Uljum misionarka iako but lađandiljum

Bijandiljum ko 1951. berš ko Beč, ki Austrija. Me roditeljija hine katolikija. Me hijum le but lađutni, ama odova na ćhinavđa man te molinav man e Devlese. Ked hine man enja berš, mo dad počminđa te proučini i Biblija e Jehovase svedokonencar. Na đelo but, hem mi daj počminđa.

Amen hijam le ki skupština Debling, ko Beč. Sar porodica, ćerđam but buća zajedno. Čitinđam hem proučinđam i Biblija, đeljam ko sastankija hem pomožinđam ko pokrajinska sastankija. Ko odola berša, mo dad pomožinđa maje te zamangav e Jehova. Ov molinđa pe me hem mi phen te ova pionirke, ama odova na hine mo cilj.

POČMINAVA E PUNOVREMENO SLUŽBAJA

Krstinđum man ko 1965. ked hine man 14 berš. Ama, hine maje pharo te propovedinav e manušenđe kolen na đanđum. Isto ađahar, mislinđum soj tane avera terne pošukar mandar, a me baš mangljum te sviđinav man olenđe. Odolese, sigate palo odova so krstinđum man, počminđum te družinav man okolencar kola na služinđe e Jehovase. Iako mangljum te družinav man olencar, mi savest hine uznemirimi sose but vreme hijum le okolencar kola na hine Svedokija. Ama, na hine man snaga te meninav man. So pomožinđa man te ćerav odova?

Ko odova vreme, ki amari skupština alji i Doroti koja hine la 16 berš. But oduševinđa man odova kobor manglja te đal kotar ćher ko ćher. Me hijum le hari phureder olatar, ama na đeljum redovno ki služba. Razmislinđum: „Me roditeljija tane e Jehovase svedokija, a olake nane. Olaki daj tani nabormi, a oj tani uvek ki služba.“ Olako primer podstakninđa man te ćerav diso pobuter e Jehovase. Sigate palo odova, i Doroti hem me uljam pionirke. Prvo hijam le pomoćna pionirke, a palo odova stalna. Olaki revnost ćaće hine zarazno. Oj pomožinđa man te ovel man mo prvo biblijako kurs. Sar nakhlja o vreme, hine maje polokho te vaćerav e manušencar kotar ćher ko ćher, ki ulica hem ko avera thana.

O prvo berš đi hijum le stalno pioniri, jekh phral andi Austrija kova vićinđa pe Hajnc alo ki amari skupština. Ov upoznajinđa i istina ki Kanada đi hine ko po phral kova hine Svedoko. Ki amari skupština ko Beč alo sar specijalno pioniri. Andi početka sviđinđa pe maje. Ama, ov manglja te ovel misionari, a me na hine man odova cilj. Odolese, ki početka na mothovđum lese so osetinava premalo leste. Ama, kasnije me hem ov počminđam te upoznajina amen, leljam amen hem počminđam te služina zajedno sar pionirija ki Austrija.

I MISIONARSKO SLUŽBA OVELA MO CILJ

O Hajnc često vaćerđa ando odova so mangela te ovel misionari. Niked na ćerđa maje pritisak te ovav misionarka, ama podstakninđa man te razmislinav ando odova ađahar so pućlja man: „Pošto nane amen ćhave, da li šaj te ćera diso pobuter e Jehovase?“ Ama, odolese so hijum le but lađutni, darandiljum te ovav misionarka. Hijum le pionirka, ama te ovav misionarka dićhilo maje sar jekh but pharo zadatko. O Hajnc hine strpljivo hem nastavinđa te vaćeri maje odolestar. Isto ađahar, podstakninđa man te na mislinav ki mi dar, nego ko odova sar šaj te pomožinav averenđe. Odova savet ćaće but pomožinđa maje.

Hari pohari, hem me počminđum te ovel man želja te ovav misionarka hem odolese predajinđam i molba aso Galad. Ama, o sluga kotar podružnica phenđa maje so bi ovela šukar najangleder te sikljovav pošukar i englesko ćhib. Ćaće trudinđum man te primeninav odova savet. Trin berš palo odova, iznenada dobinđam jekh nevo zadatko, te služina ki jugoslovensko skupština ko Salcburg, ki Austrija. Šov berš propovedinđam ko odova područje hem jekh berš služinđam ki pokrajinsko služba. I srpsko-hrvatsko ćhib na hine hić lokhi, ama hine amen but kursija.

Ko 1979. berš, o phralja ando Betel pućlje amen da li šaj jekh kratko vreme te đa ki Bugarska. Odolese so uduri amaro delo hine zabranimo, pućlje amen da li šaj te ćera amen so đaja ko „odmor“. Phenđe amenđe so na valjani te propovedina nego ćorjale te igara i literatura amare panđe phenjenđe kola živinđe ki Sofija. Tegani but darandiljum, ama o Jehova pomožinđa maje. Ked resljam uduri, dikhljam kobor tane akala phenja hrabra hem radosna, iako ko svako momenti i policija šaj hine te astari len. Olengo primer but ohrabrinđa man hem podstakninđa man te prihvatinav bilo savo zadatko ki Jehovasi organizacija hem te dav mo najšukar.

Palo disavo vreme, palem pherđam i molba asi škola Galad hem akava puti hijam le vićime. Mislinđam so ka đa ki Amerika hem so ka pratina o program ki englesko ćhib. Ama, ko novembar ko 1981. berš, počminđa o vanredno razred andi škola Galad ki diz Vizbaden, ki Nemačka. Tegani, o program šaj hine te pratina ki nemačko ćhib hem hine maje but polokho te haljovav. Ama, kuri ka bićhalen amen palo odova?

SLUŽINAJA KI PHUV KURI ISI MARIBE

Dobinđam te služina ki Kenija. Ama, o phralja andi odija podružnica pućlje amen da li hijam spremna te đa te služina ki Uganda. Deš berš angleder odova, jekh vojničko grupa preuzminđa i vlast ki Uganda kuri predvodinđa o generali Idi Amin. Đi ov hine ki vlast, hiljade manuša hine mudarde hem milionija manuša but patinđe. Ama, ko 1979. berš i vlada ki Uganda palem pelji hem ov više na hine ki vlast. Šaj samo te zamislinen kobor darandiljum te đav te služinav ki jekh asavki phuv kuri hine baro nasilje. Ama, đi hijam le ki škola Galad, amen sikljiljam te uzdajina amen upro Jehova. Odolese hijam le spremna te đa uduri.

I situacija ki Uganda hine but lošno. O Hajnc vaćerđa odolestar ko godišnjako ando 2010. berš. Ov phenđa: „But buća hine pharo te funkcionišinen [. . .] sar na primer te ovel amen pani ili te komunicirina prekalo telefoni [. . .] O pucibe hem o ćoribe hine ki svako strana, pogotovo raćate [. . .] Svako rat sare bešlje ćhere, molinđe pe hem nadinđe pe so niko na ka avel te ćorel lendar diso ili te mudari len.“ Ama, iako hine odobor pharo, o phralja hem o phenja aćhilje duhovno zorale.

Ko 1982. berš, resljam ki Kampala, ki glavno diz ki Uganda. Odothe hijam le panđ masek ko Sem hem ki Kristina Vaisva. On hine len panđ ćhave hem olencar živinđe olenge štar rođakija. But putija hine len samo jekh puti ko dive te han. Oduševime hijam le so hem ki asavki situacija hine velikodušna. Đi hijam le olencar, sikljiljam but praktična buća. Sar na primer, te štedina o pani ađahar so ka trošina samo nekobor litrija te nanđova hem odova isto pani te koristina aso toalet. Ko 1983. berš, arakhljam amenđe ćher ko jekh pobezbedno deo ki Kampala.

Uduri ćaće uživinđam ki služba. Na primer, jekh masek dinđam 4 000 časopisija. Ama, najviše oduševinđa amen odova sar o manuša reagujinđe. On but poštujinđe e Devle hem manglje te vaćeren andi Biblija. Svako amendar hine le ando 10 đi o 15 kursija. But buća sikljiljam ando manuša kolencar proučinđam. Na primer, iako valjanđe svako kurko phirindoj te đan ko sastankija, on niked na žalinđe pe hem uvek odova ćerđe asandoj.

Ko 1985. hem ko 1986. berš hine duj mariba ki Uganda. But putija šaj hine te dikha sar o ćhavore akharena oružje, sar tane sikavde te oven vojnikija hem ćhivde ko kontrolna punktija. Ko odova period, amen molinđam amen e Jehovase te ova mudra hem te ovel amen mir đi propovedinđam e manušenđe. O Jehova odgovorinđa ko amare molitve. Svako puti ked bi resaja nekas ko mangela te šunel i šukar vest, amen bi bistraja ki amari dar.

Isto ađahar, uživinđam te svedočina aso strancija. Na primer, proučinđam jekhe bračno pareja, e Murateja hem e Dilbara Ibatulin, kola hine ando Tatarstan ki Centralno Rusija. O Murati hine doktori. On krstinđe pe hem pana služinena verno e Jehovase. Palo odova, upoznajinđum e Tatjana Vilejska koja hine andi Ukrajina. Ko odova period, oj hine depresivno hem manglja te mudari pe. Ama palo odova so krstinđa pe, irinđa pe ki Ukrajina hem kasnije ćerđa buti sar prevodilac asi ukrajinsko ćhib.a

NEVO ZADATKO

Ko 1991. berš, đi hijam le ko odmor ki Austrija, o phralja andi odija podružnica pisinđe amenđe so dobinđam nevo zadatko, te služina ki Bugarska. Palo odova so o komunizam pelo ki Istočno Evropa, o delo ando Jehovase svedokija hine zakonski priznajimo ki Bugarska. Sar so phenđum, angleder garavindoj legarđam i literatura ki odija phuv. Akana hijam le bićhalde uduri te propovedina.

O phralja phenđe amenđe te na irina amen ki Uganda. Odolese, niked na irinđam amen uduri ni te pakujina amare šeja ni te pozdravina amen e phralencar hem e phenjencar. Umesto odova, đeljam ko Betel ki Nemačka, leljam vorda hem đeljam pravo ki Bugarska. Uduri dobinđam te služina ki Sofija, ki jekh grupa ando 20 objaviteljija.

Ked resljam ki Bugarska, hine amen avera problemija. Sar prvo, na đanđam i ćhib. Sar dujto, hine samo duj publikacije ki odija ćhib, i knjiga O ćaćipe kova legari ko večno životi hem i knjiga Mi knjiga ando biblijake priče. Sar trito, hine amenđe but pharo te počmina biblijake kursija. Ama, ipak amari tikni grupa hine but revno hem šukar napredujinđa. Odova primetinđa i pravoslavno crkva hem počminđa te ćerel amenđe bare problemija.

Ko 1994. berš, e Jehovase svedokija više na hine zakonski priznajime hem odolese o manuša andi Bugarska mislinđe so hijam jekh opasno sekta. Disave phralja hine ćhivde ko phanlipe. Ko novine hem ki televizija vaćerđe but bare hovajba amendar. On phenđe so e Jehovase svedokija mangena olenge ćhave te meren odolese so na mukhena len te len rat hem so ćhivena jekh jekhe te mudaren pe. Tegani hine amenđe but pharo te propovedina. Ki služba, o manuša često pištinđe upro amende, vićinđe amenđe policija hem čak gađinđe amen disave bućencar. Hine nemoguće te anel pe disave literatura ki odija phuv, a hem hine but pharo te arakha than aso sastankija. I policija alji ko jekh kongres hem ćhinavđa le. Me hem o Hajnc na hijam le siklje o manuša odobor te mrzinen amen. On hine skroz averćhane ando manuša ki Uganda kola jedva ađićerđe te proučinen i Biblija. So tegani pomožinđa amenđe te istrajina?

But pomožinđa amen odova so hijam le e phralencar hem e phenjencar. On but manglje o ćaćipe hem hine zahvalna so hijam le zajedno olencar. Sare aćhiljam paše jekh jekheja hem pomožinđam jekh jekhese. Kotar sa akava, o Hajnc hem me sikljiljam so šaj te ova bahtale ako razmislinaja ando manuša, a na ando amare problemija.

Palo nekobor berš, hine amenđe polokho te propovedina. Ko 1998. berš, palem hijam le registrujime hem but publikacije počminđe te prevodinen pe. Palo odova, ko 2004. berš hine posvećenje ando objektija kotar podružnica ki Sofija. Avdije, uduri isi 57 skupštine hem 2 953 objaviteljija. Ko 2024. berš ki Spomen-svečanost hine 6 475 manuša. Nekad ki Sofija hine samo panđ phenja, a akana uduri isi enja skupštine. Ćaće dikhljam sar kotar „tikno“ ovela „baro“ narodo (Is. 60:22).

PROBLEMIJA E SASTIPAJA

Me hine man bare problemija me sastipaja. O doktorija nekobor putija phenđe maje so isi man tumorija, pa čak hem so isi man jekh tumor ko šero. Odolese, morandiljum te đav ko zračenje hem đeljum ki Indija kuri o doktorija 12 satija ćerđe man operacija hem ikalđe pobaro deo ando odova tumor. Palo odova, te šaj te oporavinav man morandiljum te bešav ko Betel ki Indija hem posle irinđum man ko Betel ki Bugarska.

O Hajnc hine le jekh but retko nabormipe kova vićinđa pe Hantingtonova bolest. Sebepi odova nabormipe olese hine pharo te phirel, te vaćeri hem te kontrolišini pe pokretija. Sar odova nabormipe napredujinđa, ov sa više zavisinđa mandar. Podijekh puti, odobor hijum le umorno hem zabrinuto so naštine te brininav man olestar. Ama, jekh terno phral kova vićinđa pe Bob često lelja e Hajnce ki služba. Ov na lađandilo ando odova so o manuša ka vaćeren odolese so o Hajnc na ka šaj šukar te vaćeri ili so na ka šaj te kontrolišini pe pokretija. Uvek šaj hine te računinav upro Bob. Me hem o Hajnc na hine amen ćhave ko akava sveto, ama o Jehova blagoslovinđa amen ađahar so dinđa amen e Bobe. Ov hine sar amaro ćhavo (Mar. 10:29, 30).

Isto ađahar, o Hajnc hine le rak hem ko 2015. berš, ov mulo. But nedostajini maje. Ov hine neko ko pomožinđa man te na brininav man odobor hem pharo maje te prihvatinav so više nane odothe. Ama, ko mo sećanje ov tano pana đivdo (Luka 20:38). Često razmislinava ando olese šuže lafija hem šukar savetija. But hijum zahvalno so šaj hine but berša te služina zajedno e Jehovase.

ZAHVALNO HIJUM E JEHOVASE ASI OLESI POMOĆ

Ko sa me pharipa o Jehova uvek dinđa man snaga. Isto ađahar, pomožinđa man te ovav misionarka koja ćaće mangela e manušen iako hijum le but lađutni (2. Tim. 1:7). Zahvalno hijum lese so me hem mi tikneder phen akana hijam ki punovremeno služba. Oj hem olako rom služinena ki pokrajinsko služba ki srpsko ćhib ki Evropa. Odova so mo dad molinđa pe ked hijam le tiknja, o Jehova uslišinđa.

Svako puti ked proučinava i Biblija osetinava baro mir kova dela man o Jehova. Ked hine maje najpharo, sikljiljum so valjani „celone vileja“ te molinav man e Jehovase sar o Isus (Luka 22:44). Jekh način sar o Jehova odgovorinđa ko me molitve tano prekalo phralja hem phenja kotar mi skupština ki Sofija. On često vićinena man te ovav olencar, phenena maje kobor ceninena man hem mangena man. Sa odova ćerela man te ovav but radosno.

Često razmislinava ando uskrsenje. Zamislinava me roditeljen anglo amaro ćher, sar tane palem terne sar ko dive ked lelje pe. Isto ađahar, sar mi phen ćerela habe, a o Hajnc tano uzo po gras. Odova so razmislinava ando odola buća, pomožini man te cidav man ando negativna mislija hem te ovav zahvalno e Jehovase.

Ked razmislinava ando odova so o Jehova đi akana dinđa man hem so ka del man ki budućnost, osetinava man sar o David kova ko Psalam 27:13, 14 phenđa: „So bi ovela mancar ked na bi verujinava so ka dikhav e Jehovaso šukaripe đi pana hijum maškaro đivde? Uzdajin tut upro Jehova, ov hrabro hem to vilo nek ovel zoralo. Uzdajin tut upro Jehova.“