Песма над песмама

3 „На постељи својој, у ноћима, тражила сам онога кога душа моја воли.+ Тражила сам га, али га нисам нашла. 2 Молим вас, пустите ме да устанем и обиђем град,+ да по улицама и трговима+ тражим онога кога душа моја воли. Тражила сам га, али га нисам нашла. 3 Срели су ме стражари+ који град обилазе: ’Јесте ли видели онога кога душа моја воли?‘ 4 Тек што сам их прошла, нашла сам онога кога душа моја воли. Ухватила сам га и нисам га пуштала док га нисам увела у кућу мајке моје, у одаје оне која ме је у утроби носила. 5 Заклињем вас,+ кћери јерусалимске, газелама и кошутама пољским,+ не будите љубав у мени, не будите је кад се сама није пробудила.“+

6 „Шта се то диже из пустиње попут стубова дима и мирише на смирну и тамјан+ и на разноврсни мирисни прашак трговачки?“+

7 „Гле, то је носиљка Соломонова. Око ње је шездесет јунака, одабраних између јунака Израелових.+ 8 Сви мач имају, за рат су увежбани, свакоме је мач на боку због страха ноћног.“+

9 „То је носиљка коју је краљ Соломон себи начинио од стабала ливанских.+ 10 Стубови су њени од сребра, наслони од злата. Седиште јој је од вуне пурпурне боје, а изнутра су је с љубављу украсиле кћери јерусалимске.“

11 „Изађите, кћери сионске, и гледајте краља Соломона с венцем+ који му је мајка+ исплела на дан свадбе његове, на дан радости срца његовог.“+