Језекиљ

Глава XX.

20 А седме године, петога мјесеца, дана десетога, дођоше неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном.

2 И дође ми ријеч Господња говорећи:

3 Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.

4 Хоћеш ли да им судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. Покажи им гадове отаца њиховијех.

5 И реци им: овако вели Господ Господ: којега дана изабрах Израиља и подигох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подигох им руку своју говорећи: ја сам Господ Бог ваш;

6 Онога дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама.

7 И рекох им: одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове Мисирске, ја сам Господ Бог ваш.

8 Али се одвргоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гаднијех богова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гњев свој на њима усред земље Мисирске.

9 Али имена својега ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске.

10 И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу.

11 И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши жив ће бити кроз њих.

12 И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.

13 Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гњев свој на њих у пустињи да их истријебим.

14 Али учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

15 И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама;

16 Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гаднијем боговима њиховијем.

17 Али их пожали око моје, те их не истријебих, и не затрх их у пустињи.

18 Него рекох синовима њиховијем у пустињи: не идите по уредбама отаца својих и не држите њиховијех закона, и не скврните се гаднијем боговима њиховијем.

19 Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;

20 И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.

21 Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и закона мојих не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гњев свој на њима у пустињи.

22 Али повратих руку своју и учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.

23 И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расијати по народима и разасути по земљама.

24 Јер закона мојих не извршиваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гаднијем боговима отаца њиховијех.

25 Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живјети.

26 И оскврних их даровима њиховијем што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.

27 Зато говори дому Израиљеву, сине човјечји, и кажи им: овако вели Господ Господ: још ме и овијем ружише оци ваши чинећи ми безакоње:

28 Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, гдје год видјеше висок хум и дрво гранато, ондје приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и ондје љеваше наљеве своје.

29 И рекох им: шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.

30 Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: не скврните ли се на путу отаца својих? и за гадовима њиховијем не курвате ли се?

31 И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.

32 А шта мислите, неће бити никако, што говорите: бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.

33 Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом цароваћу над вама.

34 И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расијани, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом.

35 И одвешћу вас у пустињу тијех народа, и ондје ћу се судити с вама лицем к лицу.

36 Како сам се судим с оцима вашим у пустињи земље Мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.

37 И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе завјетне.

38 И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље гдје су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.

39 Ви дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: идите, служите сваки гаднијем боговима својим и унапредак, кад нећете да ме слушате; али имена мојега светога не скврните више даровима својим и гаднијем боговима својим.

40 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, ондје ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, ондје ће ми бити мили и ондје ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свијем светијем стварима вашим.

41 Мили ћете ми бити с угоднијем мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расијани; и бићу посвећен у вама пред народима.

42 И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.

43 И ондје ћете се опоменути путова својих и свијех дјела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.

44 И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена својега; не по вашим злијем путовима нити по опаким дјелима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.

45 Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

46 Сине човјечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.

47 И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разгорјели неће се угасити, и изгорјеће од њега све од југа до сјевера.

48 И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се угасити.

49 А ја рекох: јаох Господе Господе, они говоре за ме: не говори ли тај саме приче?