But hijum bahtalo đi služinava e Jehovase

Aver berš, o phralja ko Betel phenđe so ki podružnica, ki južno Afrika, valjani phralja kola ka ćeren buti ki rotaciono mašina. Me pherđum i molba hem hijum le vićimo te đav uduri. Mancar hine vićime pana trin phralja – o Denis Linč, o Bil Maklelan hem o Ken Nordin. Isto ađahar, o phralja phenđe amenđe so na ka irina amen sigate ćhere.

Vićinđum me daja ko telefoni hem phenđum laće: „Daje, isi man diso te phenav tuće. Đava ki južno Afrika!“ Mi daj hine jekh tiho romni, ama hine la zorali vera hem hine but paše e Jehovaja. Oj na vaćerđa but, ama đanđum so podržini man. Iako oj hem mo dad hine but tužna so valjani te đav odobor dur, on na ćhinavđe man te đav.

ĐELJUM KI AFRIKA

Najangleder, đeljam ko Bruklin hem odothe sikljiljam sar te koristina o mašine ko kola štampini pe amari literatura. Palo odova, brodoja đeljam ko Kejptaun, ki južno Afrika. Tegani hine man samo 20 berš. Ked resljam ko Kejptaun, raćate vozeja đeljam ko Johanesburg. Prvo than kuri terdiljam hine jekh tikni diz koja vićinđa pe Karu. Odova than hine polupustinjsko područje. Hine bari prašina hem baro tatipe. Amen štar, dikhljam kotar prozor hem pućljam amen savo tano akava than. Isto ađahar, pućljam amen sar ka ćera amare zadatkija akate? Ked palo nekobor berš palem irinđam amen ko akava područje, haljiljam so o manuša kola živinena akate isi len baro mir ko po životi.

Nekobor berš mo zadatko hine te ćerav ki linotip mašina. Oj hine interesantno, ama komplikovano mašina. Odothe valjanđum te ćhivav o lil ko kova štampinđe pe amare časopisija Stražarsko kula hem Probudite se! Ki odija podružnica štampinđe pe o časopisija ko but afrička ćhibja, na samo asi južno Afrika, već hem aso avera afrička phuvja. Te šaj te ćera buti ki odija mašina, morandiljam te ava kotar i Kanada. Ama, hijam le but bahtale te dikha kobor šukar koristini pe akija rotaciono mašina.

Kasnije, ćerđum buti ko jekh odeljenje kuri amari literatura prevodinđa pe, štampinđa pe hem bićhalđa pe ko avera thana. Iako ćerđum but buti, me hijum le zadovoljno hem bahtalo.

ŽENINĐUM MAN HEM DOBINĐUM NEVO ZADATKO

Ko 1968. berš, ženinđum man jekha pionirkaja koja vićini pe Laura Bouven. Oj živinđa paše uzo Betel hem ćerđa buti sar daktilograf ko prevodilačko odeljenje. Ko odova vreme, ked jekh par venčini pe, našti hine te aćhol ko Betel. Odolese, dobinđam aver zadatko, te služina sar specijalna pionirija. Šaj te phenav so hari brininđum man. Deš berš živinđum ko Betel, kuri hine man so te hav, so te pijav hem kaj te živinav. Odolese, pućljum man da li sa akava ka ovel amen hem ki specijalno služba. Svako masek dobinđam po 25 randija (tegani odova hine 35 dolarija). Ama, odola pare šaj hine te dobina samo ako hine amen dovoljno satija, posete hem pretplate aso odova masek. Odole parencar valjanđam te platina i kirija, i hrana, o prevoz, amare medicinska troškija hem avera buća.

Dobinđam te služina ki jekh tikni diz koja vićini pe Durban. Oj tani uzo Indijsko okean. Ki odija diz živinena but manuša andi Indija, sose olenge phure pana oko 1875. berš, alje te ćeren buti ki šećerana. Iako akana ćerena avera buća, on pana ićerena pe ki pi kultura, hana odova so hala pe ki Indija hem koristinena po ukusno začin kova vićini pe kari. Isto ađahar, o manuša uduri vaćerđe engleski hem odolese na valjanđam te sikljova nevi ćhib.

Tegani, o specijalna pionirija valjanđe te đan 150 satija ki služba. Odolese, i Laura hem me planirinđam o prvo dive te đa šov satija ki služba. Hine baro tatipe, a amen na hine amen nijekh poseta hem nijekh kurs. Valjanđam te đa šov satija samo kotar ćher ko ćher. Palo disavo vreme, ked dikhljum ko sati, haljiljum so nakhlje samo 40 minutija sar počminđam i služba. Odolese, pućljum man sar ka phera i služba aso odova masek.

Sigate palo odova, ćerđam amenđe šukar plan asi služba. Svako dive, ćerđam sendvičija hem leljam amencar supa ja kafa ko termos. Ked mangljam te odmorina amen, parkirinđam amare tikne vorda talo jekh kaš kuri hine hlado. Disavo puti, o ćhave ćedinđe pe hem dikhlje ano amende sose hijam le averćhane olendar. Palo nekobor dive, haljiljam so palo duj ja trin satija ki služba, o vreme bi đala but sigate.

Ćaće hijam le but bahtale đi vaćerđam i šukar vest akale manušenđe. Dikhljam so on tane šukar manuša, zahvalna, gostoljubiva hem mangena te šunen ando Devel. Iako but olendar tane hindusija, ipak prihvatinđe o ćaćipe. Manglje te šunen ando Jehova, ando Isus, andi Biblija, ando odova so ka ovel raj ki phuv hem andi nada so o mule palem ka živinen. Palo jekh berš, hine amen 20 kursija. Svako dive haljam maro e manušencar kolencar proučinđam. Ćaće hijam le but bahtale.

Sigate palo odova, dobinđam jekh aver zadatko – te služina ki pokrajinsko služba ko thana kola tane uzo Indijsko okean. Svako kurko, ked posetinđam disavi skupština sućam koro amare phralja. Zajedno đeljam e objaviteljencar ki služba hem ohrabrinđam jekh jekhe. Sebepi odova uljam sar jekh porodica, but mangljam olenge ćhaven hem čak olenge životinjen. Duj berš uživinđam ki odija služba. Palo odova, vićinđe amen o phralja andi podružnica hem phenđe amenđe: „Mangaja te aven te služinen ko Betel.“ A amen phenđam lenđe: „Amenđe tano but šukar akate kaj hijam“. Ama, naravno hijam le spremna te služina kuri god valjani.

PALEM IRINĐAM AMEN KO BETEL KI JUŽNO AFRIKA

Ko Betel ćerđum buti ko Službeno odeljenje. Odothe šaj hine te sarađujinav bute zrelo hem iskusno phralencar. Ko odova vreme, ked o pokrajinsko nadgledniko posetinđa jekha skupština, ov bićhalđa izveštaj andi odija skupština ki podružnica. Palo odova, o phralja kotar Službeno odeljenje bićhalđe lil odola skupštinaće premalo odova so pisinđa o pokrajinsko nadglednik. Ko odola lila, on ohrabrinđe e phralen hem dinđe len savetija hem smernice. Sebepi odova, o sekretarija hine len but bari buti. On valjanđe odola lila te prevodinen kotar kosa, zulu hem avera afrička ćhibja ki englesko ćhib hem palo odova kotar i englesko ćhib ko avera afrička ćhibja. But ceninđum i buti kola ćerđe akala prevodiocija. On pomožinđe maje te haljovav kola pharipa isi len amare kale phralja hem phenja ki Afrika.

Ko odova vreme, o manuša ki južno Afrika hine podelime premalo rase. Svako rasno grupa živinđa ko određeno than. Odolese, o manuša ando različita rase našti hine te družinen pe. Amare kale phralja kola živinđe ki Afrika vaćerđe pi ćhib, propovedinđe ki pi ćhib hem đelje ko sastankija ki pi ćhib.

Na hine man prilika te upoznajinav bute kale manušen sebepi so služinđam ko englesko područje. Ama, akana hine man prilika te upoznajinav odole manušengi kultura hem olenge običaja. Haljiljum kola pharipa isi len amare kale phralja sebepi so na ićerena pe ki tradicija hem ko običaja kola isi len o manuša ando odova than. On ćaće hine but hrabra. Olengi porodica hem o manuša kotar olengo gav but protivinđe pe olenđe, odolese so na manglje te ićeren pe ki olengi tradicija hem ko olenge spiritistička običaja. Ko odola gava hine baro ćororipe. But manuša na đanđe šukar te čitinen hem te pisinen, ama but poštujinđe i Biblija.

Hine man prilika te ćerav ko disave pravna slučaja kuri valjanđam te branina amaro pravo te služina e Devlese hem amari neutralnost. But ohrabrinđa man odova ked dikhljum kobor tane amare ćhave verna hem hrabra. Odolese so na manglje te učestvujinen ki molitva hem te đilaben i himna, on hine fordime andi škola.

Ki jekh tikni phuv koja vićinđa pe Kraljevina Svaziland, o phralja hine len pana jekh problemi. Ked o kralj Sobhuza Dujto mulo, ando manuša rodinđa pe te žalinen palo oleste. E muršendar rodinđa pe te ćeren pe đeralje, a e đuvlendar te ćhinen pe bala ko kratko. But phralja hem phenja doživinđe baro progonstvo sebepi so na manglje te ićeren o običaja kola o manuša ćerđe e mulenđe. Odova so on hine verna e Jehovase, but ohrabrinđa amen. Amen but sikljiljam andi olengi vernost, ando olengo strpljenje hem odova but zorjaćerđa amari vera.

PALEM KI ŠTAMPARIJA

Ko 1981. berš, palem irinđum man ki štamparija kuri pomožinđum ko odova te koristinen pe o kompjuterija đi štampinđa pe amari literatura. Odova hine but posebno vreme! O način sar štampinena pe amare publikacije but menjinđa pe. Jekh firma dinđa amen te probina jekh nevi mašina. Sebepi odova, enja linotip mašine više na koristinđam nego počminđam te koristina panđ avera neve mašine. Isto ađahar, ko odova vreme počminđam te koristina pana jekh nevi mašina aso štampanje. Sebepi sa odova, akana šaj hine te štampina pobuter publikacije hem odova te ćera posigate.

Odolese so koristinđam o kompjuterija, o izgled andi jekh stranica kotar o časopis menjinđa pe. Koristinđam jekh program kova vićini pe MEPS, o elektronsko sistem kuri obradinđa pe o tekst ko but ćhibja. Ked setinava man ko vreme ked resljam ki južno Afrika pa đi akana, šaj te phenav so i tehnologija but napredujinđa (Is. 60:17). Soštar ženinđam amen e phenjencar kola hine pionirke hem kola but manglje e Jehova. O Bil hem me pana služinaja ko Betel. A o Ken hem o Denis akana isi len pe porodice hem barjaćerena pe ćhaven.

Ki podružnica hine sa pobari hem pobari buti. Amari literatura akana prevodinđa pe hem štampinđa pe ko but ćhibja hem hine bićhaldi ko avera podružnice. Sebepi odova, valjanđa amenđe pobaro Betel. O phralja ko jekh but šužo than, ko zapadno deo ando Johanesburg, ćerđe nevo Betel. Ko 1987. berš hine ićerdo o govor aso posvećenje. Hine amenđe drago te dikha sar o delo ki odija phuv barjola hem te služina ki odija podružnica but berša.

DOBINĐAM AVER ZADATKO

Hijum le iznenadimo ked ko 2001. berš, vićinđe man te služinav sar član ando Odbor andi podružnica ki Amerika. Hine amenđe but žao so morandiljam te mukha i služba koja but mangljam hem amare amalen ki južno Afrika. Ama, bahtale hijam so šaj te služina ko Betel ki Amerika.

E Lauraki daj hine but phuri hem pućljam amen ko ka brinini pe olatar. Amen bešljam ko Njujork hem našti hine but te ćera. Ama, e Laurake phenja phenđe so ka brininen pe olatar. On phenđe: „Amen na hijam ki punovremeno služba, ama ako brininaja amen olatar ađahar ka pomožina tumenđe te ispuninen tumaro zadatko.“ But hijam lenđe zahvalna sebepi odova.

Isto ađahar, mo phral hem olesi romni, kola živinđe ko Toronto, ki Kanada brininđe pe andi mi daj. Oj već 20 berš živinđa olencar. Hem palo odova so đeljam ko Njujork, on brininđe pe andi mi daj sa đi oj na mulji. Ked hijan ki punovremeno služba, but tano baro blagoslov ked neko andi ti porodica brinini pe ando te roditeljija kola tane phure, a odova nane lokho.

Nekobor berš ko Betel, ki Amerika, ćerđum buti ki štamparija, koja sar đelo o vreme ulji sa pomoderno hem pojednostavno. Akana sigende počminđum te ćerav buti ko Odeljenje asi nabavka. Ćaće hijum bahtalo so ko poslednja 20 berš hijum deo andi jekh asavki bari podružnica. Odothe isi prekalo 5 000 phralja hem phenja hem pana 2  000 kola služinena sar spoljna saradnikija.

Angleder 60 berš, ni ki godi na alo maje so ka ovav ko than ko kova akana hijum. But hijum zahvalno e Lauraće so sa akala berša hine uzo mande. Šaj te phenav so hine man but bahtalo životi! But hijam bahtale so ki e Jehovasi organizacija hine amen različita zadatkija hem so šaj hine te penđara bute phralen hem phenjen. Isto ađahar, but hijam zahvalna so hine amen prilika te posetina avera podružnice kuri upoznajinđam bute phralen. Akana isi man 80 berš. Više našti te ćerav odobor kobor angleder šaj hine te ćerav. Ama, odolese isi terne phralja kola šaj te ćeren odija buti koja me ćerđum.

O psalmista pisinđa: „Bahtalo tano o narodo kaso Devel tano o Jehova“ (Ps. 33:12). Odova tano ćaće ađahar. Zahvalno hijum so sa akala berša služinava e Jehovase olese narodoja.