2. Solunjanima

3 Ko krajo, phraljalen, molinen tumen amenđe, te šaj sigate te širini pe e Jehovaso lafi hem te slavini pe, sar soj tano odova koro tumende, 2 hem te ova spasime ando rumime hem lošna manuša, sose nane len sare vera. 3 Ama o Gospod tano verno hem ov ka zorjaćeri tumen hem ka štitini tumen ando Lošno. 8 ni na haljam nikaso maro bizo pare, nego dive hem rat ćerđam but phari buti te na ova nikase tumendar ko pharipe. 10 Ćaće, ked hijam le tumencar, zapovedinđam tumenđe: „Ako neko na mangela te ćerel buti, tegani na valjani ni te hal.“ 14 Ako neko na šunela odova so phenđam ko akava lil, obeležinen le hem više ma družinen tumen oleja, te šaj te lađal. 15 Ama, ma upro leste dikhen sar dušmani, nego hem ponodri savetujinen le sar phrale. 17 Me, o Pavle, pisinava tumenđe akava pozdrav me vasteja. Odova tano mo potpis ko sa me lila – odova tano mo rukopis.