Ибранийарʹа
11 Баԝәри әв ә кӧ мәрьв дӧдьли набә, ԝәки гӧмана ԝи ԝе бе сери, у избатийа ве йәке йә, ԝәки чь кӧ найенә дитьне бь рʹасти һәнә. 2 Һәма бь сайа баԝәрийе мәрьвед кӧ ԝәʹде бәреда дьжитьн* ль Хԝәде хԝәш һатьн.
3 Бь сайа баԝәрийе әм фәʹм дькьн кӧ һәр тьште ль әʹзмен у сәр рʹуйе әʹрде, ль гора хәбәра Хԝәде һатьнә чекьрьне. Тьштед кӧ әм дьвиньн, пешда һатьнә жь тьштед кӧ әм навиньн.
4 Бь сайа баԝәрийе Һабил ԛӧрбанәкә кӧ жь йа Ԛайин ԛимәттьр бу, пʹешкʹеши Хԝәде кьр. Бь ԝе баԝәрийе әԝ чаԝа йәки рʹаст һатә һʹәсабе, чьмки Хԝәде пʹешкʹешед ԝи ԛәбул кьр. У рʹаст ә Һабил мьр, ле йәкә бь баԝәрийа хԝә әԝ һе хәбәр дьдә.*
5 Бь сайа баԝәрийе Һәнох алийе Хԝәдеда һатә һьлдане, ԝәки мьрьне нәвинә. Әԝ тʹӧ щийа нәһатә дитьне, чьмки Хԝәде әԝ һьлдабу. Пешийа кӧ Хԝәде Һәнох һьлда, Хԝәде да кʹьфше, ԝәки әԝ жь ԝи рʹази йә. 6 Хенщи ԝе йәке, бе баԝәри набә кӧ кәсәк Хԝәде хԝәш бе. Чьмки һәр кәсе кӧ незики Хԝәде дьбә, ԝәки ԝи бьһʹәбинә, гәрәке баԝәр бькә кӧ Хԝәде һәйә у ԝәки әԝ хәлат дькә ԝан, йед кӧ бь дьл у щан ԝи дьгәрʹьн.
7 Бь сайа баԝәрийе, гава Нӧһ фәрман жь Хԝәде станд дәрһәԛа тьштед кӧ һе нәһатьбун дитьне, хԝәдехофи да кʹьфше у гәмик чекьр, ԝәки малбәта хԝә хьлаз кә. Бь сайа ве баԝәрийе әԝи диԝана дьнйайе кьр, у бь сайа баԝәрийа хԝә әԝ йәки рʹаст һатә һʹәсабе.
8 Бь сайа баԝәрийе, гава Бьраһимрʹа һатә готьне кӧ әԝ гәрәке рʹе кʹәвә у һәрʹә ԝи щийе кӧ әԝе ча мьлкʹ бьстинә, әԝи гӧрʹа Хԝәде кьр. Әԝ жь ԝәлате хԝә дәркʹәт, ле ньзаньбу дьчә кʹӧ. 9 Бь сайа баԝәрийе, әԝи әʹрде создайида ча хәриб дьжит, у чадьрада тʹәви Исһаԛ у Аԛуб, йед кӧ ԝаред ԝи сози бун, дьма. 10 Чьмки әԝ һивийа ԝи бажари бу, һʹиме кʹижани ԛәԝи йә, у әʹфьрандар у авакʹаре кʹижани Хԝәде йә.
11 Рʹаст ә Сәраһ әʹмьрда мәзьн бу, ле бь сайа баԝәрийе әԝе ԛәԝат станд у һʹәмлә дәркʹәт.* Әԝе баԝәр дькьр кӧ Хԝәде ԝе созе хԝә бинә сери.* 12 Ләма жи, жь Бьраһим, жь мәрьве кӧ ида кал бу, зарʹ дьне кʹәтьн. Һәжмара зарʹед ԝи мина стәйркед әʹзмен у мина ԛума ль бәр дәве бәʹре, беһʹәсаб бу.
13 Әв һʹәму мәрьв мьрьн, у рʹаст ә ԝана пеканина созед кӧ ԝанрʹа һатьбун дайине, нәдит, йәкә баԝәрийа хԝә ӧнда нәкьрьн, әв соз дурва дитьн у перʹа ша бун. У ԝана әшкәрә әʹлам дькьр, ԝәки әԝана хәриб ьн у ԝәʹдәлу сәр ԝи әʹрди дьжин. 14 Чьмки йед кӧ тьштед ӧса дьбежьн, зәлал дьдьнә кʹьфше, ԝәки әԝана бь дьл у щан щики дьгәрʹьн, кӧ бьбә мала ԝан. 15 У һәрге әԝана һәртʹьм щийе кӧ әԝана же дәркʹәтьбун бьанийана бира хԝә, ԝе мәщал бьдитана ԝәки вәгәрʹьн. 16 Ле ньһа әԝана хирәт дькьн кӧ бьгьһижьнә щики дьһа баш, демәк щики кӧ лайиԛи әʹзмана йә. Ләма Хԝәде шәрм накә, кӧ әԝана ԝи һʹәсаб дькьн Хԝәдайе хԝә, чьмки әԝи бажарәк ԝанрʹа һазьр кьрийә.
17 Бь баԝәрийе Бьраһим, гава һатә щерʹьбандьне, һьндьк мабу Исһаԛ бькьра ԛӧрбан. Бьраһим ша бу кӧ жерʹа соз һатьбунә дайине, у һазьр бу кӧрʹе хԝәйи тайе тʹәне бькә ԛӧрбан, 18 дәрһәԛа кʹижани Хԝәде жерʹа готьбу: «Зӧрʹәта тә ԝе жь Исһаԛ бә», 19 ле әԝ баԝәр бу кӧ Хԝәде дькарә кӧрʹе ԝи жь мьрьне рʹакә, у әԝи кӧрʹе хԝә ӧса станд, ча бежи жь мьрьне һатьбу рʹакьрьне. У әве йәке нишан кьр, кӧ ахьрийеда ԝе чь бьԛәԝьмә.
20 Бь сайа баԝәрийе, Исһаԛ дӧа ль Аԛуб у Әсаԝ кьр бона тьштед кӧ ԝе бьԛәԝьмийана.
21 Бь сайа баԝәрийе, гава Аԛуб бәр мьрьне бу, дӧа ль һәр дӧ кӧрʹед Усьв кьр. Әԝи хԝә ль гопале хԝә гьрт у сәре хԝә бәр Хԝәде дани.
22 Бь сайа баԝәрийе, гава Усьв бәр мьрьне бу, гот ԝәки кӧрʹед Исраел ԝе жь Мьсьре дәркʹәвьн, у әԝи тʹәми да ԝан кӧ әԝана һәстийед ԝи жь Мьсьре дәрхьн.*
23 Бь сайа баԝәрийе, гава Муса һатә буйине, бь дәсте де-баве хԝә се мәһа һатә вәшартьне, чьмки ԝана дит кӧ әԝ зарʹәкә бәдәԝ ә, у әԝана жь фәрмана пʹадша нәтьрсийан. 24 Бь сайа баԝәрийе гава Муса мәзьн бу, әԝи нәхԝәст ԝәки жерʹа кӧрʹе ԛиза Фьрәԝьн бе готьне. 25 Әԝ фькьри кӧ һе ԛәнщ ә тʹәви щьмәʹта Хԝәде бьчәрчьрә, нә кӧ ԝәʹдәлу нава кʹефа гӧнада дәрбаз кә. 26 Әԝи ча йе бьжарти,* беһӧрмәти һәбунәкә дьһа мәзьн һʹәсаб кьр, нә кӧ хьзнед Мьсьре, чьмки чʹәʹве ԝи сәр һәԛе хәлате бу. 27 Бь сайа баԝәрийе әԝ жь Мьсьре дәркʹәт у жь һерса пʹадша нәтьрсийа. Чьмки әԝи бь сәбьр тәйах дькьр, ча бежи әԝи Хԝәдайе кӧ тʹӧ кәс нькарә бьвинә, дьдит. 28 Бь сайа баԝәрийе, әԝи Щәжьна Дәрбазбуне дәрбаз кьр у хун рʹәшандә сәр рʹәхдәрийа, ԝәки мәләке Хԝәде ньхӧрийед Исраелийа нәкӧжә.
29 Бь сайа баԝәрийе, әԝана Бәʹра Соррʹа, ча сәр әʹрде зьһарʹа дәрбаз бун. Ле гава Мьсьрийа жи хԝәст дәрбаз бьн, әԝана аведа хәньԛин.
30 Бь сайа баԝәрийе, гава щьмәʹта Исраел һʹәфт рʹожа дора диԝаред Әриһайе зьвьрʹин, диԝар һьлшийан. 31 Бь сайа баԝәрийе, Рʹәхаба ԛав тʹәви йед нәгӧһдар нәһатә кӧштьне, чьмки әԝе бь әʹдьлайи щәʹсус мала хԝәда ԛәбул кьрьн.
32 Әз диса чь бежьм? Һәрге әз дәрһәԛа Гидәйон, Барак, Шьмшон, Йәфтаһ, Даԝьд, Самуйел йан пʹехәмбәред дьн гьли кьм, ԝәхт ԝе тʹере нәкә. 33 Бь сайа баԝәрийе, әԝана мьԛабьли пʹадша сәрдькʹәтьн, рʹасти дьпʹарастьн, жь Хԝәде соз дьстандьн, дәве шера дьгьртьн, 34 ԛәԝата агьр сәр ԝан һʹӧкӧм нәдькьр у жь дәве шур хьлаз дьбун. Гава әԝана сьст дьбун, ԛәԝат дьстандьн, шәрʹда ԛәԝи дьбун, у дьжмьнед хԝә жь һәв бәла дькьрьн. 35 Һьнә кʹӧлфәта мьрийед хԝә бь сайа рʹабуна мьрийа диса дитьн. Һьнә кәсед амьн һʹәта мьрьне һатьнә чәрчьрандьне, чьмки ԛәбул нәкьрьн бенә азакьрьне, сәва кӧ бьгьһижьнә рʹабуна мьрийа йа дьһа баш. 36 Һьнәкед майин жи бәр ԛамчийа, бәр ԛәрфа, һәла һе жи ԛәйд-зьнщирада у кәлада дьһатьнә зерандьне. 37 Әԝана дьданә бәр кәвьра, әԝана дьһатьнә щерʹьбандьне, бь бьрʹәке дьһатьнә бьрʹине, бь дәве шур дьһатьнә кӧштьне, бь пʹосте пез у бьзьна дьгәрʹийан, ԝана нава һʹәԝщәтийеда сәбьр дькьр, тәнгаси у щәфа дькʹьшандьн. 38 Дьнйа нәһежайи ԝан бу. Әԝана бәрʹийада, чʹийада, шкәфтада у ԛӧлед бьн әʹрдеда дьгәрʹийан.
39 Рʹаст ә әв һʹәму мәрьв бона баԝәрийа хԝә избати стандьн кӧ Хԝәде жь ԝан рʹази йә, йәкә ԝана нәдит кӧ чаԝа әԝ созед кӧ ԝанрʹа һатьбун дайине, һатьнә сери, 40 чьмки Хԝәде тьштәки дьһа баш бона мә һазьр кьрийә, ԝәки әԝана бейи мә нәгьһижьнә кʹамьлийе.