Римљанима
Глава IV.
4 Шта ћемо дакле рећи за Аврама, оца својега, да је по тијелу нашао?
2 Јер ако се Аврам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога.
3 Јер шта говори писмо? Вјерова Аврам Богу, и прими му се у правду.
4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
5 А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду.
6 Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона:
7 Благо онима којима се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише.
8 Благо човјеку коме Господ не прима гријеха.
9 Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Авраму прими вјера у правду.
10 Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
11 И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима прими у правду;
12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Аврама.
13 Јер обећање Авраму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере.
14 Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање.
15 Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа.
16 За то од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само које је од закона него и које је од вјере Аврама, који је отац свима нама,
17 (Као што стоји написано: Поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест:
18 Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: Тако ће бити сјеме твоје.
19 И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
20 И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу.
21 И знадијаше јаманчо да што обећа кадар је и учинити.
22 Зато се и прими њему у правду.
23 Али није писано за њега једнога само да му се прими,
24 Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,
25 Који се предаде за гријехе наше, и устаде за оправдање наше.