Немија
1 Речи Немије,+ Ахалијиног сина. Догодило се то месеца кислева,*+ двадесете+ године, кад сам био у тврђави Сусан.+ 2 Дошао је Ананије,+ један од моје браће, и с њим још неки људи из Јуде. Питао+ сам их за Јудејце+ који су се спасли,+ за остатак који се вратио из заробљеништва+ и за Јерусалим. 3 Они су ми одговорили: „Остатак који се вратио из заробљеништва тамо у покрајини+ налази се у врло тешком стању+ и срамоти.+ Јерусалимске зидине+ су срушене, а врата+ су му ватром спаљена.“
4 Кад сам чуо те речи, сео сам и данима плакао и туговао, постио+ и молио се Богу небеском.+ 5 И рекао сам: „О, Јехова, Боже небески, Боже велики, ти који уливаш страх,+ који се држиш савеза+ и показујеш милост* онима који те воле+ и који се држе твојих заповести.+ 6 Молим те, нека твоје ухо буде пажљиво+ и твоје очи отворене да чујеш молитву свога слуге,+ коју ти данас упућујем цели дан и целу ноћ+ за синове Израелове, твоје слуге, признајући+ грехе+ синова Израелових којима смо ти згрешили. Згрешили смо и ја и дом оца мога.+ 7 Да, чинили смо зло пред тобом+ и нисмо извршавали заповести,+ нити смо се држали прописа+ и закона+ које си дао Мојсију, свом слузи.+
8 „Молим те, сети се+ речи коју си заповедио Мојсију, своме слузи, рекавши: ’Ако будете поступали неверно, ја ћу вас расејати међу народе.+ 9 Али, ако се вратите мени+ и почнете да се држите мојих заповести+ и поступате по њима,+ чак и ако неки од вас буду расејани до накрај неба, ја ћу вас оданде сакупити+ и одвешћу вас+ на место које сам изабрао да у њему пребива моје име.‘+ 10 Они су твоје слуге+ и твој народ,+ који си откупио својом великом силом+ и својом снажном руком.+ 11 Јехова, молим те да твоје ухо пази на молитву твог слуге и на молитву+ твојих слугу који се од свег срца боје твог имена.+ Молим те, помози данас+ свом слузи да успе и да нађе милост пред овим човеком.“+
Ја сам тада био краљев пехарник.+