2. Kraljevima

12 Jekh ando olese sluge phenđa lese: „Niko amendar, mo gospodaru, mo kraljo! O Jelisej, o proroko ko Izrael, vaćeri e izraelsko kraljese hem okova so tu pheneja ki soba kaj soveja.“ 13 A ov phenđa: „Đan hem dikhen kaj tano te bićhalav e manušen te astaren le.“ Palo odova javinđe lese: „Ov tano ko Dotan.“ 14 O kralj odmah uduri bićhalđa grasta, kočije hem bari vojska. On alje raćate hem okružinđe celo diz. 15 Rano sabale ked o sluga ando Devleso proroko uštilo hem ked ikljilo avrijal, dikhlja so but bari vojska e grastencar hem e kočijencar okružinđe i diz. Tegani o sluga phenđa e Jelisejese: „Jao, gospodare! So ka ćera akana?“ 16 Ov phenđa lese: „Ma dara, sose pobuter isi amare nego olenge!“ 17 Tegani o Jelisej počminđa te molini pe hem phenđa: „Jehova, molinava tut, phrav lese jaćha te dikhel.“ Tegani o Jehova phravđa lese slugase jaćha hem ov dikhlja so o bregija okolo Jelisej hine pherde grastencar hem kočijencar andi jag. 18 Ked o Sirijcija pođinđe premalo leste, o Jelisej ki molitva phenđa e Jehovase: „Molinava tut, korjaćer akale narodo.“ Ađahar ov korjaćerđa len, sar so rodinđa o Jelisej. 19 Tegani o Jelisej phenđa lenđe: „Nane akava pravo drumo hem akija diz nane pravo. Pođinen mancar hem me ka legarav tumen ko manuš kas rodena.“ Ama legarđa len ki Samarija. 23 Ađahar o kralj spreminđa lenđe bari gozba. Ked halje hem pilje, ov mukhlja len te irinen pe pe gospodarese. Ando tegani o sirijska bande više na alje te ćoren ando Izraelcija.