К′ЬТЕБХАНӘЙА ОНЛАЙН йа Бьрща Qәрәwьлийе
К′ЬТЕБХАНӘЙА ОНЛАЙН
Йа Бьрща Qәрәwьлийе
К′öрди Кöрманщи (Кирили)
ö
  • һ
  • ә
  • w
  • q
  • ö
  • К′ЬТЕБА ПИРОЗ
  • Ә′ДӘБЙӘТ
  • ЩЬВАТ
  • Чар Хорт Йед кӧ Йаһоԝарʹа Амьн ман
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Данийел, Һананйа, Мишаел у Азарйа инкʹар дькьн бьхԝьн хԝарьна жь сьфьра пʹадше

      ДӘРСА 59

      Чар Хорт йед кӧ Йаһоԝарʹа Амьн ман

      Чахе Нәбукәднәсәр зӧрʹәта сәрԝеред Щьһудайе бьрә Бабилоне, әԝи ԝәзире хԝә, Ашкәназ, сәр ԝанрʹа кʹьфш кьр. Нәбукәднәсәр готә Ашкәназ, ԝәки жь ԝан хорта йед лапи сьһәт-ԛәԝат у аԛьл бьжберә. Пʹадшә фәрман да, ԝәки әԝ хортед щаһьл се сала бенә һинкьрьне. Әԝ һинкьрьн гәрәке али ԝан бькьра, ԝәки әԝана бьбуна мәрьвнә навдар Бабилонеда. Әԝ хорт гәрәке бьһатана һинкьрьне бьньвисьн, бьхуньн, у зьмане Бабилонийа һин бьн. Ӧса жи ԝана гәрәке әԝ хԝарьн бьхԝарʹана, йед кӧ дьданә бәр пʹадше у ԝәзиред ԝи. Наве ԝан чар хорта Данийел, Һананйа, Мишаел у Азарйа бу. Ашкәназ наве тʹәзә йед кӧ Бабилонеда бәлабуйи бун, да сәр ԝан хорта: Бәлтәшатсар, Шәдрак, Мәшак у Абәднәго. Гәло әԝе һинкьрьне рʹийа ԝан гьрт, ԝәки әԝана ида Йаһоԝарʹа хьзмәт нәкьн?

      Әԝан чар хорта дьле хԝәда сафи кьрьбун, ԝәки гӧрʹа Йаһоԝада бьминьн. Ԝана заньбу, ԝәки гәрәке хԝарьна жь сьфьра пʹадше нәхԝьн, чьмки нава ԝе хԝарьнеда жи һәбу гоштед ԝан һʹәйԝана, кʹижан бь ԛануна Йаһоԝа изьн тʹӧнә бу бьхԝьн. Ләма жи ԝана готә Ашкәназ: «Жь кʹәрәма хԝә зоре мә нәкә, ԝәки әм хԝарьн жь сьфьра пʹадше бьхԝьн». Ашкәназ готә ԝан: «Һәрге һун ԝе хԝарьне нәхԝьн, һуне нәхԝәш кʹәвьн, у һәрге пʹадша әԝе йәке бьвинә, ԝе мьн бькӧжә!»

      Данийел тьштәк сафи кьр у готә ԝи: «Жь кʹәрәма хԝә нава дәһә рʹожада тʹәне хԝарьнед пе пьнщаре у бе гошт бьдьнә мә. Паше ԝан дәһә рʹожа мә бәрамбәри ԝан щаһьла кьн, йед кӧ жь сьфьра пʹадше дьхԝарьн». Ашкәназ тʹәви ԝан рʹази бу.

      Паши дәһә рʹожа, Данийел у се һәвалед ԝи дьһа сьһʹәт-ԛәԝат дьһатьнә кʹьфше, нә кӧ щаһьлед дьн. Әԝ йәк гәләк дьле Йаһоԝа хԝәш һат, ԝәки әԝ хорт ԝирʹа амьн ман. Йаһоԝа ӧса жи билани да Данийел, ԝәки әԝ бькарьбә дитьнока у хәԝна шьровәкә.

      Гава һинкьрьна ԝан хьлаз бу, Ашкәназ әԝ щаһьл бьрьнә бал Нәбукәднәсәр. Кʹәнге пʹадша тʹәви ԝан хәбәр да, әԝи тʹәхмин кьр, ԝәки Данийел, Һананйа, Мишаел у Азарйа жь һәр хортед дьн аԛьлтьр ьн. Ләма жи әԝи әԝ чар хорт пʹадшатийа хԝәда кʹьфш кьрьн. Паши ԝе йәке пʹадша гәләк щар ширәт жь ԝана дьхԝәст, дәрһәԛа пьрсед фәрз. Йаһоԝа биланийа ӧса да ԝан, ԝәки бал тʹӧ аԛьлбәнд у сербазед пʹадше тʹӧнә бун.

      Рʹаст ә Данийел, Һананйа, Мишаел у Азарйа ԝәлате хәрибда бун, ле диса жи бир нәдькьрьн, ԝәки әԝана жь щьмәʹта Йаһоԝа нә. Ле һәрге тӧ жи жь де-баве хԝә дур би, гәло тӧйе Йаһоԝарʹа амьн бьмини?

      «Нәбә кӧ йәк щаһьлтийа тә беһӧрмәт кә, ле тӧ баԝәрмәндарʹа бьбә нәхшәк, хәбәрданеда, рʹабун-рʹуньштьнеда, һʹьзкьрьнеда, баԝәрийе у һʹәлалийеда» (1 Тимотʹейо 4:12).

      Пьрс: Чаԝа тӧ дьшьрмиш дьби, чьрʹа Данийел у се һәвалед ԝи Йаһоԝарʹа амьн ман? Чаԝа Йаһоԝа али ԝан кьр?

      (Данийел 1:1-21).

  • Пʹадшати Йа кӧ ԝе Һʹәта-Һʹәтайе Бә
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Хәԝна Нәбукәднәсәр Пʹадша дәрһәԛа һәйкәле, йа кӧ пе кәвьр һурдәхԝәши бу

      ДӘРСА 60

      Пʹадшати йа кӧ ԝе Һʹәта-Һʹәтайе бә

      Шәвәке Нәбукәднәсәр Пʹадша хәԝнәкә әʹщеб дит. Рʹуйе ԝе йәкеда әԝ һʹьшйар бу у нькарьбу рʹаза. Әԝи гази сербазед хԝә кьр у готә ԝан: «Хәԝна мьн, мьнрʹа шьровәкьн». Ԝана готә ԝи: «Пʹадшайе мә, хәԝна хԝә мәрʹа гьли кә». Ле Нәбукәднәсәр готә ԝан: «На! Һун хԝәха хәԝна мьн мьнрʹа гьли кьн, йане на, әзе ԝә бькӧжьм». Ԝана диса готә ԝи: «Тӧ мәрʹа гьли кә хәԝна хԝә у әме мәʹнийа ԝе хәԝне тәрʹа шьровәкьн». Әԝи готә ԝан: «Һәр кәс жь ԝә дьхԝазә мьн бьхапинә. Бежьнә мьн чь хәԝн мьн дит!» Әԝана готьнә пʹадше: «Тʹӧ кәс нькарә хәԝна тә шьровәкә. Тӧ тьштед нәбуйи дәʹԝа дьки».

      Нәбукәднәсәр ӧса һерс кʹәт, ԝәки фәрман да, кӧ һәр меред сербаз у билан бенә кӧштьне. Нава ԝан мерада ӧса жи Данийел, Шәдрак, Мәшак у Абәднәго бун. Һьнге Данийел жь пʹадша һьнә ԝәʹдә хԝәст. Паши ԝе йәке Данийел у се һәвалед ԝи, Йаһоԝарʹа дӧа кьрьн у аликʹари жь ԝи хԝәстьн. Гәло Йаһоԝа чь кьр?

      Йаһоԝа хәԝна Нәбукәднәсәр у мәʹнийа ԝи хәԝн-хәйали Данийелрʹа нишан кьр. Рʹожа дьн, Данийел чу бал хӧламе пʹадше у готә ԝи: «Тʹӧ кәси нәкӧжьн. Әзе хәԝна пʹадше шьровәкьм». Хӧламәк Данийел бьрә бал Нәбукәднәсәр. Данийел готә пʹадше: «Хԝәде тәрʹа әʹйан кьр дәрһәԛа ахьрийе. Әԝ ә хәԝна тә, тә һәйкәләки тәрʹьки бь сәре зерʹ дит, синг у дәсте ԝи жь зив бун, зьк у һете ԝи жь сьфьр бун, ньге ԝи жь һәʹсьн бун у пʹийе ԝи жь һʹәсьн у һәрʹийе бун. Кәвьр жь чʹийа ԛәтийа у пʹийе һәйкәл кʹәт. Һәйкәл һурдәхԝәши бу у бу тʹоз-хали, йа кӧ ба лехьст бьр. Әԝ кәвьре, кӧ жь чʹийе ԛәтийа, хԝәха бу чʹийаки мәзьн, у тʹәмамийа әʹрде гьрт».

      Паше Данийел готә пʹадше: «Мәʹнийа ԝе хәԝне әԝ ә, ԝәки сәре зерʹ те һʹәсабе пʹадшатийа тә. Пʹара зив те һʹәсабе пʹадшатийа кӧ ԝе паши тә бе. Ле пʹара сьфьр дәрһәԛа ԝи йә, кʹе ԝе бьбә сәрԝере дьнйайе. Пʹадшатийа дьн ԝе мина һʹәсьн ԛәԝи бә. Ле пʹадшатийа пашьн ԝе жь дӧ пʹара бә, пʹарәк ԝе мина һʹәсьн ԛәԝи бә, ле пʹара дьн ԝе мина һʹәрʹийе сьст бә. Әԝ кәвьр, кʹижан бу чʹийайәки мәзьн, те һʹәсабе Пʹадшатийа Хԝәде. Әԝе һʹәму пʹадшатийед дьнйайе бьдә һьлдане у хԝәха ԝе һʹәта-һʹәтайе сәрԝертийе бькә».

      Нәбукәднәсәр бәр Данийел кʹәтә сәр чʹока у готә ԝи: «Хԝәдайе тә әԝ хәԝн тәрʹа әʹйан кьр. Тʹӧ Хԝәдеки мина ԝи тʹӧнә йә». Рʹаст ә сәрида Нәбукәднәсәр дьхԝәст Данийел жи тʹәви һʹәму меред билан бькӧшта, ле дәԝсе әԝи, ԝи кьрә сәрԝеред ԝан у рʹебәрийа щьмәʹта Бабилоне да дәсте ԝи. Тә дина хԝә да, чаԝа Йаһоԝа щаба дӧакьрьна Данийел да?

      «Һьнге ԝан рʹӧһʹа әԝ пʹадша щьвандьнә ԝи щийи кӧ бь ибрани жерʹа Һармәгәдон те готьне» (Әʹйанти 16:16).

      Пьрс: Чьрʹа Данийел карьбу хәԝна Нәбукәднәсәр шьровәкә? Әԝ хәԝн чь дьһатә һʹәсабе?

      (Данийел 2:1-49).

  • Әԝана Нәкʹәтьнә Сәр Чока
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Шәдрак, Мәшак у Абәднәго инкʹар дькьн бькʹәвьнә сәр чока бәр һәйкәла зерʹ

      ДӘРСА 61

      Әԝана Нәкʹәтьнә сәр Чока

      Һьнә ԝәхт паши ԝе йәке, ча Нәбукәднәсәр хәԝнеда һәйкәл дит, әԝи һәйкәләки тәрʹки жь зерʹ чекьр. Әԝ һәйкәл әԝи дани дәшта Дурайеда у гази һʹәму мәрьвед навдар кьр, чаԝа Шәдрак, Мәшак у Абәднәго, сәва кӧ бәр һәйкәл тʹоп бьн. Пʹадша фәрман да: «Гава һун дәнге борʹийе, чәнг у зӧрне бьбьһен, гәрәке бәр һәйкәле зерʹ бькʹәвьнә сәр чока! Әԝед кʹе нәкʹәвьнә сәр чока, ԝе бенә авитьне фьрʹна агьр». Гәло әԝ се хортед Ибрани, ԝе бькʹәвьнә сәр чока бәр һәйкәл, йан ԝе тʹәне Йаһоԝа бьһʹәбиньн?

      Пʹадша фәрман да, ԝәки мьԛаме вехьн. Хенщи Шәдрак, Мәшак у Абәднәго һәр кәс бәр һәйкәл кʹәтә сәр чока. Һьнә мер әԝ йәк тʹәхмин кьрьн у готьнә пʹадша: «Әԝ се хортед Ибрани инкʹар кьрьн, ԝәки сәре хԝә бәр һәйкәле тә дайньн». Һьнге Нәбукәднәсәр гот, ԝәки ԝан се хорта биньнә бал ԝи у әԝи готә ԝан: «Әз диса мәщаләке дьдьмә ԝә, ԝәки һун сәре хԝә бәр һәйкәла мьн дайньн. Һәрге һун әԝе йәке нәкьн, әзе ԝә бавежьмә фьрʹна агьр. Ԝи чахи ԝе тʹӧ хӧдан нькарьбә ԝә жь дәсте мьн хьлаз кә». Ԝана гот: «Пʹадше мә, нәлазьм ә диса мәщале бьди мә. Хԝәдайе мә дькарә мә хьлаз кә. Ле һәрге әԝ мә хьлаз нәкә, әме йәкә сәре хԝә бәр һәйкәле тә данәйньн».

      Нәбукәднәсәр гәләк һерс кʹәт. Әԝи хӧламед хԝәрʹа гот: «Агьре фьрʹне һʹәфт щара зедәтьр гӧрʹ кьн!» Паше әԝи тʹәми да әскәред хԝә у гот: «Ԝана гьредьн у бавежьнә агьр!» Се хортед Ибрани авитьнә фьрʹна агьр. Агьр ӧса ԛәԝи бу, ԝәки әскәред кӧ ԝана давитьнә фьрʹне, жь алава агьр мьрьн. Ле гава Нәбукәднәсәр дина хԝә да фьрʹне, әԝи дит ԝәки дәԝса се мера, фьрʹнеда чар мер нава агьрда дьчьн-тен. Әԝ гәләк тьрсийа у жь сәрәскәред хԝә пьрси: «Нә мә се мер авитә фьрʹне? Ле ньһа әз чар мерʹа дьвиньм у йәк жь ԝан мина мәләк ә!»

      Нәбукәднәсәр незики фьрʹне бу у гази ԝан кьр: «Жь фьрʹне дәркʹәвьн, хьзмәткʹаред Хԝәдайе Һьмзор!» Һәр кәс әʹщебмайи ма гава дитьн, ԝәки Шәдрак, Мәшак у Абәднәго бе зийан жь агьр дәркʹәтьн. Нә чʹәрьме ԝан, нә пʹорʹ у нә жи кʹьнще ԝан, нәшәвьти бу у ԛе бина ду жи ԝан нәдьһат.

      Нәбукәднәсәр гот: «Бьра Хԝәдайе Шәдрак, Мәшак у Абәднәго рʹумәт бә. Чьмки әԝи мәләке хԝә шанд у әԝана хьлаз кьрьн. Тʹӧ хӧданәки мина ԝи тʹӧнә йә».

      Чь дәрәщада жи тӧ ниби, тӧ һазьр и мина ԝан се хортед Ибрани, амьни Йаһоԝарʹа хԝәй ки?

      Нәбукәднәсәр Пʹадша әʹщебмайи ма гава дит, ԝәки Шәдрак, Мәшак у Абәднәго бе зийан жь агьр дәркʹәтьн

      «Сәре хԝә ль бәр Хӧдан Хԝәдейе хԝә дайнә у тʹәне ԝи бьһʹәбинә!» (Мәтта 4:10).

      Пьрс: Шәдрак, Мәшак у Абәднәго чь инкʹар кьрьн? Чаԝа Йаһоԝа ԝана хьлаз кьр?

      (Данийел 3:1-30).

  • Хәԝн Дәрһәԛа Баха Мәзьн
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Баха жь хәԝна Нәбукәднәсәр Пʹадша һатә бьрʹине

      ДӘРСА 62

      Хәԝн Дәрһәԛа Баха Мәзьн

      Шәвәке Нәбукәднәсәр хәԝнәкә тьрс дит. Әԝи гази меред билан кьр у жь ԝана пьрси, әԝ хәԝн чь те һʹәсабе. Ле тʹӧ кәси жь ԝан нькарьбу әԝе хәԝне ԝирʹа шьровәкә. Ахьрийе пʹадша гази Данийел кьр.

      Нәбукәднәсәр готә Данийел: «Мьн хәԝна хԝәда бахәк дит. Әԝ ӧса мәзьн бу, ԝәки гьһиштә әʹзмана, у жь һʹәму ԛӧлбед дьнйайе дьһатә хӧйане. Әԝ бь емиша тʹьжә бу у бәлгед ԝи гәләк бәдәԝ бун. Һʹәйԝан бьн сийа бахда һеса дьбун, ле чʹьвика сәр чʹьԛьлед ԝи бахи һелун хԝәрʹа чедькьрьн. Паши ԝе йәке, мәләк жь әʹзмана дакʹәт. Әԝи гот, ԝәки бах у чʹьԛьлед ԝи бьбьрʹьн. Ле кочʹ бь кʹокева әʹрдеда бьһельн. Бьра һʹәсьн у сьфьр дора кочʹва бьалиньн. Бьра дьле бахейә мәрьвайи бе гӧһастьне сәр дьле һʹәйԝен у паши ԝе йәке һәʹфт ԝәхт ԝе дәрбаз бьн. У мәрьв ԝе пебьһʹәсьн, ԝәки Хԝәде йә Сәрԝере һʹәму дьнйайе у кʹерʹа дьхԝазә, сәрԝертийе дьдә».

      Йаһоԝа Данийелрʹа шьровәкьр чь те һʹәсабе әԝ хәԝн. Гава Данийел пеһʹәсийа чь те һʹәсабе әԝ хәԝн, хоф кʹәтә дьле ԝи. Әԝи гот: «Пʹадше мьн, мьне бьхԝәста, ԝәки әԝ хәԝн бе сәре дьжмьнед тә, ле йазьх әԝ дәрһәԛа тә йә. Әԝ баха мәзьн йа кӧ һатьбу бьрʹине, әԝ тӧ йи. Те сәрԝертийа хԝә ӧнда ки, у тӧйе мина һʹәйԝанед бәйани чоледа чʹере бьхԝи. Ле әԝ йәк кӧ мәләк гот, кочʹ бь кʹокева әʹрдеда бьһельн, те һʹәсабе ԝәки тӧйе диса вәгәрʹи сәр сәрԝертийа хԝә».

      Саләк шунда, Нәбукәднәсәр сәр бане мала хԝә дьгәрʹийа, дина хԝә дьда шәһәре хԝә Бабилоне у һʹәԝаса ԝи перʹа дьһат. Әԝи гот: «Һәла дина хԝә бьдьн, мьн шәһәрәки чьԛас мәзьн у ԛәԝи ава кьрийә. Әз йәки һьмзор ьм!» Әԝи һе хәбәрдана хԝә хьлаз нәкьр, дәнгәки жь әʹзмана гот: «Нәбукәднәсәр, тә сәрԝертийа хԝә ӧнда кьр».

      Ԝе дәме, Нәбукәднәсәр һʹьше хԝә ӧнда кьр у бу мина һʹәйԝанед бәйани. Ләма жи әԝ ида нькарьбу мала хԝәда бьминә, ле тʹәви һʹәйԝанед бәйани чоледа дьжит. Пʹорʹе ԝи мина пʹәрʹед тәйр дьреж бьбун у нәйнькед ԝи мина пʹәнще тәйр бун.

      Һʹәфт сал дәрбаз бун, Нәбукәднәсәр һатә сәр һʹьше хԝә у Йаһоԝа диса сәрԝертийа Бабилоне да дәсте ԝи. Нәбукәднәсәр гот: «Пәсьна дьдьмә Йаһоԝа, Хԝәдайе һәри Һьмзор. Ньһа әз заньм, ԝәки Йаһоԝа йә Пʹадше әʹрд у әʹзмана. Әԝ мәрьвед бабах ньмьз дькә у кʹерʹа дьхԝазә, сәрԝертийе дьдә».

      «Бәри ԝерʹанбуне кʹӧбари те у бәри кʹәтьне рʹӧһʹе бабахийе» (Мәтәлок 16:18).

      Пьрс: Чь дьһатә һʹәсабе хәԝна Нәбукәднәсәр? Чаԝа жь хәбәред Нәбукәднәсәр те кʹьфше, чь дәрс әԝи хԝәрʹа һьлда?

      (Данийел 4:1-37).

  • Ньвисара Сәр Диԝер
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Дәст дьньвисә сәр диԝер

      ДӘРСА 63

      Ньвисара сәр Диԝер

      Ԝәʹдә шунда Бәлшатсар бу пʹадше Бабилоне. Рʹожәке, әԝи бь һʹәзара мәрьвед навдар тʹәглиф кьр, сәва кӧ тʹәвайи кʹеф кьн. Әԝи готә хӧламед хԝә, ԝәки әԝана кʹасед зерʹ биньн, кʹижан Нәбукәднәсәр жь пʹарьстгәһа Йаһоԝа һьлда бу. Бәлшатсар у меванед ԝи жь ԝан кʹасед зәрʹ вәдьхԝарьн у хӧданед хԝә рʹумәт дькьрьн. Ньшкева дәсте мерьв хӧйа бу у дәстпекьр хәбәред әʹщеб сәр диԝер бьньвисә.

      Бәлшатсар гәләк тьрсийа. Әԝи гази сербазед хԝә кьр у соз да ԝан: «Һәрге кʹәсәк бькарьбә ԝан хәбәра шьровәкә, әԝе пʹадшатийеда щийе сьсийа бьгьрә». Ԝана чь жи кьр, ле йәкә нькарьбун ԝан хәбәра шьровәкьн. Паши ԝе йәке жьн-пʹадша һат у гот: «Ԝьрʹа мерәки һәйә, наве кʹижани Данийел ә, у әԝ хәԝн-хәйалед Нәбукәднәсәр шьровәдькьр. Әԝе бькарьбә ԝан хәбәра тәрʹа жи шьровәкә».

      Данийел һатә щәм Бәлшатсар пʹадша, у әԝи готә Данийел: «Һәрге тӧ бькарьби ԝан хәбәра мьнрʹа шьровәки, әзе зьнщира зерʹ пешкʹеши тә кьм у тә бькьмә сәрԝере сьсийа пʹадшатийеда». Данийел щаба ԝи да у гот: «Әз пʹешкʹешед тә ԛәбул накьм, ле ԝан хәбәра әзе тәрʹа шьровәкьм. Баве тә Нәбукәднәсәр гәләк ԛӧрʹә бу, у Йаһоԝа ви ньмьз кьр. Тә дәрһәԛа ԝе йәке заньбу, ле диса жи тә жь кʹасед зерʹ вәдьхԝар, кʹижан кӧ жь пʹарьстгәһа Йаһоԝа һатьбун һьлдане. Бь ԝан кьред хԝә тә Хԝәде беһӧрмәт кьр. Ләма жи Хԝәде әԝ хәбәр тәрʹа ньвиси: «Мәнә, Мәнә, Тәкәл у Пәрәс. Әԝ хәбәр тенә һʹәсабе, ԝәки Мәдйа у Фарьс ԝе Бабилоне зәфт кьн у пʹадшатийе жь дәсте тә бьстиньн».

      Әскәред Пʹадше Корәш чʹәмрʹа дәрбаз бун у кʹәтьнә дәргәһе шәһәр

      Дьһатә кʹьфше, кӧ тʹӧ кәс ԝе нькарьбә Бабилоне зәфт кә. Әԝ шәһәр бь диԝаред ԛальм һатьбу авакьрьне у дорерʹа дькʹьшийа. Ле һәма ԝе шәве, Мәдйа у Фарьса Бабилон зәфт кьрьн. Пʹадше Фарьса, Корәш, рʹийа ава чʹәм, да гӧһастьне, ава чʹәм дакʹәт у әскәр ида карьбун чʹәмрʹа дәрбаз бьн у незики дәргәһед шәһәр бьн. Бьдә һʹәсабе хԝә, ԝе шәве дәргәһед шәһәр вәкьри мабун! Әскәр кʹәтьнә һьндӧр, шәһәр зәфт кьрьн у пʹадша кӧштьн. Ӧса Корәш бу сәрԝере Бабилоне.

      Ԝе сале Корәш әʹлам кьр: «Йаһоԝа готә мьн, ԝәки пʹарьстгәһа Оршәлиме тʹәзәда ава кьн. Һәр кәс жь щьмәʹта ԝи, кʹе дьхԝазә аликʹарийе бьдә, дькарә һәрʹә». Ча Йаһоԝа соз дабу, 70 сал паши ԝеранкьрьне Оршәлиме, гәләк Щьһу пашда вәгәрʹийан. Корәш һʹәму кʹасед зерʹ у зив, кʹижан Нәбукәднәсәр жь пʹарьстгәһе һьлдабу, пашда вәгәрʹанд. Тә дина хԝә да ԝе йәке, ча Йаһоԝа бь сайа Корәш али щьмәʹта хԝә кьр?

      «Һьлшийа, ԝеран бу, Бабилона мәзьн! Әԝ бу щи-ԝар, мьскʹәне щьна» (Әʹйанти 18:2).

      Пьрс: Чь дьһатьнә һʹәсабе ньвисаред сәр диԝер? Йаһоԝа чь готә Корәш, ԝәки әԝ бькә?

      (Әзра 1:1-11; Данийел 5:1-30; Ишайа 44:27–45:2; Йерәмйа 25:11, 12).

  • Данийел Чʹәʹла Шерада
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Мәрьвед һʹәвсуд дитьн чаԝа Данийел пешбәри пʹәнщәрʹа хԝәйә вәкьри Йаһоԝарʹа дӧа дькә

      ДӘРСА 64

      Данийел Чʹәʹла Шерада

      Ахьрийе Дарйус Мәди, бу пʹадше Бабилоне. Дарйус дина хԝә дайә, ԝәки Данийел йәки билан ә. Әԝи Данийел ԝәлате хԝәда кьрә сәркʹаре һʹәму мәрьвед навдар у гьринг. Әԝ меред навдар у гьринг һʹәвсуди ԝи дькьрьн у дьхԝәстьн ԝи сәр рʹьйа хԝә рʹәт кьн. Ԝана заньбу, ԝәки Данийел рʹоже се щара Йаһоԝарʹа дӧа дькә, ләма жи ԝана готә Дарйус: «Йа пʹадша, тӧ гәрәке ԛануне дәрхи, ԝәки һәр кәс тʹәне тәрʹа дӧа бькә. Әԝед кӧ ԝе ԛануне нәйньн сери, гәрәке ԝана бавежьн чʹәʹла шера». Әԝ фькьр дьле Дарйус хԝәш һат у әԝи әԝ ԛанун дәрхьст.

      Гава Данийел әԝ әʹламәти бьһист, әԝ дәрберʹа чу мала хԝә, пешбәри пʹәнщәрʹа хԝәйә вәкьри кʹәтә сәр чока у Йаһоԝарʹа дӧа кьр. Мәрьвед һʹәвсуд ньшкева кʹәтьнә мала ԝи у дитьн чаԝа әԝ дӧа дькә. Әԝана перʹа-перʹа чунә бал Дарйус у готьнә ԝи: «Данийел ԛануна тә наԛәдинә. Әԝ рʹоже се щара Хԝәдайе хԝәрʹа дӧа дькә». Дарйус Данийел һʹьз дькьр у ләма жи нәдьхԝәст, ԝәки әԝ бьмьрә. Әԝ тʹәмамийа рʹоже дьфькьри сәр ԝе йәке, кӧ ча Данийел хьлаз кә. Ле һәла һе пʹадша жи нькарьбу ԝе ԛануне бьгӧһезә, кʹижан әԝи хԝәха мор кьрьбу. Әԝ мәщбур бу фәрмане бьдә әскәред хԝә, ԝәки Данийел бавежьнә чʹәʹла шера.

      Дарйус бона Данийел ӧса бәр хԝә дькʹәт, ԝәки нькарьбу ԝе шәве рʹазе. Сьбәһе зу әԝ рʹәви бәр чʹәʹла шера у гази Данийел кьр: «Данийел Хԝәдайе тә, тӧ хьлаз кьри?»

      Дарйус дәнг бьһист. Әԝ дәнге Данийел бу! Әԝи готә Дарйус: «Мәләке Йаһоԝа мьн жь дәве шера хьлаз кьр. У ԝана зийан нәданә мьн». Дарйус гәләк ша бу! Әԝи фәрман да, ԝәки Данийел жь ԝе чʹәʹле дәрхьн. Сәр Данийел ԛә дәхмәк жи тʹӧнә бу. Паше пʹадша әʹмьр кьр у гот: «Ԝан мера, йед кӧ Данийел нәһәԛ дькьрьн, бавежьнә ԝе чʹәʹле». Гава әԝ мәрьв авитьнә чʹәʹле, шер гьһиштьнә ԝан у ԝана вәчьрʹандьн.

      Дарйус мәрьва шанд, ԝәки щьмәʹтерʹа бежьн: «Һәр кәс гәрәке Хԝәдайе Данийел бьтьрсә. Әԝи Данийел жь шера хьлаз кьр».

      Гәло тӧ мина Данийел һәр рʹож Йаһоԝарʹа дӧа дьки?

      Данийел чʹәʹла шерада

      «Хӧдан кӧ бь ви аԝайи кьр, әԝ дькарә хԝәденаса жи жь щерʹьбандьна хьлаз кә» (2 Пәтрус 2:9).

      Пьрс: Данийел рʹоже се щара чь дькьр? Чаԝа Йаһоԝа Данийел хьлаз кьр?

      (Данийел 6:1-28).

  • Әстәр Щьмәʹта Хԝә Хьлаз Дькә
    Дәрсед ԛимәт жь Хәбәра Хԝәде
    • Жьн-пʹадша Әстәр дькʹәвә һʹәйата Пʹадше Аһашвәрош, йа кӧ бь әскәра хԝәйкьри бу

      ДӘРСА 65

      Әстәр Щьмәʹта Хԝә Хьлаз Дькә

      Жьн-Пʹадша Әстәр

      Әстәр Щьһу бу у әԝ Фарьседа шәһәре Шушанда дьжит. Гәләк сал пешда, Нәбукәднәсәр малбәта ԝе жь Оршәлиме бьр у кьрә дил. Кӧрʹе апе ԝе, наве кʹижани Мордокаи бу, йе кӧ хӧламе Пʹадше Фарьса Аһашвәрош бу, ле мәзьн кьр у ле бу хԝәйи.

      Аһашвәрош Пʹадша сафи кьр жьнәкә тʹәзә хԝәрʹа бьжберә. Хӧламед ԝи ԝирʹа жьнед лапи бәдәԝ жьбартьн у анинә мала ԝи. Әстәр жи нав ԝан жьнада бу. Жь ԝан һʹәму жьна, Аһашвәрош, Әстәр чаԝа жьн-пʹадша хԝәрʹа жьбарт. Мордокаи готә Әстәре, ԝәки нәбеже кӧ әԝ Щьһу йә.

      Мәрьвәки бабах, наве кʹижани Һаман бу, сәркʹаре һʹәму сәрԝера бу. Әԝи дьхԝәст, ԝәки һәр кәс сәре хԝә бәр ԝи дахә. Ле Мордокаи сәре хԝә бәр ԝи данәдьхьст, ләма жи Һаман сәр ԝи һерс кʹәт у дьхԝәст ԝи бькӧжә. Гава Һаман пеһʹәсийа, ԝәки Мордокаи Щьһу йә, әԝи сафи кьр Щьһуйед ԝи ԝәлати бькӧжә. Әԝи готә пʹадша: «Щьһу щьмәʹтәкә хоф ә у тӧ гәрәке ԝана сәр рʹьйа хԝә рʹәт ки». Аһашвәрош гот: «Чь дьхԝази бькә». Һьнге Һаман ԛанун дәрхьст, ԝәки 13 мәһа Адаре һʹәму Щьһу бенә кӧштьне. Йаһоԝа әԝ һәр тьшт дьдит.

      Әстәр һаш ԝе ԛануне тʹӧнә бу. Ләма жи Мордокаи дәрһәԛа ве ԛануне нәʹмә ньвиси у Әстәррʹа шанд. Мордокаи готә ԝе: «Һәрʹә у тʹәви пʹадше хәбәр дә». Әстәре гот: «Һәр кәс, кʹе нә һатийә тʹәглифкьрьне у незики пʹадше бә, дькарә бе кӧштьне. Әԝа ида 30 рʹож ә пʹадша мьн тʹәглиф нәкьрийә! Ле диса жи әзе һәрʹьм. Һәрге әԝ шьва хԝәйә зерʹ дьрежи мьн кә, әзе нәмьрьм, ле һәрге на, әзе бьмьрьм».

      Әстәр кʹәтә һʹәйата пʹадше. Гава пʹадша ле дит, әԝи шьва хԝә дьрежи ԝе кьр. Әстәр незики пʹадше бу у пʹадша ле пьрси: «Әстәр, әз чь дькарьм бона тә бькьм?» Әԝе гот: «Әз дьхԝазьм тә у Һаман тʹәглифи щәм хԝә кьм». Әԝана чунә щәм Әстәре. Паше Әстәре диса әԝана тʹәглиф кьрьн, у ԝе щаре, пʹадша диса жь ԝе пьрси: «Әстәр, әз чь дькарьм бона тә бькьм?» Һьнге әԝе гот: «Кәсәк дьхԝазә мьн у щьмәʹта мьн бькӧжә. Һиви дькьм, мә хьлаз кә». Пʹадша пьрси: «Кʹе дьхԝазә ԝә бькӧжә?» Әԝе гот: «Әԝ мәрьве хьраб, Һаман ә». Аһашвәрош гәләк һерс кʹәт у тʹәми да, ԝәки Һаман бькӧжьн.

      Ле ԛә тʹӧ кәси нькарьбу әв ԛануна Һаман бьдә һьлдане, һәла һе пʹадша жи. Ләма жи пʹадша Мордокаи кьрә сәркʹаре һʹәму сәрԝера у изьн да ԝи ԛануна тʹәзә дәрхә. Бь сайа ԝе ԛануна тʹәзә Щьһу дькарьбун хԝә жь дьжмьна хԝәй кьн. У 13 мәһа Адаре, Щьһуйа дьжмьнед хԝә алт кьрьн. Жь ԝи чахи, ԝана һәр сал әв сәркʹәтьна хԝә кʹьфш дькьрьн.

      «Рʹуйе мьнда ԝе ԝә бьбьнә бәр ԝәлийа у пʹадша, кӧ һун бәр ԝан у нәщьһуйа шәʹдәтийе бьдьн» (Мәтта 10:18).

      Пьрс: Мьԛабьли Щьһуйа чь ԛанун дәрхьстьн? Чаԝа Әстәре баԝәрийа хԝә һьндава Йаһоԝа нишан кьр?

      (Әстәр 2:5-20; 3:1–5:8; 7:1–8:14; 9:1-28).

Әʹдәбйәтед Кʹӧрди Кӧрманщи (2011-2025)
Дәрк′әвьн
Бьк′әвьн
  • К′öрди Кöрманщи (Кирили)
  • Бьшиньн
  • Бьqәйдәкьрьн
  • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
  • Qәйде Хәбьтандьне
  • Политика Конфиденсийалийе
  • Гöһастьна Конфиденсийалийе
  • JW.ORG
  • Бьк′әвьн
Шандьн