2. Korinćanima

2 Đanava jekhe manuše ko jekhipe e Hristeja kova angleder dešuštar berš — da li ko telo ja avrijal ando telo, na đanava, o Devel đanela — hine legardo ko trito nebo 4 hine legardo ko raj hem šunđa o lafija kola na ismijinena te vaćeren pe, kola e manušese nane dozvolimo te vaćeri. 7 samo sebepi so dobinava izuzetna objave. Te ne bi vazdava man, dindo maje karo ano telo, e Satanaso anđeo, te khuvel man. Dindo maje karo te ne bi vazdava man. 8 Odolese trin putija molinđum e Gospode te cidel mandar odova. 9 Ama ov phenđa maje: „Dovoljno tano o bizaslužimo šukaripe kova mothovava tuće, sose mi sila potpuno mothovi pe ked tu hijan slabo.“ Odolese pošukar ka hvalinav man kobor hijum slabo, te bi e Hristesi sila ovela sar zaklon upro mande. 10 Odolese, sebepi o Hrist, uživinava ked hijum slabo, ked avera vređinena man, ked nane man, ked doživinava progonstvija hem ked isi man pharipa. Sose ked hijum slabo, tegani hijum zoralo. 14 Aće, već trito puti hijum spremno te avav koro tumende hem na ka ovav tumenđe ko teret. Sose na mangava te lav tumendar odova so isi tumen, nego mangava te dikhav tumen. Odolese so o ćhave nane dužna te stekninen imovina e roditeljenđe, nego o roditeljija e ćhavenđe.