-
Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?Ша бә Жийинерʹа Һʹәта-Һʹәтайе! Курса Һинкьрьна Кʹьтеба Пироз
-
-
ДӘРСА 31
Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?
Кʹьтеба Пирозда тʹема сәрәкә, дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде йә. Хԝәде ԝе бь сайа ве Пʹадшатийе, нета хԝәйә әʹԝльн бинә сери. Ле чь йә Пʹадшатийа Хԝәде? Әм жь кʹӧ заньн ԝәки ньһа әԝ Пʹадшати сәрԝертийе дькә? Әве Пʹадшатийе чь ида анийә сери у ахьрийеда ԝе чь бинә сери? Әме щабед ван пьрса ве дәрседа у дӧ дәрсед дьнда пебьһʹәсьн.
1. Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде у Пʹадше ве кʹе йә?
Пʹадшатийа Хԝәде әԝ сәрԝерти йә, кʹижан кӧ Йаһоԝа саз кьрийә. Ве Пʹадшатийеда Иса йә пʹадша, йе кӧ жь әʹзмана сәрԝертийе дькә (Мәтта 4:17; Йуһʹәнна 18:36). Кʹьтеба Пирозда дәрһәԛа Иса те готьне: «Әԝе һʹәта-һʹәтайе пʹадшатийе . . . бькә» (Луԛа 1:32, 33). Иса чаԝа Пʹадше Пʹадшатийа Хԝәде, ԝе сәр тʹәмамийа әʹрде сәрԝертийе бькә.
2. Кʹе ԝе тʹәви Иса сәрԝертийе бькә?
Иса тʹәне сәрԝертийе накә. Ԝе мәрьвед жь «һәр бәрәке, жь һәр зьмани, жь һәр щьмәʹте у жь һәр мьләти . . . ль сәр дьнйайе пʹадшатийе бькьн» (Әʹйанти 5:9, 10). Йед кӧ тʹәви Иса сәрԝертийе бькьн, ԝе чьԛас бьн? Чахе Иса сәр әʹрде бу, һьнгеда бь милйона мәрьв бунә пәйчуйед ԝи. Ле тʹәне 144 000 мәрьв ԝе сәр әʹзмана тʹәви Иса сәрԝертийе бькьн (Бьхунә Әʹйанти 14:1-4.) Ле һʹәму Мәсиһийед сәр әʹрде, ԝе бьн ве Пʹадшатийеда бьн (Зәбур 37:29).
3. Чьрʹа Пʹадшатийа Хԝәде жь сәрԝертийа мәрьва четьр ә?
Һәнә сәрԝер кʹижан кӧ дьхԝазьн мәрьварʹа кʹаре биньн, ле ԛәԝата ԝан нагьһиже һʹәму тьшти ӧса бькьн, чаԝа дьхԝазьн. Сәрԝер тенә гӧһастьне, у дьбәкә йед пәй ԝанрʹа хԝәһʹьз бьн, у нә жи бьхԝазьн али мәрьва бькьн. Ле тʹӧ кәс дәԝса сәрԝере Пʹадшатийа Хԝәде, демәк дәԝса Иса, ԝе нәгьрә, чьмки Пʹадшатийа кӧ Хԝәде кʹьфш кьрийә, «ԝе тʹӧ щар кʹӧта нәбә» (Данийел 2:44, ДТʹ). Иса ԝе сәр тʹәмамийа әʹрде сәрԝертийе бькә у ԝе фьрԛийе нәкә ортʹа мәрьва. Әԝ бь һʹьзкьрьн ә, ԛәнщ ә у һәԛ ә, у мәрьва һин дькә, ԝәки әԝана жи һьндава һәвда ӧса бьн (Бьхунә Ишайа 11:9.)
КʹУР ЛЕКОЛИН КӘ
Пебьһʹәсә кӧ чьрʹа Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийа лапә баш ә.
4. Сәрԝертийа ԛәԝи ԝе сәр тʹәмамийа дьнйайе сәрԝертийе бькә
Тʹәрихийеда ԛәԝата тʹӧ кәси сәрԝертикьрьнеда нагьһижә ԛәԝата Иса Мәсиһ. Бьхунә Мәтта 28:18, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Чь фьрԛи һәйә ортʹа Иса у сәрԝеред ве дьнйайе?
Сәрԝер зу тенә гӧһастьне у һәр йәк тʹәне сәр пʹарәкә әʹрде сәрԝертийе дькә. Ле әм чь дькарьн бежьн дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде? Бьхунә Данийел 7:14, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Чьрʹа гәләк баш ә кӧ «пʹадшатийа [Хԝәде] ԝе тʹӧ щара һьлнәшә»?
Чьрʹа баш ә кӧ әԝ Пʹадшати ԝе сәр тʹәмамийа әʹрде сәрԝертийе бькә?
5. Сәрԝертийа мәрьва гәрәке бе гӧһастьне
Чьрʹа дәԝса сәрԝертийа мәрьва, гәрәке Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийе бькә? Вехә ВИДЕО, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Сәрԝертийа мәрьва чь ахьри анийә?
Бьхунә Ԝаиз 8:9, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Ча тӧ дьфькьри, лазьм ә ԝәки дәԝса сәрԝертийа мәрьва, Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийе бькә? Шьровәкә.
6. Пʹадшатийа Хԝәдеда сәрԝеред ӧса ньн, кʹижан кӧ һʹале мә фәʹм дькьн
Пʹадше мә Иса һʹале мә фәʹм дькә у дьле ԝи сәр мә дьшәԝьтә, чьмки әԝ хԝәха жи мәрьв бу (Ибрани 4:15). Хенщи ве йәке, Йаһоԝа 144 000 мәрьвед амьн «жь һәр бәрәке, жь һәр зьмани, жь һәр щьмәʹте у жь һәр мьләти» бьжарт, ԝәки тʹәви Иса сәрԝертийе бькьн (Әʹйанти 5:9).
Тӧ дьлбинийе дьстини жь занәбуна ве йәке, кӧ Иса у йед кӧ тʹәви ԝи пʹадшатийе дькьн, һʹале мәрьва фәʹм дькьн? Чьрʹа тӧ ӧса дьфькьри?
Йаһоԝа жь щурʹә-щурʹә мьләта чаԝа мер ӧса жи жьн бьжартьнә, ԝәки тʹәви Иса сәрԝертийе бькьн
7. Ԛанунед Пʹадшатийа Хԝәде лапи баш ьн
Дәԝләт ԛануна саз дькьн, ԝәки әԝ ԛанун бьнәлийед ԝан хԝәй кьн. Ӧса жи ԛанунед Пʹадшатийа Хԝәде һәнә, у ләма жи бьнәлийед ве Пʹадшатийе гәрәке ԝан ԛануна биньн сери. Бьхунә 1 Корьнтʹи 6:9-11, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Бь тʹәхмина тә, һʹале дьнйайе ԝе чаԝа бә чахе һʹәму мәрьв ԛанунед Хԝәде бьԛәдиньн?a
Тӧ ча дьфькьри, әԝ йәк бь һәԛи у бь билани йә, кӧ Йаһоԝа дьхԝазә ԝәки бьнәлийед Пʹадшатийа ԝи ԛанунед ԝи биньн сери? Шьровәкә.
Чь дьдә кʹьфше ԝәки мәрьвед кӧ әԝ ԛанун нәдьанин сери, дькарьн бенә гӧһастьне? (Бьньһерʹә рʹеза 11.)
Сәрԝертийед мәрьва бона кʹара бьнәлийед хԝә ԛануна саз дькьн, ԝәки әԝ ԛанун мәрьва хԝәй кьн. Ле һәмьки, ԛанунед Пʹадшатийа Хԝәде дьһа баш у керһати нә
ДЬБӘКӘ ҺЬНӘ МӘРЬВ ПЬРСӘКӘ ӦСА БЬДЬН: «Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?»
Тӧйе ча щаба хԝә бьди?
ТʹӘМАМКЬРЬН
Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийа сәр әʹзмана йә, кʹижан кӧ ԝе сәр тʹәмамийа әʹрде сәрԝертийе бькә.
Ԝәкʹьландьн
Сәрԝеред Пʹадшатийа Хԝәде кʹе нә?
Пʹадшатийа Хԝәде чьда жь сәрԝертийа мәрьва баштьр ә?
Йаһоԝа жь бьнәлийед Пʹадшатийа хԝә чь дәʹԝа дькә?
ҺЕ ЗЕДӘ ПЕБЬҺʹӘСӘ
Пебьһʹәсә кӧ Иса чь гот дәрһәԛа ве йәке, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде кʹидәре йә.
«Гәло Пʹадшатийа Хԝәде Дьле Мәрьвада нә?» (Готара жь малпәре)
Чьрʹа бона Шәʹдед Йаһоԝа дьһа фәрз ә Пʹадшатийа Хԝәдерʹа амьн бьминьн, нә кӧ сәрԝертийа мәрьварʹа?
Пебьһʹәсә кӧ Кʹьтеба Пирозда чь те готьне дәрһәԛа 144 000 мәрьва, йед кӧ һатьнә бьжартьне, ԝәки тʹәви Иса сәрԝертийе бькьн.
Чь кʹӧлфәтәке да баԝәркьрьне, ԝәки тʹәне Хԝәде дькарә һʹале дьнйайе баш кә?
«Әз Пеһʹәсийам кӧ Нәһәԛи ԝе бе Һьлдане» («Һʹьшйар Бьн!», Мьждар, 2011)
a Дәрһәԛа һьнә жь ԝан ԛануна, ԝе Пʹара 3-да бе шьровәкьрьне.
-
-
Пʹадшатийа Хԝәде Сәрԝертийе Дькә!Ша бә Жийинерʹа Һʹәта-Һʹәтайе! Курса Һинкьрьна Кʹьтеба Пироз
-
-
ДӘРСА 32
Пʹадшатийа Хԝәде Сәрԝертийе Дькә!
Жь сала 1914 Пʹадшатийа Хԝәде дәстпекьрийә сәрԝертийе бькә. Һьнгеда рʹожед хьлазийе йед сәрԝертийа мәрьва дәстпебун. Әм ве йәке жь кʹӧ заньн? Әме жь Кʹьтеба Пироз пебьһʹәсьн, кӧ чь һатийә пʹехәмбәртикьрьне у ӧса жи дьнйайеда жь сала 1914 чь дьԛәԝьмә у мәрьв хԝә ча дьдьнә кʹьфше.
1. Кʹьтеба Пирозда чь һатийә пʹехәмбәртикьрьне?
Кʹьтеба Пирозда те готьне, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе хьлазийа ԝи ԝәʹдәйи дәстпекә сәрԝертийе бькә, кʹижан кӧ те навкьрьне «һʹәфт дәм» (Данийел 4:16, 17, ИМ). Епʹещә ԛьрʹна шунда Иса әԝ ԝәʹдә нав кьр «ԝәхте . . . мьләта» у да кʹьфше кӧ әԝ ԝәʹдә һьнге һәла һе хьлаз нәбьбу (Луԛа 21:24). Ԝәрә әм пебьһʹәсьн, кӧ кʹәнге әԝ ԝәʹдә хьлаз бу.
2. Жь сала 1914 дьнйайеда чь дьԛәԝьмә у мәрьв хԝә ча дьдьнә кʹьфше?
Шагьртед Иса жь ԝи пьрсин: «Нишана һатьна тә у ахьрийа ве дьнйайе ԝе чаԝа бә?» (Мәтта 24:3). Иса гот кӧ ԝе чь бьԛәԝьмә чахе әԝ ча Пʹадше Пʹадшатийа Хԝәде дәстпекә сәрԝертийе бькә. Мәсәлә, әԝи гот кӧ шәрʹ, кемасийа хԝарьне у әʹрдһʹәж ԝе һәбьн (Бьхунә Мәтта 24:7.) Кʹьтеба Пирозда ӧса жи һатьбу пʹехәмбәртикьрьне, ԝәки «рʹожед ахьрийеда» мәрьв ԝе бенә гӧһастьне у пе кьред хԝә әʹмьр дьһа чәтьн кьн (2 Тимотʹейо 3:1-5). Әшкәрә те кʹьфше, ԝәки әԝ пʹехәмбәрти жь сала 1914 тенә сери.
3. Һʹале дьнйайе чьрʹа һе хьраб бу, чахе Пʹадшатийа Хԝәде дәстпекьр сәрԝертийе бькә?
Чахе Иса бу Пʹадша, һьнә ԝәʹдә шунда әԝи сәр әʹзмана тʹәви Мире-щьна у щьнед ԝи шәрʹ дәстпекьр. Ԝи шәрʹида Мире-щьна да дәр. Кʹьтеба Пирозда те готьне, ԝәки «әԝ мьлйакʹәтед хԝәва жорда һатьнә авитьне сәр рʹуйе әʹрде» (Әʹйанти 12:9, 10, 12). Мире-щьна гәләк һерс ә, чьмки занә ԝәки һьндьк майә әԝ бе кʹӧтакьрьне. Әԝ сәр тʹәмамийа дьнйайе кӧл-дәрда у һʹәму щурʹә чәтьнайа пешда тинә. Ләма әʹщебмайи нинә кӧ дьнйа һʹаләки ӧса хьрабда нә.
КʹУР ЛЕКОЛИН КӘ
Пебьһʹәсә кӧ чьрʹа әм баԝәр ьн, ԝәки жь сала 1914 Пʹадшатийа Хԝәде дәстпекьрийә сәрԝертийе бькә, у занәбуна ве йәке гәрәке мә бәрбь чь һелан кә.
4. Кʹроноложийа Кʹьтеба Пироз мә дьбә бәрбь сала 1914
Хԝәде ӧса кьр, ԝәки Пʹадше Бабилоне Нәбукәднәсәр хәԝне бьвинә, кʹижанида Әԝи нишан кьр, кӧ ахьрийеда ԝе чь бьԛәԝьмә. Әԝ хәԝн у шьровәкьрьна Данийел дьдә кʹьфше, кӧ әԝ пʹехәмбәрти һьн дәрһәԛа сәрԝертийа Нәбукәднәсәр ә, һьн жи дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде (Бьхунә Данийел 4:17.)a
Бьхунә Данийел 4:20-26, у паше бь сайа чаргоша сәр рʹупʹела 133, щаба ван пьрса бьдә:
(А) Нәбукәднәсәр хәԝнеда чь дит? (Бьньһерʹә рʹезед 20 у 21.)
(Б) Чь гәрәке бьһата сәре дар? (Бьньһерʹә рʹеза 23.)
(Щ) Хьлазийа «һʹәфт дәма» чь гәрәке бьԛәԝьмийа? (Бьньһерʹә рʹеза 26.)
Чь Һәвгьредан Һәйә Ортʹа Хәԝна Нәбукәднәсәр у Пʹадшатийа Хԝәдеда?
ПʹЕХӘМБӘРТИ (Данийел 4:20-36)
Сәрԝерти
(А) Дарәкә гәләк мәзьн
Сәрԝерти һатә бьрʹине
(Б) «Даре бьбьрʹьн», у бьра «һʹәфт дәм» дәрбаз бә
Сәрԝерти вәгәрʹийа
(Щ) «Пʹадшатийа тә ль тә вәгәрʹиньн»
Ԛәдандьна пʹехәмбәртийейә пешьнда . . .
(Ч) Дар кʹе те һʹәсабе? (Бьньһерʹә рʹеза 22.)
(Чʹ) Пʹадшатийа ԝи ча һатә бьрʹине? (Бьхунә Данийел 4:29-33.)
(Д) Хьлазийа «һʹәфт дәма» тʹәви Нәбукәднәсәр чь ԛәԝьми? (Бьхунә Данийел 4:34-36.)
ԚӘДАНДЬНА ПʹЕХӘМБӘРТИЙЕЙӘ ПЕШЬН
Сәрԝерти
(Ч) Пʹадше Бабилоне, Нәбукәднәсәр
Сәрԝерти һатә бьрʹине
(Чʹ) Паши сала 606 Б.Д.М., Нәбукәднәсәр һʹьше хԝә ӧнда дькә у һʹәфт сала нькарә сәрԝертийе бькә
Сәрԝерти вәгәрʹийа
(Д) Нәбукәднәсәр те сәр һʹьше хԝә у диса дәстпедькә сәрԝертийе бькә
Ԛәдандьна пʹехәмбәртийейә дӧдада . . .
(Ә) Дар кʹе те һʹәсабе? (Бьхунә 1 Дирок 29:23.)
(Әʹ) Сәрԝертийа ԝана ча һатә бьрʹине? Әм жь кʹӧ заньн кӧ чахе Иса сәр әʹрде бу, сәрԝертийа ԝан һәла һе вәнәгәрʹийабу? (Бьхунә Луԛа 21:24.)
(Е) Кʹәнге у кʹидәре сәрԝертийа Пʹадшатийе вәгәрʹийа?
ԚӘДАНДЬНА ПʹЕХӘМБӘРТИЙЕЙӘ ДӦДА
Сәрԝерти
(Ә) Пʹадшед Исраеле, йед кӧ сәрԝертийа Хԝәде әʹйан дькьн
Сәрԝерти һатә бьрʹине
(Әʹ) Оршәлим ԝеранкьри йә, сәрԝертийа пʹадшед Исраеле һатә бьрʹин сәр 2 520 сала
Сәрԝерти вәгәрʹийа
(Е) Иса ча Пʹадше Пʹадшатийа Хԝәде, дәстпекьр сәрԝертийе бькә
Һʹәфт дәм чьԛас ԝәʹдә йә?
Һьнә пʹаред Кʹьтеба Пироз али мә дькьн пʹаред дьн фәʹм кьн. Мәсәлә, кʹьтеба Әʹйантида те готьне, ԝәки се ԝәхт у нив те һʹәсабе 1 260 рʹож (Әʹйанти 12:6, 14). Демәк, һʹәфт дәм әв һәйә дӧ щара 1 260, чь кӧ дькә 2 520 рʹож. Кʹьтеба Пирозда щара рʹож те һʹәсабе сал (Һәзәԛел 4:6). Ләма жи кʹьтеба Данийелда һʹәфт дәм те һʹәсабе 2 520 сал.
5. Жь сала 1914, һʹале дьнйайе һатийә гӧһастьне
Иса пешда гот кӧ чахе әԝ бьбә Пʹадша, һʹале дьнйайе ԝе чаԝа бә. Бьхунә Луԛа 21:9-11, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Тә жь ԝан тьшта чь дитийә, йан жи бьһистийә?
Паԝлосе шанди шьровәкьр, кӧ мәрьв ԝе хьлазийа рʹожед сәрԝертийа ве дьнйайе чаԝа бьн. Бьхунә 2 Тимотʹейо 3:1-5, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Тӧ тʹәхмин дьки ԝәки иро мәрьв ӧса ньн? Нава мәрьвада тӧ дьһа зәʹф чь тʹәхмин дьки?
6. Занәбуна ве йәке кӧ Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийе дькә, мә бәрбь чь һелан дькә?
Бьхунә Мәтта 24:3, 14, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Иро кʹижан шьхӧләкә фәрз дьдә кʹьфше, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде сәрԝертийе дькә?
Тӧ ча дькари ԝи шьхӧлида кʹар бьки?
Пʹадшатийа Хԝәде ньһа сәрԝертийе дькә, у әԝ рʹожа кӧ әԝ дәстпекә сәр тʹәмамийа дьнйайе сәрԝертийе бькә, гәләк незик ә. Бьхунә Ибрани 10:24, 25, у паше әве пьрсе шеԝьр кә:
Әм дьвиньн кӧ «Рʹожа Ахрәте незик дьбә», ләма жи һәр кәс жь мә гәрәке чь бькә?
Һәрге тә бьзаньбуйа кӧ чь дькарә әʹмьре мәрьва хьлаз кә, тәйе чь бькьра?
ДЬБӘКӘ ҺЬНӘ МӘРЬВ ПЬРСӘКӘ ӦСА БЬДЬН: «Чьрʹа Шәʹдед Йаһоԝа гәләк щар бәʹса сала 1914 дькьн?»
Тӧйе ча щаба хԝә бьди?
ТʹӘМАМКЬРЬН
Пʹехәмбәртийа Кʹьтеба Пироз, кʹроноложийа, у һʹале дьнйайе избат дькьн, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ньһа сәрԝертийе дькә. Әм чахе мәрьварʹа дәрһәԛа ве йәке гьли дькьн у дьчьнә щьвата, ӧса әм дьдьнә кʹьфше, ԝәки баԝәрийа хԝә ве йәке тиньн.
Ԝәкʹьландьн
Чь ԛәԝьми хьлазийа «һʹәфт дәма», йа кӧ кʹьтеба Данийелда ньвисар ә?
Чь тә дьдә баԝәркьрьне, ԝәки Пʹадшатийа Хԝәде жь сала 1914 сәрԝертийе дькә?
Тӧ ча дькари бьди кʹьфше кӧ баԝәр дьки, ԝәки Пʹадшатийа Хԝәде ньһа сәрԝертийе дькә?
ҺЕ ЗЕДӘ ПЕБЬҺʹӘСӘ
Пебьһʹәсә кӧ тʹәрихзан у мәрьвед дьн чь дьбежьн дәрһәԛа һʹале дьнйайе жь сала 1914.
«Кʹәнге Нормед Нав Намусийе Дәстпебу Хьраб бьн?» («Һʹьшйар Бьн!», Нисан, 2007)
Пебьһʹәсә кӧ ча пʹехәмбәртийа жь кʹьтеба Мәтта 24:14, сәр әʹмьре мерькәки һʹӧкӧм бу.
«Бейсбол бона Мьн Һʹәму Тьшт бу!» («Бьрща Ԛәрәԝьлийе» № 3, 2017)
Әм жь кʹӧ заньн кӧ пʹехәмбәртийа жь Данийел сәре 4 дәрһәԛа Пʹадшатийа Хԝәде йә?
Чь избат дькә ԝәки «һʹәфт дәм» дәрһәԛа кʹижани кʹьтеба Данийел сәре 4-да те готьне, сала 1914-да хьлаз бу?
a Дина хԝә бьдә дӧ готаред пашьн ве чаргошеда: «Һе зедә пебьһʹәсә».
-
-
Пʹадшатийа Хԝәде ԝе Чь Бькә?Ша бә Жийинерʹа Һʹәта-Һʹәтайе! Курса Һинкьрьна Кʹьтеба Пироз
-
-
ДӘРСА 33
Пʹадшатийа Хԝәде ԝе Чь Бькә?
Пʹадшатийа Хԝәде ньһа сәрԝертийе дькә. Ԝе зутьрәке сәр әʹрде гӧһастьнед мәзьн бькә. Ԝәрен әм шеԝьр кьн һьнә жь ԝан тьштед баш, чь кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе бона кʹара мә бинә сери.
1. Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ча диса әʹдьлайе у рʹастийе бинә сәр әʹрде?
Иса ча Пʹадше Пʹадшатийа Хԝәде ԝе шәрʹе Һармәгәдонеда мәрьвед зӧлм у сәрԝертийа ԝан кʹӧта кә (Әʹйанти 16:14, 16). Һьнге әԝ пʹехәмбәртийа Кʹьтеба Пироз ԝе бь тʹәмами бе сери: «Бәле һьнәки шунда нәпʹаке бәтавәбә, те ль щийе ԝи бьгәрʹи у ԝи нәбини» (Зәбур 37:10). Иса ԝе бь сайа Пʹадшатийе әʹдьлайе бинә сәр әʹрде. Ԝәʹде сәрԝертийа ԝи, тʹӧ кәс ԝе жь бо нәрʹастийе нәчәрчьрә (Бьхунә Ишайа 11:4.)
2. Чахе нета Хԝәде дәрһәԛа әʹрде бе сәри, әʹмьр ԝе чаԝа бә?
Бьн рʹебәрийа Пʹадшатийа Хԝәде «рʹасте ль әʹрде ԝар бьн у һәр-һәйе ԝе сәр бьжин» (Зәбур 37:29). Бьдә бәр чʹәʹве хԝә, тӧ дьнйакә ӧсада ни, кʹидәре тʹәне мәрьвед рʹаст дьжин, у әԝана нә кӧ тʹәне Йаһоԝа һʹьз дькьн, ле ӧса жи һәвдӧ! Тʹӧ кәс ԝе нәхԝәш нәкʹәвә у һʹәму мәрьв ԝе һʹәта-һʹәтайе бьжин.
3. Пʹадшатийа Хԝәде ԝе чь бинә сери, гава мәрьвед зӧлм бенә кʹӧтакьрьне?
Чахе мәрьвед зӧлм бенә кʹӧтакьрьне, һьнге Иса ча Пʹадша ԝе 1 000 сали сәрԝертийе бькә. Нава ԝи ԝәʹдәйида Иса у 144 000 йед кӧ тʹәви ԝи сәрԝертийе бькьн, ԝе али мәрьва бькьн кӧ жь гӧнә аза бьн у бьбьнә беԛьсур. Хьлазийа 1 000 сали әʹрд ԝе бь тʹәмами бьбә щьнәт у мәрьв бәхтәԝар бьн, чьмки ԝе тʹәмийед Йаһоԝа биньн сери. Ԝи чахи Иса ԝе сәрԝертийе диса бьдә дәсте Баве хԝә Йаһоԝа. Һьнге наве Йаһоԝа ԝе бь тʹәмами «пироз бә» (Мәтта 6:9, 10). Ԝе бе избаткьрьне кӧ Йаһоԝа йә Сәрԝере лапи баш. Йаһоԝа ԝе Мире-щьна, щьнед ԝи у һʹәмуйед кӧ мьԛабьли сәрԝертийа Ԝи рʹабьн, кʹӧта кә (Әʹйанти 20:7-10). Әԝ әʹмьре хԝәш у беԛьсур ԝе һʹәта-һʹәтайе бәрдәԝам бә.
КʹУР ЛЕКОЛИН КӘ
Пебьһʹәсә кӧ чьрʹа әм дькарьн баԝәр кьн, ԝәки Хԝәде ԝе бь сайа Пʹадшатийа хԝә һʹәму созед хԝәйә дәрһәԛа ахьрийе бинә сери.
4. Пʹадшатийа Хԝәде ԝе сәрԝертийед мәрьва бьдә һьлдане
«Сәрԝертийа зьламәки, ль сәр йәки дьн, бь хәсара [зийана] ԝи йә» (Ԝаиз 8:9). Бь сайа Пʹадшатийа хԝә, Йаһоԝа ԝе нәрʹастийе бьдә һьлдане.
Бьхунә Данийел 2:44 у 2 Тʹесалоники 1:6-8, у паше ван пьрса шеԝьр кә:
Йаһоԝа у Кӧрʹе ԝи Иса ԝе чь биньн сәре сәрԝертийед мәрьва у йед кӧ пьштгьрийа ԝан сәрԝертийа дькьн?
Әԝ йәк чь кӧ тӧ дәрһәԛа Йаһоԝа у Иса пеһʹәсийайи, ча тә дьдә баԝәркьрьне, ԝәки әԝана ԝе һʹәму тьшти бь һәԛи бькьн?
5. Иса Пʹадше һәри баш ә
Иса, Пʹадше Пʹадшатийа Хԝәде, ԝе бона кʹара мәрьва гәләк тьшт бькә. Вехә ВИДЕО у дина хԝә бьде, Иса ча да кʹьфше, ԝәки һьм хԝәстьна ԝи һәйә у һьм жи ԛәԝата ԝи жь Хԝәде һәйә, кӧ али мәрьва бькә.
Чахе Иса сәр әʹрде бу әԝи пе кьред хԝә да кʹьфше, кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе чь бькә. Тӧ жь ԝан кʹәрәмәтед кӧ вьра ньвисар ьн, дьһа зәʹф һивийа кʹижане йи кӧ бе сери? Бьхунә ван рʹезед кӧ жере ньвисар ьн, кʹижан кӧ ван кʹәрәмәтава гьредайи нә.
ЧАХЕ ИСА СӘР ӘʹРДЕ БУ, ӘԜИ . . .
ИСА ЖЬ ӘʹЗМАНА ԜЕ . . .
ԛәԝата тʹәбийәте контрол дькьр (Марԛос 4:36-41).
һʹәму проблемед әколожийева гьредайи бьдә һьлдане (Ишайа 35:1, 2).
бь кʹәрәмәти һʹәзара мәрьв тʹер кьрьн (Мәтта 14:17-21).
бьрʹчибуне бьдә һьлдане (Зәбур 72:16).
гәләк мәрьв ԛәнщ дькьрьн (Луԛа 18:35-43).
сьһʹәт ԛәԝата беԛьсур бьдә мәрьва (Ишайа 33:24).
мәрьв жь мьрьне рʹадькьрьн (Луԛа 8:49-55).
мьрийа жь мьрьне рʹакә у мьрьне жи кʹокева кʹӧта кә (Әʹйанти 21:3, 4).
6. Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ахьрикә пʹьрʹ баш у һʹәԝас бинә
Пʹадшатийа Хԝәде ԝе бь тʹәмами нета Хԝәдейә әʹԝльн дәрһәԛа мәрьва, бинә сери. Вехә ВИДЕО у дина хԝә бьде кӧ Йаһоԝа ча бь сайа Кӧрʹе хԝә Иса, нета хԝә тинә сери.
Бьхунә Зәбур 145:16, у әве пьрсе шеԝьр кә:
Тӧ ча хԝә тʹәхмин дьки кӧ зани, ԝәки Йаһоԝа ԝе «һʹәму бинбәри гора дьле ԝан» рʹази кә?
ҺЬНӘ МӘРЬВ ДЬБЕЖЬН: «Һәрге әм һʹәмушк бьбьнә йәк у ԛәԝата хԝә бьдьнә хәбате, әме бькарьбьн һʹәму проблемед дьнйайе сафи кьн.»
Кʹижан проблем тʹәне Пʹадшатийа Хԝәде дькарә сафи кә?
ТʹӘМАМКЬРЬН
Пʹадшатийа Хԝәде ԝе нета Ԝи бинә сери. Әԝ ԝе тʹәмамийа әʹрде бькә щьнәт, у сәр әʹрде ԝе тʹәне мәрьвед ԛәнщ бьжин у һʹәта-һʹәтайе Йаһоԝарʹа хьзмәт кьн.
Ԝәкʹьландьн
Пʹадшатийа Хԝәде ԝе ча наве Йаһоԝа пироз кә?
Чьрʹа әм дькарьн баԝәр бьн, ԝәки Пʹадшатийа Хԝәде ԝе созед кӧ Кʹьтеба Пирозда ньвисар ьн, бинә сери?
Тӧ жь созед Хԝәде дьһа зәʹф һивийа кʹижане йи?
ҺЕ ЗЕДӘ ПЕБЬҺʹӘСӘ
Пебьһʹәсә чь те һʹәсабе Һармәгәдон.
Пебьһʹәсә кӧ чь ԝе бьԛәԝьмә ԝәʹде «тәнгасийа мәзьн», бәʹса кʹижани Иса кьрьбу (Мәтта 24:21)
Бьньһерʹә кӧ малбәт ча әʹмьре щьнәтеда дьдә бәр чʹәʹве хԝә.
Готареда, наве кʹижане йә «Гәләк Пьрсед Мьн Һәбун», пебьһʹәсә кӧ ча мерькәки кӧ мьԛабьли политикайе бу, щабед ԝан пьрса дит, жь бо кʹижана дьлтәнг дьбу.
«Кʹьтеба Пироз Жийина Мәрьва Дьгӧһезә» («Бьрща Ԛәрәԝьлийе», 1 Чьләйе, 2012)
-