2. Korinćanima

2 Sose iskreno brininava man tumendar sar so o Devel ćerela odova, sose obećinđum tumen jekhe romese, e Hristese, sar bi anava tumen anglo leste sar čestito ćhaj. 3 Ama darava tumare mislija te na ruminen pe – sar so ulo e Evaće kas o sap hovavđa te bi prevarini la – hem te na našalen tumaro čisto hem ćaćutno mangipe kova isi tumen premalo Hrist. 7 Ja ćerđum o greho odolese so - ponizinđum man te šaj tumen te barjon - ando vilo vaćerđum tumenđe e Devleso šukar haberi bizo te platinen diso? 13 Sose asavke manuša tane hovavne apostolija kola hovavena averen hem ćerena pe soj tane e Hristese apostolija. 14 A nane ni čudo, sose kokri o Beng ćerela pe soj tano anđeo andi svetlost. 23 Da li tane e Hristese sluge? Sar dilino odgovorinava so me hijum odova hem pana pobuter: ćerđum pobuter buća olendar, but putija hijum le ko phanlipe, but putija marđe man, but putija hari falinđa te merav. 26 But putija putujinđum, hijum le ki opasnost ando reke, ki opasnost ando razbojnikija, ki opasnost ando mo narodo, ki opasnost ando avera narodija, ki opasnost ki diz, ki opasnost ki pustinja, ki opasnost ko more, ki opasnost maškar o hovavne phralja, 28 Nane samo akala buća, nego hem svako dive mučini man i briga aso sa o skupštine.