Излазак
33 Јехова је још рекао Мојсију: „Иди, крени одавде, ти и народ који си извео из египатске земље,+ у земљу за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову: ’Твом потомству ћу је дати.‘+ 2 Послаћу пред тобом анђела+ и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје.+ 3 Иди у земљу у којој тече мед и млеко.+ Ја нећу ићи с вама зато што сте ви непокоран* народ,+ да вас путем не истребим.“+
4 Кад је народ чуо те страшне речи, почео је да јадикује.+ Нико није ставио на себе свој накит. 5 Јехова је рекао Мојсију: „Реци Израеловим синовима: ’Ви сте непокоран* народ.+ Кад бих само један час+ дошао међу вас, истребио бих вас. Зато сада скините са себе сав накит да видим шта ћу учинити с вама.‘“+ 6 Тако су Израелови синови поскидали са себе свој накит на гори Хорив+ и више га нису носили.
7 А Мојсије је узео свој шатор и разапео га изван логора, далеко од логора, и назвао га шатор састанка. Ко год је хтео да нешто пита+ Јехову, отишао би до шатора састанка, који је био изван логора. 8 Кад год би Мојсије пошао у шатор, цео би народ устао.+ Свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док он не би ушао у шатор. 9 А кад год би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака+ би сишао и стајао на улазу у шатор док је Бог разговарао+ с Мојсијем. 10 И цео народ би видео стуб од облака+ како стоји на улазу у шатор, и тада би цео народ устао и свако би се поклонио на улазу у свој шатор.+ 11 А Јехова би разговарао с Мојсијем лицем у лице,+ баш као што човек разговара са својим ближњим. Затим би се Мојсије враћао у логор, а његов слуга+ Исус, Навинов син,+ његов помоћник, не би излазио из шатора.
12 Мојсије рече Јехови: „Ево, ти ми кажеш: ’Води овај народ‘, али ниси ми објавио кога ћеш послати са мном. Још си ми рекао: ’Знам те по имену+ и нашао си милост у мојим очима.‘ 13 Зато те сада молим, ако сам нашао милост у твојим очима,+ обзнани ми своје путеве,+ да бих те упознао и да бих нашао милост у твојим очима. И сети се да је овај народ твој народ.“+ 14 А он му рече: „Ја ћу лично поћи с тобом+ и даћу ти да починеш.“+ 15 На то му он рече: „Ако ти лично не пођеш с нама, немој ни да нас водиш одавде. 16 По чему ће се знати да сам нашао милост у твојим очима, ја и твој народ? Зар не по томе да ти идеш с нама,+ да се ја и твој народ разликујемо од свих других народа који су на лицу земље?“+
17 А Јехова одговори Мојсију: „И ово о чему си говорио ја ћу учинити,+ јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.“ 18 На то Мојсије рече: „Молим те, дај ми да видим твоју славу.“+ 19 А он му одговори: „Учинићу да сва моја доброта прође испред твог лица+ и пред тобом ћу објавити име Јехова.+ Смиловаћу се ономе коме желим да се смилујем, и показаћу милосрђе ономе коме желим да покажем милосрђе.“+ 20 Затим рече: „Али не можеш видети моје лице, јер човек не може мене видети и остати жив.“+
21 Јехова још рече: „Ево места код мене, стани на стену. 22 Док моја слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и заклонићу те својом руком док не прођем. 23 После тога ћу склонити своју руку и видећеш ме с леђа. Али моје лице не може се видети.“+