Песма над песмама

Глава VIII.

8 О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била пријекорна.

2 Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавијем, соком од шипака.

3 Лијева је рука његове мени под главом а десном ме грли.

4 Заклињем вас, кћери Јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.

5 Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгога свога? Под јабуком пробудих те, гдје те роди мати твоја, гдје те роди родитељка твоја.

6 Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји.

7 Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се.

8 Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде ријеч о њој?

9 Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровијем.

10 Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовијем као она која нађе мир.

11 Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по тисућу сребрника.

12 Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, тисућа, и двије стотине онима који чувају род његов.

13 Која наставаш у вртовима! другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.

14 Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мириснијем.