Постанак

34 Дина, Лијина кћи,+ коју је она родила Јакову, редовно је излазила да посматра+ кћери те земље.+ 2 Сихем, син Емора Јевејина,+ поглавара те земље, угледао је Дину, узео је и силовао је.+ 3 Његова је душа прионула уз Дину, Јаковљеву кћер, и он је ту девојку заволео и речима настојао да придобије њено срце. 4 На крају је Сихем рекао свом оцу Емору:+ „Тражи ми ову девојку за жену.“+

5 Јаков је чуо да је он обешчастио његову кћер Дину. Јаков је о томе ћутао+ док нису дошли његови синови који су били код стоке у пољу.+ 6 Касније је Емор, Сихемов отац, отишао код Јакова да разговара с њим.+ 7 А Јаковљеви синови су дошли из поља чим су чули шта је било. То их је јако заболело и разгневило,+ јер је Сихем безумно поступио и нанео срамоту Израелу кад је легао с Јаковљевом кћери,+ а тако нешто није смело да се учини.+

8 Емор им је рекао: „Душа мог сина Сихема прионула је уз вашу кћер.+ Молим вас, дајте му је за жену,+ 9 и склапајте бракове с нама.+ Своје кћери даваћете нама, а наше кћери узимаћете за себе.+ 10 Живите с нама и слободно користите нашу земљу. Живите овде, тргујте с нама и у њој се настаните.“+ 11 Тада је Сихем рекао њеном оцу и њеној браћи: „Дајте да нађем милост у вашим очима, и даћу вам шта год кажете. 12 Тражите много новца за невесту и велики дар,+ и ја ћу дати шта год кажете, само ми дајте ту девојку за жену.“

13 Зато што је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, Јаковљеви синови су одговорили Сихему и његовом оцу Емору с намером да их преваре.+ 14 Рекли су им: „Нипошто не можемо учинити тако нешто и дати своју сестру човеку који није обрезан,+ јер је то за нас срамота. 15 На то можемо пристати само под условом да постанете као и ми и да обрежете све мушкарце међу вама.+ 16 Онда ћемо своје кћери давати вама, а ваше кћери узимати за себе, и живећемо с вама и постаћемо један народ.+ 17 Али ако нас не послушате и не обрежете се, узећемо своју кћер и отићи ћемо.“

18 Сихему и његовом оцу Емору допало се оно што су они рекли.+ 19 Младић није оклевао да испуни тај услов,+ јер му се Јаковљева кћи веома свиђала, а он је био најпоштованији+ у целом дому свог оца.+

20 Тако су Емор и његов син Сихем отишли на врата свог града и рекли људима свог града:+ 21 „Ови су људи мирољубиви према нама.+ Нека се населе у земљи и тргују с нама, јер земља је довољно пространа и за њих.+ Њихове кћери узимаћемо за жене, а наше кћери даваћемо њима.+ 22 Ти људи ће пристати да живе с нама и да постанемо један народ само под условом да се сви мушкарци међу нама обрежу као што су они обрезани.+ 23 Зар неће онда њихови поседи и њихово благо и сва њихова стока припасти нама?+ Само пристанимо на тај услов да би живели с нама.“+ 24 Тада су сви који су излазили на врата његовог града послушали Емора и његовог сина Сихема, и сви мушкарци су се обрезали, сви који су излазили на врата његовог града.

25 Али трећег дана, док су они још били у боловима,+ два Јаковљева сина, Симеон и Левије,+ Динина браћа,+ узели су своје мачеве и ушли у град, а да нико ништа није посумњао, и побили све мушкарце.+ 26 Оштрицом мача убили су Емора и његовог сина Сихема.+ Онда су узели Дину из Сихемове куће и отишли.+ 27 Остали Јаковљеви синови напали су мушкарце који су већ били тешко повређени и опленили су град, јер је тамо њихова сестра била обешчашћена.+ 28 Затим су узели њихове овце, њихова говеда и њихове магарце и све што је било у граду и што је било у пољу.+ 29 Узели су сву њихову имовину и заробили сву децу и све жене, и опљачкали све што је било у кућама.+

30 Тада је Јаков рекао Симеону и Левију:+ „Изложили сте ме прекору и због вас сам постао мрзак становницима ове земље,+ Хананцима и Ферезејима. Ја имам мало људи,+ а они ће се скупити против мене и напашће ме и побиће и мене и мој дом.“ 31 А они су на то рекли: „Зар да се неко с нашом сестром опходи као с блудницом?“+