2. Korinćanima

7 Odolese so isi amen odola obećanja, me mangle, te cida svako melalipe kotar amaro telo hem duho, te ova sa pobuter sveta đi daraja ando Devel. 5 Ćaće, ked aljam ki Makedonija, amenđe na hine polokho, nego hem ponodri kotar sa o strane pogodinđe amen o nevolje – avrijal o borbe, a andral i dar. 9 akana radujinava man, na sose hijen le tužna, nego odolese so odija žalost ćhivđa tumen te pokajinen tumen. Sose tumari tuga hine premali Devlesi volja, ađahar na hine tumen nisavi šteta sebepi amaro. 10 Amen uvek ka ovel amen korist ako žalinaja ko način sar mangela o Devel. Asavki žalost ćerela te kajina amen hem ađahar te ova spasime. Ama ako žalinaja sar o manuša ando sveto, odova ka igari amen ko meribe. 11 Sose dićhola so uljen tužna premali e Devlesi volja, hem sebepi odova trudinena tumen te ćeren odova soj tano ispravno. Tumaro anav akana tano čisto, hine tumenđe pharo sebepi o greh kova ćerđen, mothovđen so but poštujinena e Devle, hijen le spremna te pokajinen tumen, služinđen e Devlese celone vileja hem više na ćerđen odova soj tano pogrešno. Ćerđen sa so valjani te ciden odova soj tano lošno.