Кани бона «Бәрнама Щьвине, Бьжин у Хьзмәт кьн»
7-13 ИЛОНЕ
ФЬКЬРЕД ԚИМӘТ ЖЬ ХӘБӘРА ХԜӘДЕ | ДӘРКʹӘТЬН 23-24
«Пәй Пʹьрʹанийева Нәчә»
(Дәркʹәтьн 23:1) Дәнг-бәʹсед дәрәԝ бәла нәкә. Бь шәʹдәтийа дәрәԝ алийе нәһәԛа нәкә.
ԝ18.08 4 ¶7-8
Тӧ Рʹаст Зани Һәр Тьшти?
7 Дьбәк һун һʹьз дькьн пе емаиле у тʹеле тьшта бьшиньн һәвалед хԝәрʹа. Һәрге ӧса нә, дьԛәԝьмә чахе һун сәрһати йан дәнг у бәʹса дьбьһен, дьхԝазьн әве йәке пешийе һун бәла кьн. Ле һʹәта кӧ һун әԝе нәʹме пе тʹеле йан жи пе емаиле бьшиньн, пьрсе бьдьнә хԝә: «Гәло әз ньһа чь кӧ дьхԝазьм бәла кьм, әԝ информасийа рʹаст ә? Гәло әз һәр тьшти рʹаст заньм у избаткьрьнед мьн һәнә?». Һәрге һун дӧдьли нә, ле йәкә дьхԝазьн бьшиньн, һуне нава хушк-бьрада әʹламәтийа ԛәлп бәла кьн. Һе баш ә дәԝса бьтькиньн у бьшиньн, бьтькиньн кӧ тʹәмьз кьн.
8 Чахе әм дьхԝазьн дәрберʹа кәсәкирʹа тьштәки бьшиньн, диса хофәк һәйә. Һьнә ԝәлатада шьхӧле мә ԛәдәхәкьри йә, йан жи синор кьри йә. Ԝан ԝәлатада мәрьвед кӧ мьԛабьли мә нә, дькарьн әʹламәтийед ӧса бәла кьн, сәва кӧ тьрсе бькьнә дьле хушк-бьра, йан жи сәва итʹбарийа мә һьндава һәвдӧ ӧнда бә. Дина хԝә бьдьне чь ԛәԝьми ԝәʹде Йәктийа Совйәта бәре. Полисәки кӧ әндәме КГБ бу, әʹламәтийа ԛәлп бәла кьр, ԝәки йанчь бьред щабдар нәмамийа щьмәʹта Хԝәде дькьрьн. Гәләк хушк-бьра әԝ тьштед ԛәлп баԝәр кьрьн, у ахьрийеда жь тʹәшкиләта Йаһоԝа дур кʹәтьн. Рʹасти жи сәд һʹәйф! Рʹаст ә һьнәк паше вәгәрʹийан, ле һьнәк жи һʹәта иро нәһатьн, чьмки баԝәрийа ԝан ӧнда бу (1 Тимтʹ. 1:19). Ле ча әм дькарьн хԝә хԝәй кьн, ԝәки тьштәки ӧса тʹәви мә жи нәԛәԝьмә? Әʹламәтийед нәбаш у ӧса жи кʹижан кӧ һун ньзаньн рʹаст ә йан на, бәла нәкьн. Һьн жи дәрберʹа тьшта баԝәр нәкьн. Баԝәр бьн кӧ һун һәр тьшти рʹаст заньн.
(Дәркʹәтьн 23:2) Бона хьрабийе дәсте пʹьрʹанийева нәчә. У диԝанеда пьшта пʹьрʹанийе нәгьрә, һәԛийе нәтʹәрʹьбинә.
it-1 11 ¶3
Һарун
Дина хԝә бьдьне, ԝәки һәр се щара жи, чахе Һарун нәһәԛи дькьр, әԝ йәк жь ԝи пешда нәдьһат. Дьԛәԝьмә әԝ дькʹәтә бәр байе мәрьва, йан жи дәрәщә сәр ԝи һʹӧкӧм дьбун. Мәсәлә, щара пешийе әԝи дькарьбу гӧһ бьда принсипа жь ԛануне, кӧ дьгот: «Бона хьрабийе дәсте пʹьрʹанийева нәчә» (Дркʹ. 23:2). Ле диса жи Ньвисаред Пирозда навә Һарун бь ԛәдьр те хәбьтандьне. У һәла һе кӧрʹе Хԝәде жи гава сәр әʹрде бу, кʹаһинтийа Һарун ԛәбул дькьр (Зб. 115:10, 12; 118:3; 133:1, 2; 135:19; Мт. 5:17-19; 8:4).
(Дәркʹәтьн 23:3) Не будь лицеприятным, когда разбираешь дело бедного.
it-1 343 ¶5
Корбун
Корбун бәрамбәри ԝе йәке дьбу, кӧ һʹакьма жь бо рʹӧшәте ԛанун дьтʹәрʹьбандьн. Ле Ԛанунеда гәләк щар дьһатә готьне, ԝәки һʹакьм гәрәке рʹӧшәте у пʹешкʹеша һьлнәдә у ӧса жи фьрԛийе нәкә нава мәрьва, чьмки әԝе йәке дькарьбу ча бежи әԝана кор кьрана, кӧ диԝана рʹаст бькьн. «Рʹӧшәт чʹәʹве мәрьвед вәкьри кор дькә» (Дркʹ. 23:8). «Рʹӧшәт чʹәʹве билана кор дькә» (Ԛн.Дщ. 16:19). Фьрԛи тʹӧнә һʹакьм чьԛас билан у сәрԝахт буйа, жь бо пʹешкʹеша әԝи дькарьбу һʹәмде хԝә йан жи бе һʹәмде хԝә диԝан нәрʹаст бькьра. Ԛануна Хԝәдеда дьһатә готьне, ԝәки нә тʹәне пʹешкʹеш мәрьва кор дькьн, ле ӧса жи һәстед мә: «Диԝанеда нәрʹастийе нәкьн . . . нә жи ԛәдьр ль йе мәзьн бькьн» (Ԛн.Кʹһ. 19:15). Һәла һе дьлшәԝати һьндава мәрьве кʹәсиб жи, йан жи хԝәстьна ԝе йәке кӧ бәр чʹәʹве щьмәʹте навдар бьн, гәрәке һʹӧкӧм нәкьра сәр диԝанкьрьна һʹакьм. У ӧса жи әԝи гәрәке мәрьве дәԝләти нәһәԛ нәкьра, тʹәне жь бо ԝе йәке кӧ әԝ дәԝләти йә (Дркʹ. 23:2, 3).
Хьзна Кʹьтеба Пироз Бьгәрʹьн
(Дәркʹәтьн 23:9) Тәнгасийе нәдә хәриба, һун һаш жь дьле хәриба һәнә. Чьмки һун хԝәха жи ԝәлате Мьсьреда хәрибийеда бунә.
ԝ16.10 9 ¶4
Бир Нәкьн Хәрибарʹа Ԛәнщийе Бькьн
4 Йаһоԝа нә кӧ тʹәми да Исраелийа ԝәки ԛәдьре хәриба бьгьрьн, ле әԝи дьхԝәст ԝәки әԝана дьлшәԝат бьн һьндава ԝан. (Бьхунә Дәркʹәтьн 23:9.) Исраели «һаш жь дьле хәриба» һәбун, чьмки бәре хԝәха хәриб бун. Һәла һе пешийа дилтийа Мьсьреда жи, Мьсьрийа һьндава ԝан нәбаш бун, чьмки әԝана нә жь мьләте ԝан бун у религийа ԝан жи жь һәв щӧдә дьбу (Дәстп. 43:32; 46:34; Дәркʹ. 1:11-14). Исраелийа заньбун хәриби чьԛас чәтьн ә. У ләма Йаһоԝа дьхԝәст ԝәки Исраели әԝе йәке бир нәкьн, у һьндава хәриба «мина бьнәлийе ԝәлате» хԝә бьн (Ԛан. Кʹаһ. 19:33, 34, ПКʹМ).
Дәркʹәтьн 23:20, 21) Ва йә әзе мьлйакʹәтәки пешийа тәва бьшиньм, ԝәки рʹеда хԝәйитийе ль тә бькә у тә бьбә ԝи щийе кӧ мьн һазьр кьрийә. 21 Ль бәр ԝи һаш жь хԝә һәбә у гӧһ бьдә готьна ԝи, ль бәр ԝи сәрһʹьшкийе нәки, әԝе нәһәԛийед ԝә нәбахшинә, чьмки әԝ бь наве мьн дькә.
it-2 393
Мьхайил
1. Кʹьтеба Пирозда хенщи наве Щьбрайил диса наве мәләкәки һатийә дайине у тʹәне сәр ԝи те готьне «сәрәке мьлйакʹәта» (Щьһуда 9). Щара пешийе наве ԝи кʹьтеба Данийел сәре дәһада һатийә ньвисаре, кʹидәре кӧ те готьне, ԝәки әԝ һәйә «йәк жь сәрокед йәкәмин»; әԝ һат һәԝара мәләкәки дьн, йе кӧ нькарьбу «сәроке Фарсе» алт кьра. Мьхайил һатьбу навкьрьне ча «сәроке» щьмәʹта Данийел у «сәроке мәзьн», кʹижан кӧ пьштгьрийа лаԝед щьмәʹта Данийел дькьр (Дн. 10:13, 20, 21; 12:1). Жь ԝе йәке те кʹьфше, ԝәки һәма Мьхайил әԝ мәләк бу, йе кӧ бәрʹийеда рʹебәри щьмәʹта Исраел дькьр (Дркʹ. 23:20, 21, 23; 32:34; 33:2). Избатик жи әԝ ә, ԝәки «Мьхайиле сәрәке мьлйакʹәта . . . бона щьнйазе Муса рʹабу Мирещьнрʹа кʹәтә һʹӧщәте» (Щьһуда 9).
Хԝәндьна К′ьтеба Пироз
(Дәркʹәтьн 23:1-19) Дәнг-бәʹсед дәрәԝ бәла нәкә. Бь шәʹдәтийа дәрәԝ алийе нәһәԛа нәкә. 2 Бона хьрабийе дәсте пʹьрʹанийева нәчә. У диԝанеда пьшта пʹьрʹанийе нәгьрә, һәԛийе нәтʹәрʹьбинә. 3 Диԝанеда пьшта йе кʹәсиб нәгьрә. 4 Һәгәр тӧ га йан кʹәре дьжмьне хԝәйә ӧндабуйи бьбини, әʹсә ԝан пашда бьбә. 5 Һәгәр тӧ бьбини кӧ кʹәре хернәхԝазе тә бьн баре хԝәда кʹәтийә, пьшта хԝә нәде нәчә, тʹәви ԝи дәст бавеже рʹакә. 6 Диԝанеда һәԛийа кʹәсибе хԝә нәтʹәрʹьбинә. 7 Жь дәрәԝийе дур бә у йе бесущ у рʹаст нәкӧжә, чьмки әз йе нәһәԛ бещәза наһельм. 8 Нә жи рʹӧшәте һьлдә, чьмки рʹӧшәт чʹәʹве мәрьвед вәкьри кор дькә у хәбәред рʹаста дәвәрʹу дькә. 9 Тәнгасийе нәдә хәриба, һун һаш жь дьле хәриба һәнә. Чьмки һун хԝәха жи ԝәлате Мьсьреда хәрибийеда бунә. 10 Шәш сала әʹрде хԝә бьрʹәшини у дәрәмәта ԝе тʹоп ки, 11 ле сала һʹәфта рʹьһʹәт бьһели у дәст нәдейи, ԝәки кʹәсибед ль нав щьмәʹта тәда бьхԝьн у чь кӧ бьминә жи һʹәйԝанед чоле бьра бьхԝьн. Рʹәзе тьрийе хԝә у даред зәйтʹуне жи ӧса бьки. 12 Шәш рʹожа хәбата хԝә бьки у рʹожа һʹәфта рʹьһʹәт би, ԝәки га у кʹәре тә рʹьһʹәт бьн у кӧрʹе щарийа тә у хәриб бина хԝә бьстиньн. 13 Әв һʹәмуйед кӧ мьн ԝәрʹа готьн хԝәй кьн, наве хԝәдейед майин бир нәйньн, бьра жь дәве ԝә нәйе бьһистьне. 14 Сале се щара мьнрʹа щәжьне бьки. 15 Щәжьна Нане Шкәва хԝәй ки. Чаԝа кӧ мьн тʹәми дайә тә у ԝи ԝәʹде мәһа Абибедайә кʹьфшкьри, һʹәфт рʹожа нане бе һәвиртьрʹшк бьхԝи, чьмки ԝе мәһеда тӧ жь Мьсьре дәркʹәти. Бьра кәсәк дәствала дәрнәкʹәвә бәр мьн. 16 Щәжьна Нандьруна бәре пешьн бь кʹәда хԝәйә әʹрдеда чанди хԝәй ки. Ӧса жи Щәжьна Бәртʹопкьрьнейә хьлазийа сале, гава жь әʹрде кʹәда хԝә тʹоп ки, хԝәй ки. 17 Сале се щара һʹәму ԛьсьме тәйә нерин бьра ль бәр Хӧдан Хԝәде бьсәкьньн. 18 Хуна ԛӧрбана мьн тʹәв нане һәвиртьрʹшк нәди у бәзе щәжьна мьн бьра һʹәта сьбәһе нәминә, бьшәԝьтинә. 19 Бәред дәрәмәта пешьнә әʹрде хԝәда йә һәрә ԛәнщ бини мала Хӧдан Хԝәдейе хԝә. Каре ль нав шире македа нәкʹәлини.
14-20 ИЛОНЕ
ФЬКЬРЕД ԚИМӘТ ЖЬ ХӘБӘРА ХԜӘДЕ | ДӘРКʹӘТЬН 25-26
«Тьште Мӧһим Коне Пирозда»
(Дәркʹәтьн 25:9) Чаԝа мьн тʹәрзе Коне Шәʹдәтийе у һʹәму нав мала ԝева нишани тә кьр, хут ӧса гәрәке чекьн.
it-1 165
Сьндоԛа Пәймане
Дизайна Чекьрьна Сьндоԛе. Чахе Йаһоԝа тʹәми да Муса, ԝәки Коне Пироз чекә, нәхше пешьн, кӧ һьнге Йаһоԝа да ԝи, дизайна чекьрьна Сьндоԛе бу. Сьндоԛа Пәймане коне пирозда у тʹәмамийа зома Исраеледа, тьштәки лапи фәрз бу. Дьрежайа Сьндоԛе 2,5 зәнд бу, бәрайа ԝе 1,5 зәнд бу, у бьльндайа ԝе 1,5 зәнд бу (ԝәкә 111 × 67 × 67 см). Әв һатә чекьрьне жь бахе дарщеԝийе (акасйайе). Әв дәрвава у һьндӧрʹва пе зерʹе хальс зерʹкьри бу. Дора ве Сьндоԛе бь һостәти пе «тʹоԛәки зерʹин» хәмьланди бу. Ԛалпʹахе Сьндоԛе нә кӧ жь даред зерʹкьри бу, ле әв бь тʹәмами жь зерʹ бу. Дьрежайи у бәрайа ԝе хут мина йа Сьндоԛе бу. У һәр дӧ сәре ԛалпʹахва пе зерʹ дӧ херубе кʹоланди чекьри бун, у бәре ԝан һәвдӧда бун у рʹуйе ԝан бәрбь ԛалпʹах бәржеркьри бун, пʹәрʹед ԝан жи бәрбь жор вәкьри бун у Сьндоԛ дадьдан (Дркʹ. 25:10, 11, 17-22; 37:6-9). Әв ԛалпʹах ӧса жи дьһатә навкьрьне «ԛалпʹахе бахшандьне» (Дркʹ. 25:17; Ибр. 9:5; бьньһерʹә ԚАЛПʹАХЕ БАХШАНДЬНЕ.)
(Дәркʹәтьн 25:21) Ԛалпʹахе бахшандьне жорда бьди сәр сьндоԛе у Шәʹдәтийа кӧ әзе бьдьмә тә дайни һьндӧрʹе сьндоԛе.
it-1 166 ¶2
Сьндоԛа Пәймане
Сьндоԛеда тьштед пироз дьһатьнә хԝәйкьрьне, мәсәлә Шәʹдәти, йане тʹәмийед Хԝәде. Тьштед сәрәкә ԝе Сьндоԛеда әв һәбун дӧ сәлед шәʹдәтийе, йане Дәһә Тʹәми (Дркʹ. 25:16). Ԝәʹдә шунда «щерʹе зерʹин бь манава тʹьжи, шьва Һарунә кӧ гӧл да» ве Сьндоԛеда данин. Ле чахе авакьрьна пʹарьстгәһа Сьлеман хьлаз бу, әԝ тьшт Сьндоԛеда ида тʹӧнә бун (Ибр. 9:4; Дркʹ. 16:32-34; Жм. 17:10; 1 Пʹд. 8:9; 2 Др. 5:10). Муса пешийа мьрьна хԝә копийа «кʹьтеба ԛануне» да кʹаһинед Леԝи у тʹәми да, кӧ әԝ нә кӧ Сьндоԛеда дайньн, ле «дайньнә кʹеләкәкә Сьндоԛа Пәймана Хӧдан Хԝәдейе хԝә у бьра әԝ ль ԝьр бьбә шәʹде мьԛабьли» щьмәʹте (Ԛн.Дщ. 31:24-26).
(Дәркʹәтьн 25:22) Әзе ԝьра рʹасти тә бем тʹәви тә хәбәр дьм, жь сәр ԛалпʹахе бахшандьне нава һәр дӧ херубед кӧ сәр Сьндоԛа Шәʹдәтийе нә, һʹәму тʹәмийед бона зарʹед Исраел бьдьмә тә.
it-1 166 ¶3
Сьндоԛа Пәймане
Дьһатә һʹәсабе кӧ Хԝәде ԝедәре йә. Сьндоԛ һәр гав симбола ԝе йәке бу, ԝәки Хԝәде ль ԝьр ә. Йаһоԝа соз дабу: «Әзе ԝьра рʹасти тә бем тʹәви тә хәбәр дьм, жь сәр ԛалпʹахе бахшандьне нава һәр дӧ херубед кӧ сәр Сьндоԛа Шәʹдәтийе нә». «Әзе нава әʹԝрда ль сәр ԛалпʹахе бахшандьне кʹьфш бьм» (Дркʹ. 25:22; Ԛн.Кʹһ. 16:2). Самуйел ньвиси, ԝәки Йаһоԝа ль сәр херуба «рʹуньштийә» (1 См. 4:4); херуб «әʹрәбәйа» Йаһоԝа дьһатьнә һʹәсабе (1 Др. 28:18). «Гава Муса дькʹәтә Коне Щьвине бона кӧ тʹәви Хӧдан [Йаһоԝа] хәбәр да, әԝи дәнге кӧ ԝирʹа хәбәр дьда, жь сәр ԛалпʹахе бахшандьнейи ль сәр Сьндоԛа Шәʹдәтийейә нава һәр дӧ херубада дьбьһист. У Хӧдан тʹәви ԝи хәбәр дьда» (Жм. 7:89). Ԝәʹдә шунда Йешу у Сәрәккʹаһин Пинһас бәр Сьндоԛа Пәймане рʹәща Йаһоԝа дькьрьн (Йеш. 7:6-10; Һʹкм. 20:27, 28). Ле тʹәне изьна Сәрәккʹаһин һәбу сале щарәке бькʹәта Щийе Һәри Пироз у Сьндоԛа Пәймане бьдита. Әԝ дькʹәтә һьндӧрʹ нә кӧ бона ԝе йәке кӧ тʹәви Йаһоԝа хәбәр дә, ле сәва кӧ әʹдәте Рʹожа Кʹәԝандьнева гьредайи бинә сери (Ԛн.Кʹһ. 16:2, 3, 13, 15, 17; Ибр. 9:7).
Хьзна Кʹьтеба Пироз Бьгәрʹьн
(Дәркʹәтьн 25:20) Бьра пʹәрʹед херуба бәрбь жор вәкьри бьн у бь пʹәрʹед хԝә ԛалпʹахе бахшандьне бьньхемьн. Бәре ԝан һәвдӧда бә у дина ԝан ль ԛалпʹахе бахшандьне бә.
it-1 432 ¶1
Херуб
Коне пирозда, кʹижан кӧ бәрʹийеда чекьрьбун, һәбун нәхш у һәйкәлед херуба. Һәр дӧ сәре ԛалпʹахе сьндоԛева пе зерʹ херубе кʹоланди чекьри бун. Бәре ԝан һәвдӧда бун у рʹуйе ԝан бәрбь ԛалпʹах бәржеркьри бун. Әԝе йәке ԛәдьр һьндава Хԝәдеда дьда кʹьфше. Һәр пʹәрʹәки ԝан жи бәрбь жор вәкьри бун у Сьндоԛ дадьдан, ча бежи Сьндоԛ дьпарастьн у хԝәйи дькьрьн (Дркʹ. 25:10-21; 37:7-9). Хенщи ԝе йәке сәр пʹәрчʹе һьндӧре конда у сәр пʹәрда кӧ Щийе Пироз у Щийе Һәри Пироз жь һәв башԛә дькьр, пе тʹел шьклед херуба нәԛьшкьри бун (Дркʹ. 26:1, 31; 36:8, 35).
(Дәркʹәтьн 25:30) У тʹьме ль сәр тʹәхт нане Хԝәдерʹа дайи ль бәр мьн дайни.
it-2 936
Нане Хԝәдерʹа Дайи
Коне Пирозда у Пʹарьстгәһеда Дӧнздәһ нанед бокʹон датанин сәр тʹәхте Щийе Пироз. Әԝ нанед бокʹон һәр шәми дьгӧһастьн, йед тʹәзә датанин (Дркʹ. 35:13; 39:36; 1 Пʹд. 7:48; 2 Др. 13:11; Нм. 10:32, 33). Хәбәра Ибрани, кӧ те ԝәлгәрʹандьне ча «нане Хԝәдерʹа дайи» рʹастә-рʹаст те һʹәсабе «нане сьфәт». Хәбәра «сьфәт» щарна те һʹәсабе бәр кәсәки сәкьнийи (2 Пʹд. 13:23), ләма жи нане Хԝәдерʹа дайи һәр гав ча һʹәди бәр сьфәте Йаһоԝа бу (Дркʹ. 25:30). Рʹезед дьнда сәр ԝан нанед Хԝәдерʹа дайи те готьне «нан» (2 Др. 2:4; Мԛ. 2:26; Ибр. 9:2).
Хԝәндьна Кʹьтеба Пироз
(Дәркʹәтьн 25:23-40) Жь дара дарщеԝийе тʹәхтәки чеки, дьрежайийа ԝи дӧ зәнд, бәрайийа ԝи зәндәк у бьльндайийа ԝи зәнд у нив бә. 24 Ԝи бь зерʹе хальс зерʹ ки у дора ԝи тʹоԛәки зерʹин бавежейи. 25 У дора ԝи бьльндайийа чар тʹьлийа кәвийе чеки, дора кәвийа ԝи жи тʹоԛәки зерʹин бавежейи. 26 Бона ԝи чар хәлаԛед зерʹин чеки у ԝан хәлаԛа бәр һәр чар ньга сәр һәр чар әʹнишкава ки. 27 Гәрәке хәлаԛ кәвийава бьн, ԝәки щийед дәстуйа һәбьн кӧ тʹәхт бе һьлдане. 28 Дәстуйа жь дара дарщеԝийе чеки, ԝан зерʹ ки, бь ԝан гәрә тʹәхт бе һьлдане. 29 Бона тʹәхт сьни у тʹаса, щерʹ у кʹаса жь зерʹе хальс чеки, ԝәки бь ԝан дийарийа сәрдакьрьне бе дайине. 30 У тʹьме ль сәр тʹәхт нане Хԝәдерʹа дайи ль бәр мьн дайни. 31 Жь пʹарчʹәки зерʹе хальс шәмданәкә бь кʹоландьне бе чекьрьн, бьнгәһа ԝе, стуна ԝе, тʹаськ, гӧл у севькед ԝе һʹәму жь ԝе дәркʹәвьн. 32 Кʹеләка ԝева шәш чʹьԛьл дәрен, се чʹьԛьл алики шәмданева бьн у се чʹьԛьл жи алийе шәмданейи дьнва бьн. 33 Се тʹаськед мина гӧлед бәһиве, севьк у гӧлава ль сәр чʹьԛьләки бьн. Се тʹаськед мина гӧлед бәһиве, севьк у гӧлава жи сәр чʹьԛьла дьн бьн, һәр шәш чʹьԛьлед кӧ жь шәмдане дәртен аһа бьн. 34 Чар тʹаськед мина гӧлед бәһиве, севьк у гӧлава стуна шәмданева бьн. 35 Севькәк бьн һәр дӧ чʹьԛьлед шәмданейә жерьнва, севькәк бьн һәр дӧ чʹьԛьлед навбәрева, севькәк жи бьн һәр дӧ чʹьԛьлед жорьнва бә. Бона һәр шәш чʹьԛьлед стуна шәмдане жи аһа бьн. 36 Севьк у чʹьԛьлед ԝе гәрәке жь ԝе дәрен. Һʹәму жь пʹарчʹәки зерʹе хальс кʹоландьне бе чекьрьн. 37 Һʹәфт чʹьра бона ԝе чеки у ӧса дайни кӧ әԝ пешийа хԝә рʹонайи кьн. 38 Бьра дәстьк у сьнийед ԝе жь зерʹе хальс бьн. 39 Шәмдан һʹәму һащәтед ԝева жь тәлантәк зерʹе хальс бе чекьрьне. 40 Дина хԝә бьде мьн чь тʹәрз сәре чʹийе нишани тә кьр, ӧса жи чеки.
21-27 ИЛОНЕ
ФЬКЬРЕД ԚИМӘТ ЖЬ ХӘБӘРА ХԜӘДЕ | ДӘРКʹӘТЬН 27-28
«Әм Чь Һин Дьбьн жь Тьштед кӧ Дькʹәтьнә Нава Кʹьнщед Кʹаһина?»
(Дәркʹәтьн 28:30) Урим у Тумим бькә рʹәхтсинге һʹакьмтийе. Бьра әԝ сәр дьле Һарун бьн, гава әԝ һәрʹә бәр Хӧдан. Һарун һәр тʹьм һʹакьмтийа кӧрʹед Исраел ль бәр Хӧдан бьдә ль сәр дьле хԝә.
it-2 1143
Урим у Тумим
Һьнә леколинкʹаред Кʹьтеба Пироз дьбежьн, ԝәки Урим у Тумим ча пʹәшк дьданә хәбате. Ԝәлгәрʹандьнәкә Кʹьтеба Пирозда, Дәркʹәтьн 28:30-да әв һатийә навкьрьне «пʹәшкед пироз». Һьнәк мәрьв дьбежьн, ԝәки се тьшт дькʹәтьнә нава пʹәшке. Сәр йәке ньвисар бу «бәле», сәр йа дӧда «на» у сәр йа сьсийа тʹӧ тьшт нә ньвисар бу. Сәва кӧ щаба пьрсәке бьстандана, гәрәке пʹәшкәк жь рʹәхтсинг дәрхьстана. Һәрге пʹәшка дәрхьсти бе ньвисар бу, демәк пьрс бе щаб дьма. Һьнә леколинкʹар жи дьбежьн, ԝәки Урим у Тумим дӧ кәвьред пәʹн бун, алики ԝан рʹәнге сьпи бу, ле алийе дьн жи рʹәш бу. Гава пʹәшк давитьн у һәрге һәрдӧ жи рʹәнге сьпи бун, щаба пьрсе бу «бәле». Ле һәрге һәрдӧ пʹәшк жи рʹәнге рʹәш бун, щаба пьрсе бу «на». Һәрге жи пʹәшкәк алийе рʹәнге рʹәш у йа дьн сьпи дьһатьнә хане, щаба пьрсе тʹӧнә бу. Щарәке гава Шаԝул бь сайа кʹаһин пьрс да Хԝәде, һәла әԝ гәрәке һʹьщуми сәр Фьльстийа бькә йан на, әԝи щаба пьрсе нәстанд. Әԝ фькьри, ԝәки дьбәкә жь щьмәʹта ԝи кәсәки гӧнә кьрийә. Ләма жи Шаԝул жь Хԝәдайе Исраел һиви кьр: «Рʹастийе нишан бьдә!» Ве дәрәщеда бь сайа нишане рʹасти вәбу у пʹәшк Шаԝул у Йонатʹанрʹа кʹәт. Паше жи те готьне, ԝәки пʹәшк авитьнә ортʹа ԝан һәрда. Ве дәрәщеда әв хԝәстьна Шаԝул: «Рʹастийе нишан бьдә!», дьԛәԝьмә найе һʹәсабе, ԝәки бь рʹасти пʹәшк һатьбу авитьне, ле дьбәк жи ве дәрәщеда пʹәшк дабунә хәбате (1 См. 14:36-42).
(Дәркʹәтьн 28:36) Бәрәʹнике жь зерʹе хальс рʹо ки у бь щурʹе моркʹоландьне сәр ԝе бькʹоли: «Пироз Хӧданрʹа».
it-1 849 ¶3
Әʹни
Сәрәккʹаһине Исраеле. Сәр нәʹтька пʹапʹахе Сәрәккʹаһине Исраеле бәрәʹникә жь зерʹе хальс бу. Әв нишана пирозә тʹәсмилбуйине бу у сәр ԝе бь щурʹе моркʹоландьне ньвисар бу: «Пироз [Йаһоԝа] Хӧданрʹа» (Дркʹ. 28:36-38; 39:30). Сәрәккʹаһин кәсе сәрәкә бу, чьмки әв һʹәбандьнеда симбола тʹәмамийа щьмәʹта Исраел бу, ләма жи әԝи гәрәке хьзмәтийа хԝәда пирози хԝәй кьра. Әԝ ньвисара сәр бәрәʹнийе дьани бира һʹәму Исраелийа, ԝәки чьԛас фәрз ә хьзмәтийа хԝәда пирозийе хԝәйи кьн. Әԝе бәрәʹнийе ӧса жи Сәрәккʹаһине дьһа гьринг дьда әʹйанкьрьне, кʹижан кӧ ахьрийеда гәрәке бьһата, демәк Иса Мәсиһ. Хенщи ԝе йәке нивьсара сәр бәрәʹнийе дьда кʹьфше, ԝәки Йаһоԝа хԝәха хьзмәтийа кʹаһинтийе дайә дәсте Иса Мәсиһ, кʹижан кӧ пьштгьрийа пирозийа Хԝәде дькә (Ибр. 7:26).
(Дәркʹәтьн 28:42, 43) Ԝанрʹа бь кʹьтан кʹьнщед бьни бьдьруйи, ԝәки ԛальбед хԝә бьньхемьн, әԝ бьражь навкʹелке һʹәта чока дьреж бьн. 43 Гава Һарун у кӧрʹед хԝәва һәрʹьнә Коне Щьвине, йан незики горигәһе бьн бона ԛӧльхкьрьна Щийе Пирозда, бьра ԝан ль хԝә кьн, кӧ нәбә әԝ нәһәԛийе бькьн у бьмьрьн. Бьра әԝ ԝирʹа у зӧрʹәта ԝийә пәй ԝирʹа бьбә әʹрф-әʹдәте һʹәта-һʹәтайе.
ԝ08 15/8 15 ¶17
Тʹьме Рʹумәте Бьдә Йаһоԝа
17 Гәләк фәрз ә хьзмәтийа хԝә Йаһоԝарʹа бь ԛәдьр биньн сери. Кʹьтеба Ԝаиз 5:1-да те готьне: «Дәма тӧ бьчи мала Хԝәде, чʹавнерийе ль льнге хԝә бькә». Мәсәлә, гава Муса у ӧса жи Йешу щийе пироз сәкьни бун, ԝанарʹа һатьбу готьне, ԝәки чарьхед ньгед хԝә бехьн (Дркʹ. 3:5; Йеш. 5:15). Әԝ йәк нишана ԛәдьргьртьн у хԝәдехофийе бу. Кʹаһинед Исраеле гәрәке хԝәрʹа жь кʹьтан кʹьнще бьни бьдьрутана, ԝәки «ԛальбед хԝә бьньхемьн» (Дркʹ. 28:42, 43). Әԝ йәк фәрз бу чьмки ԝе нәщайиз буйа һәрге ԝәʹде хьзмәтийа кʹаһина йа бәр горигәһе, бәдәна ԝан бьһата хане. Һәр кәсе кӧ жь малбәта кʹаһина бу, гәрәке пе кʹьнщхԝәкьрьн у рʹабун-рʹуньштьна хԝә Хԝәде рʹумәт кьра.
Хьзна Кʹьтеба Пироз Бьгәрʹьн
(Дәркʹәтьн 28:15-21) Рʹәхтсинге һʹакьмтийе ньтьранди ԝи щурʹе чекьрьна ефодда чеки. Ԝи жь зерʹ, рʹисе шин, ширк, соре гәвәз у жь кʹьтане зьрав-бадайи чеки. 16 Бьра әԝ дӧ та ԛаткьри чаргошә бә, дьрежайийа ԝи бьһӧстәк у бәрайийа ԝи жи бьһӧстәк. 17 У ль сәр ԝи чар щергә кәвьр ԛаш ки. Щерга әʹԝльн: Сардийон, топаз у зьмруд, 18 щерга дӧда: Карбункул, сафир у алмас, 19 щерга сьсийа: Йахонит, агат у аместис 20 у щерга чара жи: Хризолит, оникс у йаспис, әвана гәрә нава ԛавед зерʹда бенә ԛашкьрьне. 21 Әԝ кәвьр гәрә донздәһ һʹәб бьн, анәгори навед кӧрʹед Исраел, мина море кʹолайи сәр һәр кәвьри навәки ԝан бе кʹоландьне бона донздәһ ԛәбила.
ԝ12 1/8 26 ¶1-3
Ԝә Заньбу?
Исраелийа кәвьред бьһа бона рʹәхтсинге сәрәккʹаһин, жь кʹӧ дәстдьхьстьн?
Чахе Исраели жь Мьсьре дәркʹәтьн у һатьнә бәрʹийе, Хԝәде тʹәми да ԝан, ԝәки бона сәрәккʹаһин рʹәхтсинг чекьн (Дәркʹәтьн 28:15-21). Сәр ви рʹәхтсинги әв кәвьр һәбун: сардийон, топаз, зьмруд, карбункул, сафир, алмас, йахонит, агат, аместис, хризолит, оникс у йаспис. Гәло бь рʹасти кәвьред ӧса бьһа щәм Исраелийа һәбун?
Ԝәʹде бәре кәвьред бьһа зәʹф дьһатьнә ԛимәткьрьне, у аршвершийеда бәлабуйи бун. Мәсәлә, ԝәʹде бәре кәвьред бьһа жь ԝан територийа дьанин Мьсьре, кʹидәре кӧ ньһа Иран, Афганьстан у Һьндьстан ә. Ле Мьсьреда жи һәбун щийе ӧса, кʹидәре кӧ щурʹә-щурʹә кәвьред бьһа жь әʹрде дәрдьхьстьн. Сәрԝеред ԝи ԝәлати кәвьред бьһа жь ԝан әʹрда дәрдьхьстьн, кʹижан кӧ бьн дәсте ԝанда бун. Ибойе бавәʹшир гот, ԝәки чаԝа һьнә мәрьва ԝәʹде ԝида әʹрд дькʹӧлан, сәва кӧ кәвьред бьһа дәрхьн. Әԝи ӧса жи гот, кӧ жь бьне әʹрде мәрьва сафир у топаз дәрдьхьстьн (Ибо 28:1-11, 19).
Кʹьтеба Дәркʹәтьн гьли дькә, кӧ чахе Исраели жь Мьсьре дәрдькʹәтьн, ԝана «мьсьри тʹалан кьрьн» у тьштед бьһа жь ԝана һьлдан (Дәркʹәтьн 12:35, 36). Ләма жи әм дькарьн бежьн, ԝәки чахе бона сәрәккʹаһин рʹәхтсинг дьһатә чекьрьне, дьԛәԝьмә Исраелийа һәма әв кәвьр дьданә хәбате, кʹижан кӧ жь Мьсьре тʹәви хԝә анибун.
(Дәркʹәтьн 28:38) Бьра әԝ ль сәр әʹнийа Һарун бә, ԝәки һәр кемасийе һʹәдийед зарʹед Исраелә пироз кӧ тенә дайине, Һарун һьлдә ль сәр хԝә. Гәрәке һәр тʹьм әԝ ль сәр әʹнийа Һарун бә, кӧ әԝ ль бәр Хӧдан бенә ԛәбулкьрьне.
it-1 1130 ¶2
Пирози
Һʹәйԝан у Нандьрун. Пәз, бохә у бьзьна ньхӧри бона Йаһоԝа пироз дьһатьнә һʹәсабе. Изьн тʹӧнә бу хԝәрʹа бьһиштана у дәԝсе тьштәки дьн бьанийана. Әԝ һʹәйԝан гәрәке бьһатана ԛӧрбанкьрьне, у пʹарәкә ве ԛӧрбане кʹаһинед пирозкьрирʹа дькʹәт (Жм. 18:17-19). Бәред нандьрунейә пешьн, дәһәк, ӧса жи ԛӧрбан у һʹәди, кӧ һатьбун башԛәкьрьне бона пирозгәһе, пироз дьһатьнә һʹәсабе (Дркʹ. 28:38). Һʹәму тьштед кӧ Йаһоԝарʹа дьанин, пироз дьһатьнә һʹәсабе, у изьн тʹӧнәбу әԝ нәлайиԛ у бона һʹәԝщед һәррʹожи бьдана хәбате. Мәсәлә, ԛануна дәрһәԛа дәһәк әве йәке рʹьнд дьдә кʹьфше. Һәрге кәсәки тьштәк ча дәһәк башԛә дькьр, мәсәлә гәньм, ле паше әԝи йан жи кәсәк жь нәфәред мала ԝи, бе һʹәмде хԝә пʹарәкә ԝе һьлда сәва һʹәԝщед хԝәйә һәррʹожи, әв мәрьв бәр чʹәʹве Хԝәде нәһәԛ дьһатә һʹәсабе, чьмки әԝи ԛануна пирозийе дьтʹәрьбанд. Жь бо ви кьре хԝә, әԝи гәрәке жь кәрийе пәзе хԝә, бәрхәкә беԛьсур ԛӧрбан кьра, зьрара кӧ әԝи дабу, бьанийа, у сәрда жи 20 сәләф зедә кьра. Әве йәке мәрьв һин дькьр, ԝәки ԛәдьре тьштед пироз бьгьрьн кӧ Йаһоԝарʹа дькʹәтьн (Ԛн.Кʹһ. 5:14-16).
Хԝәндьна Кʹьтеба Пироз
(Дәркʹәтьн 27:1-21) Жь дара дарщеԝийе горигәһе чеки, дьрежайийа ԝе пенщ зәнд, бәрайи пенщ зәнд, бьра горигәһ чар гошә бә, бьльндайийа ԝе се зәнд бә. 2 Сәр һәр чар әʹнишкед ԝе стьруйа дәрхи, ӧса кӧ стьруйед ԝе жь ԝе бьн, ԝе сьфьр ки. 3 Тʹәбахед бона кʹозирʹетьна ԝе, мәрʹькед ԝе, тʹәштед ԝе, гоштгьр у сьнийед ԝе чеки, һʹәму һащәтед ԝе жь сьфьр чеки. 4 У бона ԝе жь сьфьр читәкә мина тʹорʹа чеки у чар хәлаԛед сьфьр сәр һәр чар әʹнишкед читва ки. 5 У ԝе жерева дайни бьн кәвийа горигәһе, ӧса кӧ чит ниве горигәһеда бә. 6 Бона горигәһе дәстуйа чеки, дәсту жь дара дарщеԝийе бьн у ԝан сьфьр ки. 7 Гәрә дәстуйед ԝе ль нав хәлаԛарʹа дәрбаз бьн, әԝ дәсту гәрә һәр дӧ кʹеләкед горигәһева бьн, бона һьлдана ԝе. 8 Ԝе жь тʹәхта чеки у һьндӧрʹ вала, чаԝа кӧ сәр чʹийе тәрʹа һатә нишандайине, ӧса жи чеки. 9 Алийе башуре һʹәԝша Коне Шәʹдәтийе чеки у пʹәрʹдед ԝе жь кʹьтане зьрав-бадайи бә, дьрежайийа алики сәд зәнд бә. 10 Бист стунед ԝе бьн тʹәви бист бьнгәһед жь сьфьр, ле чәнгәлед стуна у шишед ԝе жь зив бьн. 11 Ӧса жи бона һʹәԝша алийе бакӧре, дьрежайийа пʹәрʹде бьра сәд зәнд бә у бист стуне ԝе бьн, тʹәви бист бьнгәһед жь сьфьр, чәнгәлед стуна тʹәви пʹәвгьрека жи жь зив бьн. 12 Бона бәрайийа һʹәԝше, пʹәрʹдед алийе рʹоавайе пенщи зәнд бә, дәһә стунед ԝан у дәһә бьнгәһед ԝан бьн. 13 Бәрайийа пешийа һʹәԝше кӧ ԝе бькʹәвә алийе рʹоһьлате пенщи зәнд бә. 14 Пʹәрʹдед алики дери панздәһ зәнд бә, стунед ԝан сьсе у бьнгәһед ԝан сьсе бьн, 15 пʹәрʹдед алийе дьн панздәһ зәнд бә, стунед ԝан сьсе у бьнгәһед ԝан сьсе. 16 Бона дәре һʹәԝше жь рʹисе шин, ширк, соре гәвәз у кʹьтане зьрав-бадайи, пʹәрʹдәкә бист-зәнди бь хәбата нәԛьшандитийе чеки. Чар стун у чар бьнгәһед ԝе гәрә һәбьн. 17 Һʹәму стунед дора һʹәԝше гәрә бь шишед зивин һәвва гьредайи бьн. Чәнгәлед ԝан зив у бьнгәһед ԝан сьфьр бьн. 18 Дьрежайийа һʹәԝше сәд зәнд бә, бәрайи пенщи зәнд бә у бьльндайийа пʹәрʹдед доре пенщ зәнд бә. Әԝ гәрә жь кʹьтане зьрав-бадайи бьн, бьнгәһед стуна жь сьфьр бьн. 19 Һәр һащәте бона һәр шьхӧле Коне Шәʹдәтийе, һʹәму сьнгед ԝе у һʹәму сьнгед һʹәԝше жь сьфьр бьн. 20 Тӧ тʹәмийе бьдә зарʹед Исраел, ԝәки тәрʹа бона рʹонайе рʹуне зәйтʹунейи зәлал кʹьшанди биньн, кӧ чʹьра һәр тʹьм бьшхӧлә. 21 Һарун зарʹед хԝәва Коне Щьвинеда , ви алийе пʹәрʹда бәр Шәʹдәтийе, ль бәр Хӧдан еваре һʹәта сьбәһе хәме шьхӧландьне һьлдьнә ль сәр хԝә. Әв йәк алийе зарʹед Исраелда нав ньсьлед ԝанда бьбә әʹрф-әʹдәте һʹәта-һʹәтайе.
28 ИЛОНЕ-4 ЩОТМӘҺЕ
ФЬКЬРЕД ԚИМӘТ ЖЬ ХӘБӘРА ХԜӘДЕ | ДӘРКʹӘТЬН 29-30
«Дийари бона Йаһоԝа»
(Дәркʹәтьн 30:11, 12) Хӧдан тʹәви Муса хәбәр да у готе: 12 «Гава тӧ зарʹед Исраел бьжмьри у һʹәсабе ԝан заньби, бьра һьнге һәр йәк жь бәр нәфса хԝәва һәԛ бьдә Хӧдан, ԝәки бәла нәйе сәре ԝан чахе кӧ тӧ ԝан бьжмьри.
it-2 764-765
Навньвисар
Бәр чʹийайе Синайе. Йаһоԝа мәһа дӧда, сала дӧдада паши дәркʹәтьна Исраелийа жь Мьсьре, дәрһәԛа навньвисара пешьн әʹлам кьр. Мусарʹа аликʹари лазьм бу, ләма жи һәр бәрәкәкеда мәрьвәк һатә бьжартьне, ԝәки бона навньвисара бәрәка хԝә щабдар бә. Һʹәму мер жь 20 сали у ве мәзьнтьр, йед кӧ дькарьбун һәрʹьнә шерʹ, һатьнә навньвисаре. Ль гора Ԛануне, һәр кәсе кӧ дьһатә навньвисаре, гәрәке бона пьштгьрийа хьзмәтийа коне пирозда нив шекьл һәԛ бьда ($1.10) (Дркʹ. 30:11-16; Жм. 1:1-16, 18, 19). Бь тʹәмами 603 550 мәрьв һатьнә навньвисаре хенщи Леԝийа, чьмки пʹара ԝан Әʹрде Создайида тʹӧнә бу. Леԝийа һәԛе хԝә бона коне пироз нәдьдан у жь әскәрийе жи аза дьбун (Жм. 1:44-47; 2:32, 33; 18:20, 24).
(Дәркʹәтьн 30:13-15) Әв ә кӧ гәрәке әԝана бьдьн, кʹижане кӧ дәрбаз дьбә те жьмаре, анәгори шекьле пирозгәһе кӧ бист гер ә, нив шекьл зив бьра бьдә. Әва нив шекьле дийарийа Хӧдан ә. 14 Һәр кәсе бист сали у жор кӧ дәрбаз бә бе жьмаре, бьра ве дийарийе бьдә Хӧдан. 15 Гава һун бәр нәфса хԝәва бона гӧнәкʹәԝандьне дийарийе бьдьнә Хӧдан, бьра нә йе дәԝләти жь нив шекьли зедәтьр бьдә у нә жи йе кʹәсиб кем бьдә.
it-1 502
Ԛӧрбанкьрьн
Һьнәк ԛӧрбан бь Ԛануне дьһатьнә дәʹԝакьрьне. Чахе Муса дәрһәԛа навньвисаре әʹлам кьр, һьнге һʹәму меред 20 сали у ве мәзьнтьр, гәрәке бона нәфса хԝә «нив шекьл» [дьԛәԝьмә $1.10], йе кӧ «дийарийа Хӧдан» бу, бьдана. Ԝана «дийари» дьданә Йаһоԝа һьм бона кʹьрʹина нәфса хԝә, һьм жи «бона хьзмәткʹарийа Коне Щьвине» (Дркʹ. 30:11-16). Ль гора гьлийе Тʹәрихзане Щьһу, Усьве Флавиус (Шәрʹе Щьһуди, VII, 218 [vi, 6]), ԝәʹдә шунда хәрще һәԛе пироз һәр сал дьдан (2 Др. 24:6-10; Мт. 17:24; бьньһерʹә ХӘРЩ).
(Дәркʹәтьн 30:16) Зиве гӧнәкʹәԝандьне жь зарʹед Исраел һьлди у бьди бона хьзмәткʹарийа Коне Щьвине. Әве ль бәр Хӧдан бьбә биранина зарʹед Исраел, бона гӧнәкʹәԝандьна нәфсед ԝан.
ԝ11 1/11 12 ¶1-2
Ԝә Заньбу?
Хәрщед кӧ хьзмәткьрьна пʹарьстгәһа Оршәлимева гьредайи бун, чаԝа дьһатьнә дадане?
Щурʹә-щурʹә хәрщ, кʹижан кӧ гьредайи бун тʹәви хьзмәткьрьна пʹарьстгәһеда, бь сайа һәԛдайине дьһатьнә дадане. Жь ԝан һәԛдайина, һʹәчʹи зәʹф дәһәк бу, кʹижан кӧ әʹсәйи бу. Ле хенщи ве йәке диса бона дәрәщед дьн, тьшт дьһатьнә тʹопкьрьне. Мәсәлә, ԝәʹде авакьрьна коне Пироз, Йаһоԝа бь Муса тʹәми дабу, ԝәки һәр Исраелик кʹижан кӧ һатьбу навньвисаре, гәрәке «нив шекьл зив» бона «дийарийа» Йаһоԝа бьда (Дәркʹәтьн 30:12-16).
Кʹьфш ә, ԝәки ԝәʹдә шунда Исраелийа һәр сал әԝ һәԛ дьдан, сәва кӧ пʹарьстгәһ бе хԝәйкьрьне. Хут дәрһәԛа ԝи һәԛи Иса ль Пәтрус әʹмьр кьр, ԝәки бь зивәки кʹижан кӧ әԝи жь дәве мәʹси дәрхьст, хәрщ дадә (Мәтта 17:24-27).
Хьзна Кʹьтеба Пироз Бьгәрʹьн
(Дәркʹәтьн 29:10) Щанәге бини ль бәр Коне Щьвине у Һарун кӧрʹед хԝәва бьра дәстед хԝә дайньнә ль сәр сәре щанәге.
it-1 1029 ¶4
Дәст
Дәстданин. Чахе дәсте хԝә датанин сәр мәрийа йан сәр тьшта, әв йәк щурʹә-щурʹә тьшт дьһатә һʹәсабе. Нета ве йәкейә сәрәкә әԝ бу, ԝәки кәсәк йан тьштәк кʹьфш дькьрьн, әԝана дьданә хӧйане, у рола ԝан ԛәбул дькьрьн. Мәсәлә, чахе әʹйда бона кʹьфшкьрьна кʹаһина дәрбаз дькьрьн, һьнге Һарун кӧрʹед хԝәва дәстед хԝә данин ль сәр сәре щанәгә у сәр сәре дӧ бәрана, кʹижан кӧ ча ԛӧрбан анибун. Әԝана бь ве йәке ԛәбул дькьрьн, кӧ әԝ һʹәйԝан бона ԝан һатьнә ԛӧрбанкьрьне, ԝәки әԝана бькарьбьн бьбьнә кʹаһинед Йаһоԝа Хԝәде (Дркʹ. 29:10, 15, 19; Ԛн.Кʹһ. 8:14, 18, 22). Чахе Муса ль гора тʹәмийа Хԝәде дәԝса хԝә Йешу кʹьфш кьр, әԝи дәсте хԝә да сәр ԝи у Йешу «бь р′ӧһ′е сәрԝахтийева һатә дагьртьне». Бь сайа ве йәке Йешу дькарьбу рʹьнд рʹебәрийе щьмәʹта Исраеле бькә (Ԛн.Дщ. 34:9). Бәле, дәсте хԝә датанин ль сәр ԝан мәрийа, йед кӧ кʹәрәм дьстандьн (Дсп. 48:14; Мԛ. 10:16). Мәсәлә, чахе Иса Мәсиһ дәсте хԝә датани сәр һьнә мәрийа, йан жи дәсте хԝә дьда ԝан, әԝана ԛәнщ дьбун (Мт. 8:3; Мԛ. 6:5; Лԛ. 13:13). Һьнә дәрәщада бь сайа дәстданина шагьртед Иса, мәрьва рʹӧһʹе пироз пʹешкʹеш дьстандьн (Кʹр.Шн. 8:14-20; 19:6).
(Дәркʹәтьн 30:31-33) Тʹәви зарʹед Исраел хәбәрди у бежи: ‹Әве ль нава ньсьлед ԝәда мьнрʹа бьбә рʹуне пирози бона рʹункьрьне. 32 Әԝ гәрәке ль сәр бәдәна һәр мәрьвида нәйе рʹетьне у нә жи мина щурʹе ԝе бе тʹәвдайин, әв пироз ә, бьра ԝәрʹа жи пироз бә. 33 Кʹе кӧ бь щурʹе ԝе тʹәвдайнә, йан жи ԝе ль сәр нәкʹаһинәкида кә, ԝе жь нава щьмәʹта хԝәда бе рʹаԛәтандьне›».
it-1 114 ¶1
Рʹункьрьн, йед бь Рʹӧһʹ Кʹьфшкьри
Ль гора Ԛануне, кʹижан кӧ Мусарʹа һатьбу дайине, Йаһоԝа шьровәкьр ԝәки чь гәрәке бькʹәвә нава рʹуне кʹьфшкьрьне. Әв рʹун жь бьһарәтед һәри баш бу: зьмьре ну, дарчина бинхԝәш, ԛамише бинхԝәш, касийа, у р′уне зәйт′уне (Дркʹ. 30:22-25). Чекьрьн у хәбьтандьна рʹуне кʹьфшкьрьне, ԛәдәхә бу сәва мале у тьштед дьн бьдьнә хәбате у щәзакьрьна ве йәке мьрьн бу (Дркʹ. 30:31-33). Әве йәке дьда кʹьфше фәрзбун у пирозийа кʹьфшкьрьне, кʹижан кӧ бь рʹуне пироз дьһатә кьрьне.
Хԝәндьна Кʹьтеба Пироз
(Дәркʹәтьн 29:31-46) Бәране бона ԛәԝин-ԛәдимкьрьне һьлди у щики пироз гоште ԝи бькʹәлини. 32 Һарун у кӧрʹед ԝи ль бәр дәре Коне Щьвине ԝи гоште бәред у нане сәледа бьхԝьн. 33 Әԝана ԝан тьшта бьхԝьн, бь чь һатьнә гӧнәкʹәԝандьне бона ԛәԝин-ԛәдими у бӧһӧрти-жьбарәбуна ԝан. Кәсәки дьн гәрәке нәхԝә, чьмки пироз ьн. 34 Ле һәгәр жь гошт у нане бона ԛәԝин-ԛәдимкьрьне һʹәта сәре сьбәһе бьминә, әԝед бәрмайи бьшәԝьтини. Гәрә әԝ нәйенә хԝарьне, чьмки пироз ьн. 35 Һʹәму тʹәмийед кӧ мьн чаԝа бона Һарун у кӧрʹед ԝи данә тә ӧса бьки, нава һʹәфт рʹожда ԝан ԛәԝин-ԛәдим ки. 36 Рʹоже щанәгаки ԛӧрбан бьди бона гӧнәкʹәԝандьне. Бь ве йәке горигәһе паԛьж ки. Сәрда жи ԝе рʹун ки ԝәки пироз бә. 37 Һʹәфт рʹожа бона горигәһе кʹәԝандьне бьки ԝе пироз ки у горигәһе бьбә йа һәрә пироз. Һʹәму чь кӧ горигәһе кʹәвә ԝе пироз бә. 38 Ва йә чь кӧ тӧ гәрәке һәр тʹьм ль сәр горигәһе бьди, рʹоже дӧ бәрхед йәк сали. 39 Бәрхәки сәре сьбәһе бьди, йе дьн жи бәре еваре. 40 Тʹәви бәрхе әʹԝльн пʹарәкә чапе жь дәһа йәк аре хаси стьрайи тʹәви пʹарәкә һине жь чара йәк рʹуне ледайи у пʹарәкә һине жь чара йәк шәрав, чаԝа дийарийа сәрдакьрьне бьди. 41 Бәрхе дӧда жи бәре еваре бьди. Мина ԝе дийарийа нанийә сәре сьбәһе у мина дийарийа сәрдакьрьне. Әва дийарийа шәԝатейә бинхԝәш ә бона Хӧдан. 42 Бьра әва ль нав ньсьлед ԝәда бьбә дийарийа тʹәвайишәԝатейә һәр тʹьм ль бәр Хӧдан, бәр дәре Коне Щьвине, ԝи щийе кӧ әзе рʹасти ԝә бем, тʹәви тә хәбәр дьм. 43 Ԝе дәре әзе рʹасти зарʹед Исраел бем у бь рʹумәта мьнва әԝ щийе пироз бә. 44 Әзе Коне Щьвине у горигәһе пироз кьм, ӧса жи Һарун у кӧрʹед ԝи пироз кьм, ԝәки мьнрʹа кʹаһинтийе бькьн. 45 Әзе ль нав зарʹед Исраелда бьминьм у бьбьмә Хԝәдейе ԝан. 46 Һьнге әԝе бьзаньбьн кӧ әз Хӧдан ьм, Хԝәдейе ԝан, кӧ мьн әԝ жь ԝәлате Мьсьре дәрхьстьн, ԝәки ль нава ԝанда бьминьм. Әз Хӧдан ьм, Хԝәдейе ԝан.