Ль Гора Мәтта
21 Гава әԝана незики Оршәлиме бун у гьһиштьнә Бәйтфаще, кӧ сәр Чʹийайе Зәйтʹуне йә, Иса дӧ шагьртед хԝә шандьн, 2 у ԝанрʹа гот: «Һәрʹьн гӧнде пешбәри хԝә. Һун һәма ча бькʹәвьнә ԝи гӧнди, һуне кʹәрәкә гьредайи тʹәви щәʹшьке бьвиньн. Ԝана вәкьн у биньн щәм мьн. 3 Һәрге кәсәк тьштәки ԝәрʹа бежә, һун ӧса бежьн: ‹Әԝ Хӧданрʹа лазьм ьн›. У әԝе дәрберʹа ԝана бьдьнә ԝә».
4 Әв йәк ӧса ԛәԝьми, ԝәки готьнед пʹехәмбәр бенә сери, йе кӧ готьбу: 5 «Кәчʹа Сийонерʹа бежьн: ‹Бьньһерʹә, Пʹадше тә те щәм тә! Әԝ йәки шкәсти йә* у ль кʹәре сийар буйә. Әре, әԝ ль сәр щәʹшька кʹәре сийар буйә›».
6 Шагьрт чун у чаԝа кӧ Иса ԝанрʹа готьбу, ӧса кьрьн. 7 Ԝана кʹәр тʹәви щәʹшьке анин, кʹьнщед хԝә авитьн сәр пьшта ԝан, у Иса ль щәʹшьке сийар бу. 8 Жь әʹлаләте гәләка кʹьнщед хԝә сәр рʹе рʹадьхьстьн. Һьнәка жи чʹьԛьлед дара дьбьрʹин у датанин сәр рʹе. 9 Мәрьвед кӧ пешийа ԝи у пәй ԝи дьчун, дькьрьнә гази: «Йа Хԝәде, лава дькьн, Кӧрʹе Даԝьд хьлаз кә! Кʹәрәмкьри йә әԝе кӧ бь наве Йаһоԝа те! Йе Жорьн, әм лава дькьн, ԝи хьлаз кә!»
10 Гава Иса кʹәтә Оршәлиме, тʹәмамийа бажер тʹәвльһәв бу у дьпьрсин: «Гәло әв кʹи йә?» 11 Әʹлаләте жи дьгот: «Әв Иса пʹехәмбәр ә, жь бажаре Ньсрәта Щәлиле!»
12 Иса кʹәтә пʹарьстгәһе у бәри ԝан һʹәмуйа да, йед кӧ ԝедәре дькʹьрʹин у йед кӧ дьфьротьн. Әԝи ӧса жи тʹәхтед пʹәрәгӧһерʹа у кʹӧрсийед кәвоткфьроша ԝәлгәрʹандьн. 13 У әԝи ԝанрʹа гот: «Ньвисар ә: ‹Мала мьн ԝе бе навкьрьне мала дӧа›, ле һун әԝ дькьнә шкәфта ԛачаха». 14 Пʹарьстгәһеда ӧса жи йед кор у сәԛәт һатьнә бал ԝи, у әԝи әԝ ԛәнщ кьрьн.
15 Гава сәрокед кʹаһина у ԛанунзана әԝ кʹәрәмәтед кӧ Иса кьрьн, дитьн у ӧса жи әԝ зарʹед кӧ пʹарьстгәһеда бь дәнге бьльнд дьготьн: «Йа Хԝәде, лава дькьн, Кӧрʹе Даԝьд хьлаз кә!», әԝ гәләк һерс кʹәтьн, 16 у жь ԝи пьрсин: «Тӧ дьбьһейи әв чь дьбежьн?» Иса щаба ԝан да: «Әре. Ԝә ԛә әв йәк нәхԝәндийә: ‹Тә ӧса кьр ԝәки зарʹ у дәргуш бь дәве хԝә пәсьне тә бьдьн›?» 17 Иса әԝ һиштьн, жь бажер дәркʹәт у чу бажаре Бәйтанйайе у ԝе шәве ԝедәре ма.
18 Сьбәһе зу гава әԝ вәгәрʹийа бажер, бьрʹчи бу. 19 Әԝи кʹеләка рʹе дарәкә һежире дит у незики даре бу, ле хенщи бәлга тьштәки пева нәдит. Һьнге әԝи дарерʹа гот: «Бьра жь вьр шунда тӧ һʹәта-һʹәтайе бәре хԝә нәди». У әв дара һежире перʹа-перʹа һʹьшк бу. 20 Гава шагьрта әв йәк дит, гәләк әʹщебмайи ман у готьн: «Әв дара һежире чаԝа ньшкева ӧса һʹьшк бу?» 21 Иса ԝанрʹа гот: «Әз рʹаст ԝәрʹа дьбежьм, һәрге баԝәрийа ԝә һәбә у һун дӧдьли нәбьн, һуне нә тʹәне чь кӧ һатә сәре ве дара һежире бькьн, ле һәрге һун ви чʹийайирʹа бежьн ‹Рʹабә хԝә бавежә бәʹре›, ԝе ӧса бьбә. 22 У һʹәму тьштед кӧ һун дӧада бь баԝәрийе бьхԝазьн, һуне бьстиньн».
23 Гава Иса һатә пʹарьстгәһе у мәрьв һин дькьрьн, сәрокед кʹаһина у рʹуспийед щьмәʹте һатьнә бал ԝи у пьрсин: «Тӧ бь чь һʹӧкӧми ван тьшта дьки? У кʹи әв һʹӧкӧм дайә тә?» 24 Иса ԝанрʹа гот: «Әзе жи пьрсәке бьдьмә ԝә. Һәрге һун щаба мьн бьдьн, һьнге әзе жи ԝәрʹа бежьм кӧ әз бь чь һʹӧкӧми ван тьшта дькьм: 25 Гава Йуһʹәнна мәрьв дьньхӧмандьн,* әԝи әв һʹӧкӧм жь Хԝәде* стандьбу йан жь мәрьва?» Һьнге әԝана нав хԝәда шеԝьрин у готьн: «Һәрге әм бежьн ‹Жь Хԝәде›,* әԝе мәрʹа бежә, ‹Ле ԝә чьрʹа әԝ баԝәр нәкьр?› 26 Ле һәрге әм бежьн ‹Жь мәрьва›, әм дьтьрсьн кӧ хәлԛ тьштәки бинә сәре мә, чьмки әԝана гьшк дьфькьрьн кӧ Йуһʹәнна пʹехәмбәр ә». 27 Ләма ԝана Исарʹа гот: «Әм ньзаньн». Әԝи жи ԝанрʹа гот: «Әз жи ԝәрʹа набежьм кӧ әз бь чь һʹӧкӧми ван тьшта дькьм.
28 Һун чь дьфькьрьн? Дӧ кӧрʹед мәрьвәки һәбун, у әԝ чу бал йе мәзьн у ԝирʹа гот: ‹Кӧрʹе мьн, иро һәрʹә нав рʹәзе тьрийада бьхәбьтә›. 29 Әԝи гот: ‹Әз начьм›. Ле паше әԝ пʹошман бу у чу. 30 Һьнге бав чу щәм кӧрʹе хԝәйи бьчʹук у ԝирʹа жи ӧса гот. Кӧрʹ жи гот: ‹Тʹәмам, әзе һәрʹьм баво›. Ле әԝ нәчу. 31 Жь ван дӧ кӧрʹа, кʹижани хԝәстьна баве хԝә ани сери?» Ԝана гот: «Йе мәзьн». Иса ԝанрʹа гот: «Әз рʹаст ԝәрʹа дьбежьм, хәрщгьр у ԛав ԝе пешийа ԝә бькʹәвьнә Пʹадшатийа Хԝәде. 32 Чьмки Йуһʹәнна һат у рʹийа рʹастийе нишани ԝә кьр, ле ԝә ԝи баԝәр нәкьр. Ле хәрщгьра у ԛава баԝәрийа хԝә ԝи анин. Ԝә чьԛас әв йәк дит жи, йәкә һун пʹошман нәбун у ԝә диса жи ԝи баԝәр нәкьр.
33 Мәсәләкә дьн жи бьбьһен: Мәрьвәк һәбу, йе кӧ хԝәйи әʹрд бу. Әԝи рʹәзе тьрийа чанд, дора ԝе сур кьр, һʹәԝзәк кʹола бона һʹьнщьрʹандьна тьрийа у бьрщәкә нобәдарийе чекьр. Паше әԝи әв рʹәз кʹьре да рʹәзвана у чу ԝәлатәки дьн. 34 Гава ԝәхте бәрчьнине һат, әԝи хӧламед хԝә шандьн бал рʹәзвана, ԝәки бәред пʹара хԝә һьлдә. 35 Ле рʹәзвана хӧламед ԝи гьртьн, йәк кʹӧтан, йе дьн кӧштьн у йәки дьн жи данә бәр кәвьра. 36 Әԝи диса хӧламед дьн шандьн, жь йед пешьн зедәтьр, ле ԝана ӧса ани сәре ԝан жи. 37 Ахьрийеда әԝи кӧрʹе хԝә шандә бал ԝан у фькьри: ‹Әԝана ԝе ԛәдьре кӧрʹе мьн бьгьрьн›. 38 Гава рʹәзвана кӧрʹе ԝи дит, һәврʹа готьн: ‹Әв ԝаре ԝи йә. Ԝәрен әм ԝи бькӧжьн у миратʹа ԝи бьстиньн!› 39 Һьнге ԝана әԝ гьрт, жь рʹәз авитьнә дәрва у кӧштьн. 40 Гава хԝәйе рʹәз бе, әԝе чь сәре ԝан рʹәзвана бькә?» 41 Ԝана щаба ԝи да: «Чьмки әԝана зӧлм ьн, ләма жи әԝе бь тʹәмами ԛьрʹа ԝан бинә. У әԝе рʹәзе хԝә, кʹьре бьдә рʹәзванед дьн, ԝәки әԝана ԝәхтда пʹара ԝи бьдьне».
42 Иса ԝанрʹа гот: «Ԝә әв йәк Ньвисаред Пирозда ԛә нәхԝәндийә, ‹Кәвьре кӧ авакʹара инкʹар кьр, буйә кәвьре сәрәкә;* Йаһоԝа әв йәк кьр у әв йәк бәр чʹәʹве мә ча кʹәрәмәт ә›? 43 Ләма әз ԝәрʹа дьбежьм, Пʹадшатийа Хԝәде ԝе жь ԝә бе стандьне у мьләтәкирʹа бе дайине, кʹижан кӧ ԝе бәр бинә. 44 Ӧса жи, кʹи кӧ бькʹәвә сәр ви кәвьри, әԝе һур-һури бә. У әԝ кәвьр бькʹәвә сәр кʹе, ԝе ԝи бьһʹьнщьрʹинә».
45 Гава сәрокед кʹаһина у Ферьсийа әв мәсәлед ԝи бьһистьн, ԝана фәʹм кьр кӧ әԝ бона ԝан дьбежә. 46 Рʹаст ә ԝана дьхԝәст ԝи бьгьрьн, ле жь хәлԛе дьтьрсийан, чьмки ԝана ԝи ча пʹехәмбәр ԛәбул дькьр.