Лука

Глава X.

10 А по том изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

2 А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никоме не називајте Бога на путу.

5 У којугод кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

6 И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

7 А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

8 И у којигод град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

9 И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10 И у којигод град дођете и не приме вас, изишавши из улице његове реците:

11 И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; аи ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан него ли граду ономе.

13 Тешко теби, Хоразине! тешко теби. Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

15 И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

17 Вратише се пак седамдесеторица с радости, говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

18 А он им рече: Ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и ва скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам не ће наудити.

20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина и ако син коме хоће казати.

23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.

24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

25 И гле, устаде један законик и кушајући га рече: Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

26 А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом; и ближњега својега као самога себе.

28 Рече му пак: Прво си одговорио; то чини и бићеш жив.

29 А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

30 А Исус одговарајући рече: Један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

31 А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

32 А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и устаде око њега.

35 И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

36 шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

38 А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

39 И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

40 А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

42 А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се не ће узети од ње.