12; 7:2).

Prema tome, nije ispravno reći da je Jehovina presuda ublažena njegovim milosrđem u tom smislu što milosrđe njegovu pravdu treba učiniti podnošljivijom. Kod Jehove su te dvije osobine u savršenoj ravnoteži. One drže u ravnoteži jedna drugu kao i ostale Jehovine osobine, primjerice ljubav i mudrost, koje pak i njih same drže u ravnoteži.