Дела апостолска

Глава X.

10 А у Ћесарији бјеше један човјек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше Талијанска,

2 Побожан и богобојазан са цијелијем домом својијем, који даваше милостињу многијем људима и мољаше се Богу без престанка;

3 Он видје на јави у утвари око деветога сахата дневи анђела Божијега гдје сиђе к њему и рече му: Корнилије!

4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Што је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње изиђоше на памет Богу;

5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозванога Петра:

6 Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора: он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својијех слугу и једнога побожна војника од онијех који му служаху,

8 И казавши им све посла их у Јопу.

9 А сјутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сахат.

10 И огладње, и шћаше да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

11 И видје небо отворено и суд некакав гдје силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља, и спушћа се на земљу;

12 У коме бијаху сва четвороножна на земљи, и звјериње и бубине и птице небеске.

13 И постаде глас к њему: Устани, Петре! покољи и поједи.

14 А Петар рече: Ни по што, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто.

15 И гле, глас опет к њему другом: Што је Бог очистио ти не погани.

16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

18 И зовнувши питаху: Стоји ли овдје Симон прозвани Петар?

19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човјека траже те;

20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

21 А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

22 А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Чивутскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе.

23 Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим.

24 А сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

25 А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

26 А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човјек.

27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали.

28 И рече им: Ви знате како је неприлично човјеку Чивутину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ни једнога човјека не зовем погана или нечиста;

29 За то и без сумње дођох позван. Питам вас дакле за што посласте по мене?

30 И Корнилије рече: Од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној,

31 И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено.

34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко:

35 Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему.

36 Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима.

37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован:

38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.

39 И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво.

40 Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже,

41 Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех.

42 И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем.

43 За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују.

44 А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч.

45 И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога.

46 Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

47 Еда може ко воду забранити да се не крсте ови који примише Духа светога као и ми?

48 И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.